Diplomatska revolucija

Evropski savezi nakon diplomatske revolucije.

Diplomatska revolucija (1756) je bio preokret dugogodišnjih saveza u Evropi do koga je došlo između Rata za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnjeg rata.

Istorija

Brze promene u ravnoteži snaga nastupaju nakon Rata za austrijsko nasleđe. Ahenski mir pokazao je svu slabost ruske vojske i jačinu pruske. Austrijski kancelar Kaunic jedan je od najsposobnijih diplomata svoga vremena. Austrija menja spoljnu politiku i približava se Francuskoj. Fridrih II se približava Engleskoj, iako Džordž II strahuje za svoje hanoverske posede. Odnosi Engleske i Francuske zaoštravaju se oko poseda u Severnoj Americi, što kulminira 1756. godine kada dolazi do diplomatske revolucije. Pruska i Engleska potpisuju Vestminsterski sporazum kojim isključuju Nemačku iz anglo-francuskih sukoba i poništavaju englesko-ruski sporazum iz 1755. godine. Na to, Francuska i Austrija zaključuju odbrambeni savez; Austrija se obavezala da se ne upliće u anglo-francuski sukob, a Francuska da ne napada austrijske nizozemske posede. Ovom tzv. Versajskom savezu prilazi i Rusija u zamenu za novčanu supsidiju. Posledice drugog Versajskog sporazuma iz 1757. godine su dalekosežnije. Francuska ulazi u rat protiv Pruske radi odbrane Austrije. Sporazumom se odriče savezništva sa Turskom, Poljske i Švedske. Sporazum je velika greška Luja XV. Francuska je uvučena u rat za Šleziju bez neke potrebe, a njen poraz u Sedmogodišnjem ratu označio je kraj francuske prevlasti u evropskoj politici. U podeli Poljske ona je samo posmatrač. Posledice revolucije su raznovrsne. Italija više nije centar sukoba Francuske i Austrije. Rastu snaga, uticaj i moć Austrije, Rusije i Pruske. Poljska i Turska postaju centri pažnje.

Izvori

• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope (1450-1789) (IV izd.). Beograd. ISBN 978-86-355-0446-9.