Digitalna fotografija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Digitalni fotoaparat

Digitalna fotografija, za razliku od klasične, ne koristi film već sliku „vidi“ preko elektronskog senzora kao skup brojčanih podataka. To omogućava spremanje i uređivanje slika na računaru. Danas su digitalni foto-aparati prodavaniji od klasičnih, a najverovatnije će ih potpuno zameniti. Osim snimanja fotografija, oni često omogućavaju i snimanje videa i zvuka. Razvoj tehnologije je omogućio spajanje više različitih uređaja u jedan, te su danas digitalni foto-aparati vrlo često sastavni deo mobilnih telefona.


Senzor i snimanje[uredi]

Veličine senzora.

Slika nastaje pomoću elektronskog senzora. Kad svetlost padne na senzor (prethodno prošavši kroz objektiv, kao kod klasične fotografije), ćelije senzora pretvaraju spektralne sastojke svetlosti u brojčane vrednosti, koje se zatim snimaju u obliku fajla koji se iz aparata može preneti na štampanje ili dalju obradu. U zavisnosti od mogućnosti aparata i želje snimatelja, na karticu se slika može snimiti u sirovom formatu (RAW - pandan klasičnom negativu) ili u suženom RGB (Red, Blue, Green) prostoru (jpeg, tif, bmp komprimovani formati). RAW format je pogodan za dalju obradu u grafičkim programima, jer u sebi čuva više informacija, ali su ovakve datoteke veće. Danas su u upotrebi dva tipa senzora:

Veličina slike i pikseli[uredi]

Broj piksela u slici (N) jednak je umnoživanju broja piksela u širini i visini. Recimo ako slikamo na rezoluciji 1600 × 1200, dobit ćemo sliku veličine 1.920.000 piksela (1.92 Megapikslea). Kod SLR kamera je omjer pikslea širina:visina 4:3, šta zavisi od senzora.

Mane i prednosti digitalne fotografije[uredi]

Za normalnog korisnika koji posjeduje račnar, prednosti digitalnih foto-aparata obično prevagnu nad manama. No, profesionalni korisnici imaju podijeljena mišljenja.

Prednosti[uredi]

Digitalni foto-aparati omogućavaju pregled snimaka na licu mjesta (bez razvijanja), što znači da fotograf može lako uočiti greške kod snimanja i ispraviti ih dok još nije prekasno. Pošto se slike mogu i brisati, može se snimati mnogo uzastopnih slika s malim razlikama, izbrisati loše i sačuvati samo uspjele. Kod klasičnih foto-aparata to bi bilo preskupo. Možete i odabrati samo neke fotografije koje ćete odštampati na papir (ako ih uopšte želite štampati). Ako imate računar sa štampačem, nije potrebno fotografije nositi u foto-studio - one se mogu odštampati i kod kuće. Takođe, fotografije se na računaru mogu i obraditi te poboljšati (npr. pooštriti, kontrolisati kontrast, jačinu svjetlosti, intenzitet boje...).

Na jednu memorijsku karticu moguće je snimiti hiljade fotografija (zavisno o kapacitetu kartice i kvalitetu slike), dok se na jedan film može snimiti oko 36 fotografija najviše, pod uslovom da je reč o kupovnom pakovanju filma, jer postoje filmovi na metar, koje sami možete da ubacite u kaseticu predviđenu za to i upakujete mnogo više od standardnih 36 snimaka.

Vrlo korisna činjenica kod digitalnih foto-aparata je ta da oni bilježe dodatne podatke o fotografiji uz samu sliku (npr. upotreba blica, ekspozicija, blenda, ISO osjetljivost, vrijeme fotografisanja, datum, model foto-aparata...). To je korisno kod organizacije fotografija na računaru ili kod dodatne analize snimaka. Neki klasični aparati takođe omogućavaju bilježenje datuma ili vremena fotografisanja, ali taj podatak se ispisuje na samu sliku.

Fotografija se može kopirati bezbroj puta bez narušavanja kvaliteta.

Mane[uredi]

Digitalni aparati brzo troše bateriju, pa je potrebno ili često puniti bateriju ili često kupovati nove baterije.

Filmovi velikih ISO osetljivosti daju manje zrnatu sliku nego digitalni senzori iste osetljivosti (mada se i to menja i zavisi od kvaliteta DFA). Takođe, postoje tipovi filmova za koje nema ekvivalent kod digitalnih foto-aparata (npr. film za infra crvenu svjetlost). Zatim, filmovi imaju mnogo veću razlučivost od digitalnih foto-aparata. Procijenjene ekvivalentne vrijednosti su:

  • 35mm film ~ 19 megapiksela
  • 120 film ~ 69 megapiksela
  • veliki format ~ 1135 megapiksela

Za poređenje, moderni kompaktni digitalni foto-aparati imaju 4-7 megapiksela, profesionalni digitalni SLP aparati 6-17 megapiksela, a ekstremni i vrlo skupi digitalni aparati imaju do 297 megapiksela. (uzmite u obzir da je nemoguće precizno uporediti film i digitalnu sliku).

Slike na filmu su pouzdane za dokumentaciju. Mogu se lako spremiti u ormar dok su digitalne slike izgubljene u slučaju kvara tvrdi diska. Takođe, na filmu se lako i pouzdano mogu uočiti sve naknadne promjene dok ne postoji softver koji može otkriti što je (ako je išta) promijenjeno na digitalnoj slici.

Spoljašnje veze[uredi]