Rat u Sloveniji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Rat u Sloveniji
Deo ratova u bivšoj Jugoslaviji
Teritorialci so z armbrustom zadeli tank v križišču pred MMP Rožna Dolina..jpg
Slovenački teritorijalci su raketom abrust pogodili tenkove JNA na graničnom prelazu Rožnda Dolina
Vreme: 27. jun7. jul 1991.
Mesto: Slovenija
Uzrok: Otcepljenje SR Slovenije od SFRJ
Rezultat: Nezavisnost Slovenije; strateško povlačenje jedinica JNA
Sukobljene strane

 Slovenija

 SFRJ

Komandanti i vođe
Slovenija Milan Kučan
Slovenija Janez Janša
Slovenija Igor Bavčar
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Veljko Kadijević
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stane Brovet
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Konrad Kolšek
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Andrija Rašeta
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Vasiljević
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Aksentijević
Jačina
35.000 vojnika
10,000 policajaca
32.000 vojnika
711 tenkova
367 oklopnih vozila
869 artiljeriskog naoružanja
Žrtve i gubici
18 poginulih
182 ranjenih
44 poginulih
146 ranjenih
5.000 zarobljenih

Rat u Sloveniji ili Desetodnevni rat (sloven. Slovenska osamosvojitvena vojna — „Slovenački rat za nezavisnost“ ili sloven. Desetdnevna vojna — „Desetodnevni rat“) bio je rat okarakterisan ponekad kao kratak konflikt na teritoriji današnje države Slovenije, tadašnje federalne jedinice SFRJ, između Slovenačke teritorijalne odbrane i Jugoslovenske narodne armije (JNA) posle jednostranog proglašenja Slovenije kao nezavisne države 1991. godine.[traži se izvor]

25. juna 1991. godine, slovenački i hrvatski parlamenti doneli su odluku o proglašenju nezavisnosti čime je formalno počeo raspad Jugoslavije. Dva dana kasnije jedinice JNA napustile su kasarne i krenule na granične prelaze tadašnje SFRJ koji su se nalazili između ostalog i u Sloveniji. Namera im je bila da ne dozvole izmene natpisa države. Nastao je rat između pripadnika JNA i slovenačkih teritorijalaca, koje su predvodili Janez Janša i Igor Bavčar. Rat je trajao desetak dana. Naime, početkom jula Predsedništvo SFRJ donosi odluku o povlačenju pripadnika armije iz Slovenije. Deo armije se povukao u Hrvatsku.[traži se izvor] Prilikom opsada vojnih baza JNA u Sloveniji, dolazi do krvavih napada slovenačkih teritorijalaca na tada još uvek regularne vojske u tim bazama. Ishod ovakih napada je bio veći broj poginulih vojnika, koji su bili na osluživanju redovnog vojnog roka a koji su imali od 18-23 godine.


Sukob[uredi]

Milan Kučan se obraća Slovencima 25. juna 1991. u Ljubljani
Mapa operacija JNA tokom Rata u Sloveniji

Nade u prestonici savezne države Beogradu da će rat biti izbegnut raspršile su se 25. juna 1991. godine, kada su skupštine Slovenije i Hrvatske donele odluke o proglašenju nezavisnosti čime je počeo nasilni raspad Jugoslavije. [1][2]

Postupak je bio očekivan i nije iznenadio predstavnike savezne države u Beogradu. Savezno veće Skupštine Socijalističke Federativne Jugoslavije je donelo, istog 25. juna 1991. godine, odluku kojom se jednostrano proglašeno odvajanje Slovenije proglašava ništavnim.[3] Zasedalo je i Savezno veće SFRJ, to jest vlada SFRJ, koja je zaključila da su odluke o odvajanju Slovenije i Hrvatske nezakonite, a naredila je saveznoj policiji i Oružanim snagama SFRJ da spreče policiju i Teritorijalnu odbranu Slovenije u pokušaju da preuzmu granične prelaze SFRJ.[4] Odluku i naredbu koje su donete na sednici 25-26.6.1991. potpisao je predsednik savezne vlade Ante Marković, a objavljena je 26.6.1991. i imala se primeniti jedan dan posle objavljivanja. [5]

