Dobrotvorna zadruga Srpkinja Pančevačkih osnovana je 1894. godine i imala je prvenstevno humanitarnu ulogu, a pred toga razvijala je i prosvetni rad u podizanju srpskog podmlatka. U buđenju nacionalne svesti imala je veliki značaj, jer je podsticala narodnu kulturu kroz domaću radinost. Priređivala je zabave i javna predavanja sarađujući sa drugim kulturnim društvima. Zadruga je bila odraz ekonomskih i društvenoih promena kroz koje je prolazilo Srpsko društvo u 19. i prvoj polovini 20. veka. Sagledavajući celokupan rad Zadruge, može se reći da je ona imala vrlo značajnu ulogu u društvenom, političkom i kulturno-prosvetnom životu Pančeva šireći rodoljublje i humanost.^[1] U isto vreme, pored ove, postojala je u Pančevu Srpska zanatlijska dobrotvorna i prosvetna zadruga osnovana 1893. godine. Obe su osnovane na nacionalnoj osnovi i brinule su se oko podmlatka, posećivale majke Srpkinje iz ratarskog, radničkog i zanatskog staleža i pomagale im u odhranjivanju i nezi dece.

Osnivanje zadruge[uredi | uredi izvor]

Ideja o osnivanju Dobrotvorne zadruge Srpkinja Pančevačkih potekla je od Jovana Popovića, profesora i direktora Više devojačke škole u Pančevu. Marta 1894. godine održan je skup u Pančevu na kojem je prisustvovalo preko 60 Srpkinja. Sastanak je otvorila Darinka Milutinović koja je obrazložil cilj sastanka. Za predsednicu zadruge predložila je Olgu Jagodić, a za zapisničara profesora Jovana Popovića. Pročitana su Pravila zadruge, koja su upućena na odobrenje Kraljevskoj ugarskoj vladi. Osnivačka skupština održana je 22. maja 1894. godine na kojoj je konstituisana Dobrotvorna zadruga Srpkinja Pančevačkih. Za predsednicu je izabrana Olga Jagodić, za potpresednicu Milesa Ćurčin, za blagajnicu Darinka Milutinović, a za zapisničara profesor Jovan Popović. Uz poziv za Osnivačku skupštinu nalazi se imenik članica koje su se upisale u Zadrugu, a njih je bilo ukupno 124. To su uglavnom bile žene i devojke iz buržoaskih krugova. Zadruga je izdala Proglas upućen drugim ženama Pančeva da im se priključe i broj članica se postepno uvećavao. ^[1]

Zadružni dom[uredi | uredi izvor]

Dobrotvorna zadruga Srpkinja Pančevačkih dobila je svoju zgradu 1928. godine kada je Marija Radosavljević (rođena Baraković), udovica Kamenka Jovanovića, poklonila svoju kuću.^[1] Posle ovog događaja Zadruga je mogla nesmetano da radi. Ona je 1936. podnela molbu Poreskoj upravi Pančeva tražeći da se Zadruga oslobodi poreza na prihod od zgrade navodeći da je cilj Zadruge moralne i prosvetne prirode bez ikakve zarade. Poreska uprava Pančeva donela je 15. maja 1936. godine rešenje kojim se zgrada Dobrotvorne zadruge u ulici Vojvode Bojovića 15 trajno oslobađa poreza na prihode, dok se služi u navedene svrhe. Za vreme Drugog svetkog rata, kada je okupatorska vojska ušla u Pančevo, kuću je zaposela nemačka vojska koja je znatno oštetila zgradu u ovom periodu. Zadruga je bila primorana da stvari iznese i smesti u lokal gostioničara Đoke Mihajlovića u zgradi na Trgu Kralja Petra 5. Posle oslobađanja zgrada je pripala Mesnom odboru Crvenog krsta bez pristanka Zadruge. Godine 1954. godine doneto je rešenje da se ova zgrada proglasi opštenarodnom imovinom.

