Divizma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

divizma
Verbascum phlomoides - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-144.jpg
Verbascum phlomoides
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Binomijalno ime
Verbascum phlomoides

Divizma (lopen, kraljevska sveća, bolov rep, svećnjak) ili lat. Verbascum phlomoides je biljka iz porodice lanilista (Scrophulariaceae). Ovom rodu pripada oko 250 vrsta. [1]

Opis biljke[uredi]

Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 120 cm. Čitava biljka pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Jedne godine se formira samo lisna rozeta, a tek naredne stablo.Prizemni listovi su krupni i imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti, ili po nekoliko cvetova formira klaseve. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Prašnika ima 5, sa hrapavim prašničkim kesama. [1] Boja cvetova može biti bela ili purpurana. Cveta u periodu od jula do avgusta. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.

Areal rasprostranjenosti[uredi]

Autohtono raste u Zapadnom delu Azije i na prostoru Evrope.[1]

Stanište[uredi]

Raste na otvorenim staništima, livadama, ivicama šuma, ogoljenim padinama, pored puteva...[1]

Rasejavanje i razmnožavanje[uredi]

Rasevanje se vrši insektima, a razmnožavanje semenom.

Poreklo naziva[1][uredi]

Latinski naziv roda Verbascum, vodi poreklo od reči barba što označava bradu, verovatno zbog hrapavih listova.[1]

Droga i hemijski sastav[uredi]

Koriste se krunični listići koji lako otpadaju kada se stablo protrese. (Suvi cvetovi lako povuku vlagu pa se zato, pošto se osuše, stavljaju u staklene tegle u kojima se mogu čuvati do godinu dana.) U cvetovima, kao i u celoj biljci, nalaze se saponini, sluz, šećer, malo gume, žute boje, tanina i vrlo malo etarskog ulja.

Lekovito dejstvo[uredi]

Divizma ulazi u sastav tzv. grudnog čaja, jer sluzima oblaže sluzokožu disajnih organa, smiruje nadraženje sluzokože, istovremeno olakšava izbacivanje sekreta. Sirup od cvetova je pogodno praviti tokom perioda cvetanja biljke, tako što se latice smeste u tegle i doda šećer, kao bi na sunčanom mestu se formirao sirup, pogodan kod prehlada. Na sličan način oblaže i sluzokožu creva pa se koristi u lečenju ulceracija (čireva), hemoroida, a spolja rana i čireva, pri čemu se koriste listovi divizme. Preporučuje se i astmatičarima, protiv nervoze, drhtavice, smetnji u srčanom ritmu a deluje i kao blagi diuretik (pospešuje mokrenje). Za lečenje rana, čireva, lišajeva, spoljašnjih hemoroida sprema se ulje u kome se kuvaju sveži cvetovi divizme. Uporni i dugotrajni kašalj može se olakšati upotrebom mleka u kome su kuvani sveži cvetovi.

U terapeutskim dozama, kojih se obavezno treba pridržavati, nema neželjenog delovanja, ali, zbog sadržaja saponina potrebna je umerenost u korišćenju ove biljke.

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Divizma (Verbascum)”. Plantea (na jeziku: hrvatski). 2015-01-10. Pristupljeno 2019-08-27. 

Literatura[uredi]

  • Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Spoljašnje veze[uredi]