Dan posle jednostrane odluke, 26.6.1991. policija Slovenije preuzimala je granične prelaze i carinarnice i skidala sa njih državne simbole SFRJ.[6] Iako je JNA bila protiv nezavisnosti Slovenije, bila je podeljena oko toga kako to sprečiti. U vrhu JNA, Srbi su bili manjina, a jedan od njih načelnik generalštaba Blagoje Adžić je zagovarao operaciju velikih razmera kako bi se uklonilo slovenačko rukovodstvo. Njegov nadređeni, ministar odbrane Veljko Kadijević, nacionalno opredeljen kao Jugosloven, je tražio da se samo pokaže vojna sila i očekuje popuštanje vlade Slovenije, to jest da ona odbaci proglašenje nezavisnosti. Nakon rasprave, pobedilo je Kadijevićevo mišljenje.[7][8]

Posle donošenja naredbe Markovićeve vlade da se upotrebe oružane snage, odluku je trebala sprovesti prvenstveno V armijska oblast, koja je imala sedište u Zagrebu a njen zapovednik bio je Konrad Kolšek, po nacionalnosti Slovenac.[9] U popodnevnim satima 26. juna 1991. deo vojnika V armijske oblasti iz Ilirske Bistrice (oko 350 vojnika sa 11 tenkova) počeo je da preuzima granične prelaze od milicije i carinika Slovenije.[10] Više vojnika i pripadnika savezne milicije SFRJ krenulo je 27.6.1991. da izvrši naredbu savezne vlade i saveznog sekretara za narodnu odbranu (ministra vojnog) Veljka Kadijevića o preuzimanju kontrole na granici prema Italiji, Austriji i delu granice sa Mađarskom.[11] Ipak, Kadijević je odlučio da upotrebi manje od 2.000 vojnika i oko 100 tenkova i drugih oklopnih vozila, a savezna milicija i uprava carina poslali su još oko 730 milicionera i ljudi, ali svim poslatim vojnicima i milicionerima izdato je naređenje da oružje upotrebe samo u slučaju „nužne odbrane“.[12]

Markovićevi ministri poslali su oko 2.700 ljudi da preuzmu granične prelaze, ali ministri vojske i unutrašnjih dela trebali su znati da Teritorijalna odbrana Slovenije raspolaže sa oko 35.000 ljudi i da su u ministarstvu odbrane od 20.6.1991. prekinuli sve odlaske na odmore, a da je istovremeno policija Slovenije pozvala i sve rezervne policajce spremajući se za sukob.[13]

Početak rata 27.6.1991.[uredi]

Posle prvog uspešnog izlaska JNA na granicu 26.6.1991. koji je prošao bez oružanog sukoba, došlo je do promene 27.6.1991. i počeli su oružani napadi na JNA u Sloveniji. Već u ranim jutarnjim satima 27.6.1991. godine 306. protiv-vazdušna brigada, sa sedištem u Karlovcu, prešla je u Sloveniju kod Metlike, ali je napadnuta.[14] Nekoliko sati kasnije, kolona tenkova i oklopnih transportera napustila je svoju kasarnu u Vrniki kod Ljubljane i uputila se ka međunarodnom aerodromu Brnik, ali Slovenci su na putevima kao prepreke postavili automobile i kamione, a JNA je morala nasilno skloniti civilna vozila sa puta da stigne do aerodroma.[15] Na severoistoku su snage JNA napustile Maribor i krenule su prema obližnjem prelazu Šentilj i pograničnom mestu Dravogradu, ali su i oni morali uklanjati prepreke koje su napravljene od kamiona i automobila na putevima. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je bacalo letke iznad raznih delova Slovenije, sa njima se pokušavalo odvratiti Slovence od otpora.[16][17]

U ranim satima 27. juna slovenačko rukovodstvo je obavešteno o pokretima JNA. Vojno vođstvo Pete armijske oblasti, koje je uključivalo i Sloveniju, je bilo i u telefonskom kontaktu sa slovenačkim predsednikom Milanom Kučanom i reklo mu je da je zadatak vojske ograničen na preuzimanje graničnih prelaza i aerodroma. Kučan je posle tih razgovora sazvao prošireni sastanak Predsedništva Slovenijena na kom je doneta odluka da se pruži oružani otpor Jugoslovenskoj nartodnoj armiji i saveznoj miliciji.[18][19]

Teritorijalna odbrana Slovenije je iskoristila svoju prednost u brojnosti i spremnost da prva upotrebi oružje prilikom susreta sa JNA. Slovenački vojnici i policajci opkolili su kasarne i zaustavljene kolone JNA, a na nekim mestima su otpočeli oružani napadi i došlo je do gubitka prvih života. U Brniku je teritorijalna odbrana napala vojnike JNA koji su držali aerodorom. U drugom napadu, u Trzinu su ubijena 4 pripadnika JNA, a poginuo je i jedan vojnik Republike Slovenije, a ostatak jedinice JNA je primoran na predaju. Teritorijalna odbrana je takođe pokrenula napade na kolone tenkova JNA kod Pesnice, Ormoža i Kosezea, kod Ilirske Bistrice. Kolona tenkova iz 32. mehanizovane brigade JNA je blokirana kod Ormoža blizu slovenačke granice i nije uspela da se probije kroz barikade.[traži se izvor] [20]