Rad u Domu staraca i starica[uredi | uredi izvor]

Dobrotvorna zadruga Srpkinja Pančevačkih vršila je nadzor nad gradskim sirotištem čiji je naziv kasnije izmenjen u Dom staraca i starica. Zadruga je delovala u domu preko svog užeg odbora i članice su dežurale u Sirotištu kako bi se rad u njemu odvijao kako treba. Prema izveštaju iz 1933. godine Zadruzi je od strane Gradskog poglavarstva bio poveren nadzor nad Domom staraca i starica počev od 1930. sve do 1946. godine.

Pomoć ruskim izbeglicama[uredi | uredi izvor]

Posle Oktoborske revolucije veliki broj Rusa emigrirao je u Jugoslaviju. U Pančevu su Rusi stigli i oformili rusku koloniju, koja je imala veliki broj siromašnih i starih i iznemoglih lica. Ruskim izbeglicama Dobrotvorna zadruga Srpkinja pančevačkih pomagala je u prihodima i organizovanju ruske kuhinje. Odmah po dolasku Rusa u Pančevo izbila je epidemija tifusa pegavca, da bi se negde smestili oboleli data je predstavnicima Ruske kolonije prazna zgrada bivše austrijske bolnice gde je formiran Pančevački ruski senatorijum. Godine 1923. formiran je ženski dobrotvorni komitet za organizovanje pomoći ruskim izbeglicama, a naredne godine osnovana je i Ruska kuhinja tzv. Ruska trpeza, gde je hrana izbeglicama deljena besplatno.

Učešće u kulturnom i društvenom životu[uredi | uredi izvor]

Dobrotvorna zadruga nastojala je da pribavi što više prihoda kako bi obavljala dobrotvorni rad u prvom redu u pomaganju i zbrinjavanju siromašne dece. U tom cilju priređivala je zabave sa igrankom, kao i predavanja i izložbe. Sarađivala je sa ostalim društvima i bila uključena u sve kulturne, humanitarne i nacionalne manifestacije grada. U širenju nacionalne kulture pomagala je domaću radinost i time propagirala Srpsku kulturu. Proslavljajući svoju slavu i negujući narodne običaje često je bila u vezi sa Crkvenom opštinom, koja je takođe imala velikog udela na kulturnom i nacionalnom polju.^[1] Zadruga je vodila brigu o grobovima ratnika srpske oslobodilačke vojske na pravoslavnom groblju, a takođe je pokrenula i akciju izgradnje spome-kosturnice na ovom groblju.

Zadruga u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

Okupacijom Banata aprila 1941. godine formirana je Ustanova vojnog zapovednika u Srbiji sa sedištem u Beogradu. Vojni zapovednik bio je predstavnik nemačkog Rajha i centralni organ vojne uprave za Srbiju, Banat i Srem. Gradonačelnik Pančeva uputio je Dobrotvornoj zadruzi Srpkinja pančevačkih Naredbu vojnog zapovednika Srbije kojom se zabranjujue rad svim udruženjima sem onim koji služe čisto privrednim ciljevima. Zadruga je upućivala molbe da joj se omogući da nastvi sa radom, jer je njen rad isključivo humanitarne prirode. Molbe će na kraju biti uslišene. Zadruga se, u ovom periodu, angažuje u akciji zimske pomoći, u organizovanju kuhinje u sirotištu, prikupljanju priloga za Rusku trpezu i druge. Zadruga se dosta angažovala na polju zbrinjavanja izbegličke dece, pa je 1942. godine sakupila 2000 dinara za njihovu odeću. Takođe, zadruga je uspela da izdejstvuje da se povećaju finansijska sredstva Sirotinjskom domu^[1]. Za vreme rata Zadruga je, pored drugih aktivnosti, slala pakete srpskim ratnim zarobljenicima, a u martu 1943. godine priložila je 1500 dinara za slanje paketa, koje je organizovalo Srpsko društvo Crvenog krsta u Beogradu. Posle oslobođenja Zadruga je i dalje radila sve do 1954. godine kada je u novim društvenim uslovima njena delatnost izgubila značaj.