Dobrica Erić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dobrica Erić
Dobrica Erić photo.jpg
Erić na Beogradskom sajmu knjiga, 2004.
Datum rođenja(1936-08-22)22. avgust 1936.
Mesto rođenjaDonja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti29. mart 2019.(2019-03-29) (82 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac.

Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.

Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1]

Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2]

Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3]

Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9]

Grob Dobrice Erića u Donjoj Crnući

Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.

— Dobrica Erić

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[10]

Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić".

Priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Goranov vijenac 1974.
  • Mlado pokolenje 1977.
  • Orden zasluga za narod 1977.
  • Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982.
  • Nagrada Vukove zadužbine 1982.
  • Nagrada Milan Rakić 2000.
  • Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara
  • Nagrada Neven
  • Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu
  • Zlatni prsten festivala Bulka
  • Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu
  • Zlatni ključ Smedereva
  • Matićeva povelja
  • Nagrada Srpske knjige
  • Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu
  • Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića
  • Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012.
  • Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[11]

Razapeta zemlja

Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada:

Dela[uredi | uredi izvor]

Književna dela[uredi | uredi izvor]

  • Svet u Suncokretu, (1959)
  • Vašar u Topoli, (1965)
  • Stari seljački kalendar, (1966)
  • Slavuj i sunce, (1968)
  • Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969)
  • Torta sa pet spratova, (1973)
  • Od rata do zlatara, (1973)
  • Dobrica čobanska torbica, (1973)
  • Sišlo bure u obruče, (1974)
  • Pesma o svicima, (1975)
  • Dolina suncokreta, (1976)
  • Reka s ružom rimovana, (1976)
  • Večni kratkovečnici, (1977)
  • Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978)
  • Bašta sa sedam ruža, (1979)
  • Čitanka godišnjih doba, (1979)
  • Torbica čarobnica, (1979)
  • Sricanje žene, (1980)
  • Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980)
  • Čardak između četiri jabuke, (1980)
  • Doba duleka, (1980)
  • Car pčelar, (1981)
  • Šeširić kao bulka, (1981)
  • Prsten u izvoru, (1981)
  • Moj drug, Milivojčićev lug, (1982)
  • Od azbuke do zlatne jabuke, (1982)
  • Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984)
  • Stablo tvog tela, (1984)
  • Sunčeva verenica, (1985)
  • Spomenar na dar, (1986)
  • Tako žubori reka, (1987)
  • Mesečevi miljenici, (1987)
  • Kad konj zarže, (1987)
  • Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988)
  • Vukova starinarnica, (1988)
  • Roždestvo ratarevo, (1989)
  • Krunisanje, (1989)
  • Bunar za prijatelje, (1990)
  • Kokajte se kokice, (1990)
  • Bal vampira, (1990)
  • Puževa srma, (1991)
  • Ekološki bukvar, (1991)
  • Plava mesečina, (1991)
  • San Gružanske letnje noći, (1992)
  • Jezero Ježeva bara, (1993)
  • U vatri bismo, ne izgorismo, (1993)
  • Plači voljena zemljo, (1993)
  • Razapeta zemlja, (1999)
  • Vilina Dolina, (1999)
  • Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002)
  • Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005)
  • Peta strana sveta, Pčelica (2012)
  • Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013)
  • Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013)
  • Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014)

Stripovi[uredi | uredi izvor]

Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.

  1. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas
  2. Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas
  3. Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas
  4. Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas
  5. Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević
  6. Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  7. Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  8. Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović
  9. Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica)
  10. Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica)
  11. Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić
  12. Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević
  13. Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić)
  14. Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević
  15. Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski
  16. Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović
  17. Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić

Zbirka književnika Dobrice Erića[uredi | uredi izvor]

Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat”

Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[12] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Foto-galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]