Dobrica Erić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dobrica Erić
Dobrica Erić photo.jpg
Erić na Beogradskom sajmu knjiga, 2004.
Datum rođenja(1936-08-22)22. avgust 1936.
Mesto rođenjaDonja Crnuća
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti29. mart 2019.(2019-03-29) (82 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Srbija

Dobrica Erić (22. avgust 1936 — 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac.

Biografija[uredi]

Rođen je u 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.

Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1]

Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[2]

Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[3][4][5][6][7] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[8]

„Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.”

— Dobrica Erić

Zanimljivost[uredi]

Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[9]

Priznanja[uredi]

  • Goranov vijenac 1974.
  • Mlado pokolenje 1977.
  • Orden zasluga za narod 1977.
  • Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982.
  • Nagrada Vukove zadužbine 1982.
  • Nagrada Milan Rakić 2000.
  • Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara
  • Nagrada Neven
  • Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu
  • Zlatni prsten festivala Bulka
  • Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu
  • Zlatni ključ Smedereva
  • Matićeva povelja
  • Nagrada Srpske knjige
  • Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu
  • Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića
  • Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012.
  • Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[10]

Razapeta zemlja

Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada:

Dela[uredi]

Književna dela[uredi]

  • Svet u Suncokretu, (1959)
  • Vašar u Topoli, (1965)
  • Stari seljački kalendar, (1966)
  • Slavuj i sunce, (1968)
  • Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969)
  • Torta sa pet spratova, (1973)
  • Pesma o svicima, (1975)
  • Dolina suncokreta, (1976)
  • Večni kratkovečnici, (1977)
  • Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978)
  • Bašta sa sedam ruža, (1979)
  • Sricanje žene, (1980)
  • Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980)
  • Čardak između četiri jabuke, (1980)
  • Moj drug, Milivojčićev lug, (1982)
  • Cunčeva verenica, (1985)
  • Tako žubori reka, (1987)
  • Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988)
  • Roždestvo ratarevo, (1989)
  • Krunisanje, (1989)
  • Bunar za prijatelje, (1990)
  • Puževa srma, (1991)
  • Ekološki bukvar, (1991)
  • San Gružanske letnje noći, (1992)
  • Jezero Ježeva bara, (1993)
  • U vatri bismo, ne izgorismo, (1993)
  • Plači voljena zemljo, (1993)
  • Razapeta zemlja, (1999)
  • Vilina Dolina, (1999)
  • Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005)
  • Peta strana sveta, Pčelica (2012)
  • Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013)
  • Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013)
  • Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014)

Stripovi[uredi]

Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.

  1. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas
  2. Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas
  3. Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas
  4. Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas
  5. Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević
  6. Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  7. Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  8. Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović
  9. Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  10. Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica)
  11. Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić
  12. Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević
  13. Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić)
  14. Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević
  15. Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski
  16. Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović
  17. Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić

Reference[uredi]

  1. ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  2. ^ Nedelja prođe: Dobrica Erić, pesnik („Večernje novosti”, 11. avgust 2013)
  3. ^ „Umro Dobrica Erić”. tvzonaplus.rs. 29. 3. 2019. 
  4. ^ „PISAO JE NAJLEPŠE PESME ZA DECU: Preminuo Dobrica Erić (83)”. kurir.rs. 29. 3. 2019. 
  5. ^ Preminuo Dobrica Erić (RTS, 29. mart 2019)
  6. ^ ODLAZAK PESNIKA: Preminuo Dobrica Erić („Večernje novosti”, 29. mart 2019)
  7. ^ Preminuo pesnik Dobrica Erić („Politika”, 29. mart 2019)
  8. ^ „Sahranjen slavni Dobrica Erić, ali ne u Aleji zaslužnih građana”. nezavisni.rs. 31. 3. 2019. 
  9. ^ „Devojka iz grada”. vreme.com. 30. 9. 2010. 
  10. ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.”, 17. maj 2018.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добрица_Ерић&oldid=21968065”