Pređi na sadržaj

Disanje kroz usta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Disanje kroz usta
SinonimiChronic oral ventilation
SimptomiHrkanje, suva usta, promukao glas, loš zadah, umor, apneja u snu.[1][2]
UzrociHronična nazalna kongestija
LečenjeLečenje osnovnog uzroka nazalne kongestije ako postoji, stvaranje navike disanja kroz nos

Disanje kroz usta, medicinski poznato kao hronična oralna ventilacija, je dugotrajno disanje kroz usta. Najčešće je uzrokovano opstrukcijom disanja kroz nos ili urođenim anomalijama organa za disanje u ljudskom telu. Disanje kroz usta najčešće pogađa odrasle i decu, pa se procenjuje da između 10% i 25% dece diše na usta.[3]

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]

Disanje kroz usta je oblik disanja kod koga se ljudi oslanjaju na unošenje vazduha kroz usta, a ne kroz nos. Ono može biti razlog zašto se neke osobe bude sa suvim ustima i balavi na jastucima. Međutim disanje na usta izaziva više problema od mokrih jastuka i suvih usta, jer može izazvati poremećaje spavanja (koji utiču na svakodnevni život), a može da promeni i strukturu lica. Većina osoba počinju da dišu na usta kao veoma mala deca, što potencijalno postavlja uslove za dugoročne probleme.[4]

Osobe koje dišu kroz usta a ne na nos imaju veću vjerovatnoću da razviju poremećaje spavanja, uključujući apneju u toku spavanja. Deca koja dišu na usta imaju veću verovatnoću da imaju problema sa zubima kao što su malokluzija i razlike na licu. Ove osobe takođe mogu razviti opstruktivnu apneju u snu koja je povezana sa poteškoćama u učenju i problemima u ponašanju.

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Disanje kroz usta se dešava kada ljudi ne mogu da dišu kroz nos. Neki uslovi koji utiču na nosno disanje uključuju:

  • Uvećani adenoidi : Adenoidi su žlezde koje izgledaju kao male grudvice tkiva koje se nalaze iznad krova usta i iza nosa. Adenoidi štite malu decu od bakterija i virusa. Ponekad su adenoidi otečeni ili inficirani, blokirajući disajne puteve dece. Adenoidi se obično smanjuju kako ljudi stare, tako da je manja verovatnoća da će uvećani adenoidi izazvati disanje na usta kod odraslih.
  • Začepljenost nosa : Ako imate alergije , prehladu ili hronični sinusitis , možda ćete imati uporno začepljen nos koji vam sprečava da dišete kroz nos.
  • Devijacija septuma : Vaš septum je hrskavica i kost koja deli unutrašnjost nosa na dve strane. Kada se vaš septum nagne na jednu stranu, može vam blokirati disajne puteve.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]
Tipični izgled lica detet koje diše kroz usta.

Znaci i simptomi disanja kroz usta koji su isti kod dece i odraslih su:

  • Suva usta, jer disanje kroz usta tokom spavanja suši pljuvačku koja održava usta vlažnima.
  • Loš zadah, koji je posledica lošeg protoka pljuvačke koja obično održava usta čistima.
  • Pljuvačka na jastucima, koja se obično skuplja u ustima curi iz otvorenih usta.
  • Malokluzija, koja se dešava kada gornji i donji zubi nisu poravnati .
  • Disanje na usta može uticati na razvoj lica dece, suženo lice sa povučenom bradom ili vilicama.
  • Problemi u ponašanju, koji su slični problemima kod dece koja imaju poremećaj pažnje i hiperaktivnost.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza disanja kroz usta postavlja se fizičkim pregledom, koji obuhvata pregled adenoida, krajnika i nosa kako bi se otkrili problemi koji mogu uticati na sposobnost disanja kroz nos

Testovi koji se mogu koriste uključuju:

  • Test zaptivanja usana - koji procenjuje da li pacijent može da diše sa zatvorenim ustima.
  • Test ogledala: koji se izvodi tako što zdravstveni radnik drži ogledalo ispod pacijentovog nosa i tražeći zamućenje ili kondenzaciju ogledal, što ukazuje da ispitanik diše kroz nos.
  • Test vodom: kojim se proverava sposobnost pacijenta da zadržite vodu u ustima.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Kako se disanje kroz usta često dešava kada nešto blokira nosne prolaze, neka deca dišu na usta jer imaju uvećane adenoide, koji se leče sledećim operacijama:[5][6]

  • Adenoidektomija: uklanjanje inficiranih ili natečenih adenoida, čime se otvaraju disajni putevi kod dece.
  • Septoplastika, operacija korekcije zakrivljene nosne pregrade koji mogu izazvati probleme sa disanjem.

Hronične prehlade, infekcije sinusa i alergije koje takođe izazivaju disanje na usta, mogu se lečititi lekovima za ublažavanje zagušenja koja sprečava ljude da dišu kroz nos.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Suzuki, Masaaki (2022). „Obstructive sleep apnea -consideration of its pathogenesis”. Auris Nasus Larynx. Elsevier BV. 49 (3): 313—321. ISSN 0385-8146. PMID 34763987. S2CID 243976270. doi:10.1016/j.anl.2021.10.007. 
  2. ^ Kotecha, B. (2011-08-01). „The nose, snoring and obstructive sleep apnoea”. Rhinology Journal. Stichting Nase. 49 (3): 259—263. ISSN 0300-0729. PMID 21858254. doi:10.4193/rhino10.165 Slobodan pristup. 
  3. ^ Glazier, Eve (novembar 2019). „Nose breathing has more benefits than mouth breathing”. The Times and Democrat. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  4. ^ Turowski, Jason (29. 4. 2016). „Should You Breathe Through Your Mouth or Your Nose?”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  5. ^ Frey, Lorraine (novembar 2014). „The Essential Role of the Com in the Management of Sleep-Disordered Breathing: A Literature Review and Discussion”. The International Journal of Orofacial Myology. Int J Orofacial Myology. 40: 42—55. PMID 27295847. doi:10.52010/ijom.2014.40.1.4 Slobodan pristup. 
  6. ^ Gross, Terry (27. 5. 2020). „How The 'Lost Art' Of Breathing Can Impact Sleep And Resilience”. National Public Radio (NPR)/Fresh Air. Pristupljeno 23. 6. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дисање_кроз_уста&oldid=29420037”