Kada su predstavnici JNA upozorili Slovenačku vladu da će JNA koristiti helikoptere da prenese specijalne jedinice na strateške lokacije. Vlada Slovenije je odgovorila komandi Pete armijske oblasti da će helikopteri biti obarani. Vođstvo JNA nije verovalo da će Slovenci obarati helikoptere i ubijati pilote, ali to se dogodilo. Iznad Ljubljane 27. juna, slovenačka teritorijalna odbrana je oborila dva helikoptera JNA, ubivši one koje su bili u njima.[21]

Uprkos pometnji i borbama, JNA je ipak uspešno izvršila veliki deo svog cilja. Do ponoći 27. juna je zauzela sve prelaze duž italijanske granice, skoro sve prelaze na austrijskoj granici i nove prelaze uspostavljene duž slovenačke granice sa Hrvatskom. Međutim, mnogo njenih jedinica je još uvek bilo zaglavljeno na ranjivim položajima širom Slovenije.[22]


28. jun[uredi]

Vojnici JNA i civili pre okršaja u Rožnoj Dolini.

Tokom noći između 27. i 28. juna, slovenačkoj teritorijalnoj odbrani je naređeno da izvede opštu ofanzivu protiv JNA. Kolona JNA koja je bila dan ranije napadnuta kod u Pesnici je blokirana od strane slovenačkih kamiona u Strihovecu, nekoliko kilometara od granice sa Austrijom, gde je opet bila napadnuta od slovenačke teritorijalne odbrane i policije. U Medveđeku u centralnoj Sloveniji, kamionske barikade su zaustavile još jednu kolonu tenkova. U vazdušnim napadima na barikadu poginulo je 6 vozača kamiona. Žestoke borbe su izbile izvan Nove Gorice na prelazu sa Italijom, gde su slovenački specijalci uništili tri T-55 tenka i zarobili još tri. Četvorica vojnika JNA je poginulo, a oko 100 se predalo.[traži se izvor]

Slovenačke snage su zauzele granični prelaz kod Holmeca, uz dve žrtve sa svoje strane i tri sa strane JNA; 91 pripadnik JNA se predao. Slovenački teritorijalci su napali kasarnu JNA u Bukovju kod Dravograda, a skladište oružja u Borovnici je palo u posed teritorijalaca. Jugoslovensko vazduhoplovstvo je napalo brojne lokacije pirom države, među njima i aerodrom Brnik, prilikom čega su poginula dva austrijska novinara, a teško je oštećeno 4 aviona Adrija ervejza. Vazduhoplovstvo je takođe napalo slovenački štab u Kočevskoj Reci i radio i televizijske predajnike na Krimu, Kumu, Trdinovom vrhu i Nanosu.[traži se izvor]

Do kraja dana JNA je još uvek držala mnoge od svoji položaja, ali je brzo gubila podršku. Mnogi slovenački pripadnici JNA su dezertirali i promenili strane.[traži se izvor]

29. jun[uredi]

Slovenački policajci i civili spovode zarobljene pripadnike JNA

Izbijanje rata smanjilo je diplomatske napore Evropske zajednice da bi se pronašao kraj krize. Tri EK Ministra inostranih poslova sastali su se sa slovenačkim i predstavnicima jugoslovenske vlade u Zagrebu u noći između 28. juna - 29. juna i dogovorili su se o prekidu vatre, ali to nije zaživelo u praksi. Ujutro, Slovenci su postigli nekoliko značajnih vojnih uspeha. Jedinice JNA u Ljubljani u blizini aerodroma Brnik predali su se slovenačkim snagama, koji su opkolili objekat preko noći. Na severu, nekoliko tenkova JNA, bili su zarobljeni u blizini Strihoveca, što je kasnije ovaj ogranak TO Slovenije reorganizovana u TO-tenkovsku četu. Specijalne snage JNA pokušale su sletanje na Hrvatini, ali je iz zasede ovaj napad odbijen od strane Slovenaca. Na graničnim prelazima u Šempeter-Vrtojbi i Šentilju, takođe su napadnuti od slovenačkog TO-a, i tom prilikom zaplenili oružje federalnih trupa i tenkova, povećavajući obim njihovog arsenala.[traži se izvor]

