Dijamant

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Dijamant
Brillanten.jpg
Prelamanje svetlosti na okruglo-brilijantski isečenom dijamantu pokazuje brojne refleksije.
Opšte
Kategorija Mineral
Hemijska formula C
Identifikacija
Molekulska masa 12,01 gm
Boja Tipično žuta, braon ili siva do bezbojne. Ređe plava, zelena, crna, mutno bela, ružičasta, ljubičasta, narandžasta, purple i crvena.[1]
Kristalni habitus Oktaedarski
Kristalna sistema Teseralna
Cepljivost 111 (savršena u četiri smera)
Prelom Conchoidal - step like
Tvrdoća po Mosu hardness 10[1]
Sjajnost Adamantine[1]
Polish luster Adamantine[1]
Indeks prelamanja 2,4175-2,4178
Optičke osobine Jednoprelamajući[1]
Dvojno prelamanje nema[1]
Disperzija 0,044[1]
Pleohroizam nema[1]
Ultravioletna fluorescencija bezbojni do žućkasti - inert to strong in long wave, i tipično plavo. Weaker in short wave.[1]
Apsorpcioni spektri In pale yellow stones a 415,5 nm line is typical. Irradiated and annealed diamonds often show a line around 594 nm when cooled to low temperatures.[1]
Ogreb bezbojan
Specifična težina 3,52 (+/- 0,01)[1]
Gustina 3,5-3,53
Diaphaneity Transparent to subtransparent to translucent

Dijamant (grč. adams- nepobediv) je bezbojna, kristalna supstanca sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. Struktura dijamanta odgovara sp3 hibridizaciji ugljenika. Dijamant je alotropska modifikacija ugljenika. On je najtvrđi mineral u prirodi.[2][3]

Zbog toga se koristi za sečenje, brušenje i poliranje drugih mekših materijala - upotreba u industrijske svrhe.

Na Mosovoj skali tvrdoće zauzima najviše mesto sa tvrdoćom 10.

Ugljenikovi atomi u dijamantu zauzimaju tetraedarsku strukturu, svaki atom ugljenika ima 4 sigma veze. Tvrdoća i sposobnost dijamanta da prelama svetlost posledica su njegove strukture.

Sečenjem i poliranjem dijamanata dobija se brilijant koji se koristi kao nakit. Poliranje se izvodi dijamantskom prašinom.

Kopa se u rudnicima i najveći svetski proizvođači dijamanata su Rusija, Južnoafrička Republika ...

Proizvodnja veštačkih dijamanata se izvodi u čeličnom kontejneru - eksplozijom, jer onda u kontejneru vladaju veliki pritisak i temperatura. Veštački dijamanti se koriste u industrijske svrhe. Rusi su razvili tehnologiju da tako proizvedene dijamante boje različitim bojama. Industrijski proizvedeni dijamanti nisu tako krupni kao pojedini primerci koji se mogu naći u prirodi, ali im to i nije namena.

Mera za težinu diajamanat je karat. Jedan karat = 0,2 grama


Zanimljivosti[uredi]

Vlasti u Konakriju, glavnom gradu Gvineje (Afrika) saopštile su 20.07. 2004. godine, da je u njihovoj zemlji nedavno otkriven dijamant vredan nekoliko miliona dolara. Dijamant je pronađen u džungli, blizu graničnog prelaza Obale Slonovače i Liberije. Dijamant dužine deset i širine tri centimetara, prema prvoj proceni stručnjaka nema 100% čistoću. Uočljive su unutrašnje vene, ali one ne umanjuju njegovu lepotu. Srećni 25-godišnji pronalazač ostao je anoniman.

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j Gemological Institute of America, GIA Gem Reference Guide 1995, ISBN 0-87311-019-6
  2. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Dijamant