Dobročin ugovor

Dobročini ugovori su oni kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju od druge strane dobija (npr. ugovor o poklonu, ugovor o zajmu bez kamate, ugovor o posluzi).

U teoriji su ulagani ozbiljni napori da se definiše jasan i precizan kriterijum dobročinih ugovora.

1. Prema subjektivnom shvatanju, odlučujuće je da li postoji namera darežljivosti.
2. Prema objektivnom shvatanju dobročin pravni posao je onaj prema kome jedno lice smanjuje svoju imovinu da bi uvećalo imovinu drugog lica i to čini bez ikakvog ekvivalenta. Ako se prihvati objektivno shvatanje onda se pojam dobročinih ugovora ne može protegnuti na ugovor o besplatnoj ostavi jer tu ne dolazi do umanjenja ili povećanja imovine. Za objašnjenje ovog slučaja može se upotrebiti samo subjektivno shvatanje.
3. Prema trećem, danas prihvaćenom stanovištu shvatanju uzimaju se oba elementa – i subjektivni i objektivni. Tako je dobročin pravni posao izjava volje kojom jedno lice na osnovu namere darežljivosti smanjuje svoju imovinu a povećava imovinu drugog lica. Dobrocini ugovori se dalje mogu podeliti u dve kategorije: na one kojima se prenosi svojina (npr. poklon) i one koji nisu pravni osnov za prenos svojine (npr. posluga, ostava – njima se ne ostvaruje neposredna imovinska korist.)

Značaj

1. Pri zaključenju ugovora kod dobročinih ugovora, nije dovoljna prosta saglasnost volja već je potrebno ispunjenje forme.
2. Dobročini ugovori se u načelu zaključuju intuitu personae, što znači da se ugovor zaključuje s obzirom na svojstva jedne ličnosti.
3. Kod nekih dobročinih ugovora krivica dužnika se ceni blaže nego kod teretnih. Tako kod ugovora o ostavi bez naknade krivica se ceni prema standardu brige za sopstvene stvari. Kod ugovora o ostavi s naknadom zahteva se standard pažnje dobrog domaćina.
4. Mogućnost raskida i poništenja dobročinih ugovora je veća nego kad su u pitaču teretni ugovori.
5. Tužba actio pauliana se drugačije koristi nego kad je u pitanju teretan ugovor.
6. Dobročin ugovor treba uvek tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika.
7. Različite su poreske stope u finansijskom pravu u zavisnosti od toga da li se radi o teretnom ili dobročinom ugovoru.

Literatura

• Jakov Radišić: Obligaciono pravo, Beograd 2004
• Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982