JNA je izdala ultimatum da Slovenija pristane na hitan prekid neprijateljstava od 09:00 30. juna. Kao odgovor, slovenački skupština usvojila rezoluciju koja poziva na mirno rešenje krize koja nije ugrozio nezavisnost Slovenije, i odbacio ultimatum JNA.[traži se izvor]

30. jun[uredi]

Rat se nastavio u nekoliko mesta u toku dana. Slovenačke snage zauzele strateški Karavaski tunel ispod Alpa na granici sa Austrijom i zarobili devet tenkova JNA, u blizini Nove Gorice. Ceo JNA garnizon u Dravogradu - 16 oficira i 400 muškaraca, kao i oprema se predao, a garnizoni u Tolminu i Bovecu takođe su se predali Slovenačkoj TO. Oružje zarobljeno iz garnizona je brzo podeljeno slovenačkim snagama.[traži se izvor]

1. jul[uredi]

Do više okršaja došlo, sa slovenačkim snagama TO prilikom zauzimanja objekata JNA kod mesta Nova Vas, južno od Ljubljane. JNA skladište municije na Crnom Vrhu je uništeno od velike eksplozije a oštećen je znatno i grad. Međutim, Slovenci su uspešno zarobili skladišta Pečovnik, Bukovžlak i Zaloška Gorici, uzimajući u posed nekih 70 kamiona municije i eksploziva.[traži se izvor]

JNA je 306. Laki mehanizovani artiljerijski puk stupo je u povlačenje iz svoje izložene pozicije u Medvedjeniku i krenuo u šumu Krakovski (Krakovski Gozdu) u blizini hrvatske granice. Tu je naleteo na blokadu u blizini grada Krško i bio je okružen slovenačkim snagama, ali je odbio da se preda, verovatno nadajući se za pomoći.[traži se izvor]

U međuvremenu, rukovodstvo JNA tražilo je dozvolu da promeni tempo ratovanja. Ministar odbrane Veljko Kadijević obavestio jugoslovensku vladu koji je plan JNA - ograničene operacije da se obezbede granični prelazi u Sloveniji je propao, i da je vreme da se u rad stavi rezervni plan za potpunu invaziju i uvođenje vojne diktature u Sloveniji. Međutim, kabinet na čijem čelu u vreme je predsedavala Srbija, Borisav Jović - odbio da odobri takve operacije. Načelnik genralštaba JNA general Blagoje Adžić, bio je besan i javno osudio savezni organ: "da nas stalno ometaju, zahtevajući pregovore dok Slovenci nas napadaju sa svim mogućim sredstvima."

2. jul[uredi]

Najteže borbe u toku rata desile su se tokom 2. jula, koji se pokazao kao krucialni dan za JNA. JNA tenkovska kolona u Krakovskoj šumi pretrpela je napad od jedinica TO, primoravajuć ih da se predaju. Jedinice JNA iz Četvrtog oklopnog armiskog korpusa pokušale su kontranapad iz Jastrebarskog u Hrvatskoj, ali su poražene u blizini pograničnog grada Bregana. Slovenački TO izveo je montirane uspešne napade na granične prelaze u Šentilju, Gornja Radgoni, Fernetiči i Gorjanskom, zarobljavajući veliki broj JNA vojnika. Drugi okršaji između JNA i TO Slovenije su se desili tokom popodneva i večeri u Dravogradu a veći broj objekata JNA pao je zarobljen širom zemlje od slovenačkih snaga.[traži se izvor]

U 21:00, slovenačko predsedništvo je objavilo jednostrani prekid vatre. Međutim, ovo je odbijeno od strane rukovodstva JNA, koje je obećalo da će "preuzeti kontrolu" i slomiti slovenački otpor.[traži se izvor]

3. jul[uredi]

Veliki konvoji oklopnih jedinica JNA krenuli su iz Beograda u jutarnjim satima 3. jula, navodno da odu u Sloveniju. Nikada nisu stigli, prema zvaničnim tvrdnjama zbog mehaničkih kvarova.[traži se izvor]

Borbe su se nastavile u Sloveniji, JNA je uz pomoć snaga koje su bile upućene na granični prelaz Gornje Radgone zaustavljene su u blizini Radence. Snage JNA na graničnom prelazu Kog su napale jedinice TO-a. U večernjim satima, JNA je pristala na prekid vatre i povlačenje u kasarne. U odvojenom incidentu nedaleko od Radence, u selu Hrastje-Mota, jugoslovenski helikopter Mi-8 bio je prinuđen zbog mehaničkih problema da sleti. Helikopter je zaplenjen od strane slovenačke vojske, ali nije bio smatran pogodanim za novorođenu avijaciju i vraćen je u Beograd 13. avgusta.[traži se izvor]

4—6. jul[uredi]

Sa prekidom vatre na snazi, dve strane su se isključile iz daljeg ratovanja. Slovenačke snage preuzele kontrolu nad svim graničnim prelazima u zemlji, a jedinicama JNA bilo je dozvoljeno da se mirno povuku u kasarne i da pređu granicu u Hrvatsku.[traži se izvor]

7. jul i kasnije[uredi]

Desetodnevni rat bio je formalno završen Brionskim sporazumom, potpisanim na hrvatskom ostrvu Brioni. Slovenačko i hrvatsko rukovodstvo se izjasnilo za nezavisnost. Uslovi su bili izrazito povoljni za Sloveniju, dogovoreno je da će Slovenija i Hrvatska odloži nezavisnost za tri meseca - što u praktičnom smislu nije imalo stvarni uticaj - slovenačka policija i oružane snage (slovenačka Teritorijalna odbrana) su priznati kao suverena država na celoj svojoj teritoriji.[traži se izvor]

Dogovoreno je da sve jugoslovenske vojne jedinice napuste Sloveniju, a jugoslovenskoj vladi postavljen je rok da do kraja oktobra završe proces. Slovenačka vlada je insistirala da JNA nastavi povlačenje postavljeno pod njegovim uslovima, takođe JNA nije bilo dozvoljeno da preuzme veliki deo svog teškog naoružanja i opreme, koje je kasnije bilo raspoređeno lokalno ili prodavano drugim jugoslovenskim republikama.

Reference[uredi]

  1. Nikolić & Petrović (2012). str. 85-87.
  2. Nikolić (2017). str. 252-253.
  3. Nikolić & Petrović (2012). str. 38, 88-89.
  4. Nikolić (2017). str. 253.
  5. Nikolić & Petrović (2012). str. 39-41, 90-91 sa napomenom 3. Ante Marković je bio po nacionalnosti Hrvat i postojali su pokušaji da se prikrije da je on izdao jasnu naredbu o upotrebi vojne sile u Sloveniji 25.6.1991. godine, tj. početku rata u njoj. Videti Stjepan Mesić, Put u rat, u zborniku Branke Magaš i Ive Žanića, Rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991–1995, Zagreb-Sarajevo 1999, str. 33.
  6. Nikolić & Petrović (2012). str. 37-38.
  7. Nikolić & Petrović (2012). str. 41-42.
  8. Allcock, Milivojević & Horton (1998). str. 274.
  9. Nikolić & Petrović (2012). str. 41-42, 44.
  10. Nikolić & Petrović (2012). str. 44.
  11. Nikolić & Petrović (2012). str. 42, 45-46.
  12. Nikolić & Petrović (2012). str. 43.
  13. Nikolić & Petrović (2012). str. 43, 45.
  14. Nikolić & Petrović (2012). str. 47.
  15. Nikolić & Petrović (2012). str. 47-48.
  16. Nikolić & Petrović (2012). str. 47-48. Na bačenim letcima je pisalo: „Pozivamo vas na mir i saradnju“ i „Svaki otpor će biti slomljen“.
  17. Quoted in Balkan Battlegrounds. str. 59.
  18. Nikolić & Petrović (2012). str. 46-47.
  19. Silber & Little (1995)
  20. Nikolić & Petrović (2012). str. 48. "Teritorijalna odbrana je takođe pokrenula napade na kolone tenkova federalne armije kod Pesnice, Ormoža i Kosezea, kod Ilirske Bistrice. Kolona tenkova iz 32. mehanizovane brigade JNA blokirana je kod Ormoža i nije uspela da se probije kroz barikade." Pored teksta ima i slika ispod koje piše "Tenk JNA razbija blokadu", nije jasno da li je slika napravljena kod Ormoža, ili Pesnice, to jest nekog drugog mesta. Ako je napravljena tada a kod Ormoža, to što "tenk JNA razbija" nije značilo da je "razbio". Iza onoga što se vidi na slici možda je bilo na putu kamiona natovarenih kamenom i sl. Sve u svemu, možda su Nikolić i Petrović pouzdano opisali, to jest to je nekakva činjenica.
  21. Nikolić & Petrović (2012). str. 48. U prvom oborenom helikopteru poginuo je pilot Anton Merlak Slovenac, a prevozio je hleb i hranu za opkoljene pripadnike JNA.
  22. Nikolić & Petrović (2012). str. 48-49.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]