Долина страха

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Dolina straha (strip).
Dolina straha
Korice knjige prvog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Valley of Fear
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta deladetektivska fikcija
Izdavanje
Datum1915.
Hronologija
PrethodnikPovratak Šerloka Holmsa
NaslednikNjegov poslednji podvig

Dolina straha (engl. The Valley of Fear) je četvrti i poslednji roman ser Artura Konana Dojla o Šerloku Holmsu. Labavo je zasnovana na agentu agencija Moli Magvajers i Pinkerton, Džejmsu Makparlandu. Priča je prvobitno objavljivana u nastavcima u časopisu The Strand Magazine između septembra 1914. i maja 1915. godine. Prvo izdanje knjige zaštićeno je autorskim pravima 1914. godine, a prvi put ju je objavila kompanija George H. Doran u Njujorku 27. februara 1915, a ilustrovao Artur I. Keler.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms prima šifrovanu poruku od Freda Porloka, pseudonimnog agenta profesora Morijartija. Međutim, nakon što Porlok pošalje poruku, menja mišljenje iz straha da će Morijarti otkriti da je izdajnik. Odlučuje da ne pošalje ključ šifre, ali šalje Holmsu poruku u kojoj govori o ovoj odluci. Iz šifrovane poruke i druge beleške, Holms može da zaključi da ovo predstavlja šifru knjige i da je knjiga koja se koristi za šifrovanje česta knjiga, velika (sa najmanje 534 stranice), štampana u dve kolone po stranici, i standardizovana. Almanah tačno odgovara ovim uslovima.

Votson zapisuje Holmsovo rešenje za Porlokovu poruku, ilustracija iz 1914. godine

Holms proba najnovije izdanje Vitakerovog almanaha, koje je dobio samo nekoliko dana ranije, ali ne uspeva; zatim pokušava sa prethodnim izdanjem. Uz ovaj almanah, Holms može da dešifruje poruku kao upozorenje o podloj zaveri protiv čoveka po imenu Daglas, seoskog džentlmena koji živi u kući Birlston. Nekoliko minuta kasnije, inspektor Makdonald stiže u Ulicu Bejker 221b sa vestima da je gospodin Džon Daglas, iz kuće Birlston u Saseksu, ubijen. Holms govori Makdonaldu o Porlokovom upozorenju, sugerišući da je Morijarti umešan. Međutim, Makdonald ne veruje u potpunosti da je obrazovani i poštovani Morijarti zločinac. Holms, doktor Votson i Makdonald putuju u kuću Birlston, drevnu kuću okruženu šancem, da istraže zločin.

Holms ispituje područje oko šanca, ilustracija iz 1914. godine

Daglas je ubijen prethodne večeri. Sesil Barker, čest gost kuće Birlston, bio je u njegovoj sobi u pola jedanaest kada je čuo pištolj, prema njegovom svedočenju. Pojurio je dole i zatekao Daglasa kako leži u sredini sobe najbliže ulaznim vratima kuće, a na grudima mu je ležala puška. Upucan je iz neposredne blizine: kada je upucan u lice, glava mu je bila raznesena „gotovo u komade”. Barker je brzo otišao u lokalnu policijsku stanicu i obavestio narednika Vilsona, koji je bio zadužen za stanicu. Vilson je pratio Barkera do kuće nakon što je obavestio okružne vlasti.

Vilson je odmah počeo da istražuje slučaj. Barker mu je skrenuo pažnju na otvoren prozor i mrlju krvi poput traga đona na prozorskoj dasci. Pokretni most preko šanca podignut je u 18:00 časova. Barker je spekulisao da je ubica pre toga ušao preko pokretnog mosta, sakrio se u prostoriju i otišao pored prozora neposredno nakon što je ubio Daglasa. Jarak je bio dubok samo nekoliko stopa i mogao se lako preći. Vilson je pored leša pronašao karticu sa inicijalima „V.V.” a ispod njih broj 341. Iza zavesa pronađeni su blatnjavi otisci čizama, koji potvrđuju Barkerovu teoriju. Na podlaktici ubijenog čoveka bila je neobična oznaka, trougao unutar kruga; to nije bila tetovaža, već žig. Ova oznaka je primećena mnogo puta ranije na podlaktici Džona Daglasa. Činilo se da je Daglasov venčani prsten skinut sa njegove ruke. Glavni detektiv iz Saseksa, Vajt Mejson, stigao je u kuću Birlston do 3:00 sata ujutru. Do 5:45, poslao je za Skotland Jard. Makdonald je preuzeo slučaj i obavestio Holmsa jer je mislio da bi Holms bio zainteresovan. Do podneva, Makdonald, Holms i Votson se sastaju sa Vajtom Mejsonom u Birlstonu.

Holms proučava prozorsku dasku dok Makdonald, Vajt Mejson i Votson posmatraju, ilustracija iz 1914. godine

Holms, Makdonald i Vajt Mejson odlaze na mesto ubistva. Razgovaraju o slučaju, slažući se da samoubistvo ne dolazi u obzir i da je neko van kuće počinio ubistvo. Barker veruje da je Daglasa progonilo neko tajno društvo i da se on povukao u ruralnu Englesku iz straha za svoj život. Daglas se oženio nakon što je stigao u Englesku pet godina ranije. Njegova prva žena umrla je od tifoida. Upoznao se i radio sa Barkerom u Americi pre nego što je otišao u Evropu. Neka epizoda Daglasovog života u Americi izazvala je strah za njegov život, a gospođa Daglas je rekla da je njen muž pomenuo nešto što se zove „Dolina straha”.

Proučavajući Barkerove papuče, Holms utvrđuje da je Barkerova cipela ostavila trag na prozoru, da bi dala izgled da je neko tako izašao. U njihovom smeštaju, Holms govori Votsonu da Barker i gospođa Daglas sigurno lažu: događaji koji su ispričali bili bi nemogući. Štaviše, Holms saznaje da je domaćica čula zvuk, kao da su se zalupila vrata, pola sata pre uzbune; Holms veruje da je ovaj zvuk bio kobni hitac. Vajt Mejson i Makdonald prate bicikl pronađen u krugu kuće do Amerikanca koji je odseo u pansionu. Čini se da je ovaj Amerikanac ubica, ali od čoveka nema ni traga.

Borba između Boldvina i Daglasa, ilustracija iz 1915. godine

Holms traži od Makdonalda da napiše pismo Barkeru, u kome će mu reći da policija namerava da sledećeg dana pretraži šanac. Te noći Holms, Votson, Makdonald i Vajt Mejson čekaju ispred imanja Birlston i vide Barkera kako vadi nešto iz šanca. Njih četvorica jure Barkera i otkrivaju da se u snopu iz šanca nalazi odeća nestalog Amerikanca povezana sa biciklom. Barker odbija da objasni situaciju. U tom trenutku se pojavljuje Daglas, živ i zdrav. On Votsonu predaje pisani izveštaj pod nazivom „Dolina straha”, koji objašnjava zašto se plašio za svoj život.

Daglas objašnjava da je uočio svog neprijatelja, Teda Boldvina, u tom području i očekivao napad. Kada je Boldvin pokušao da upuca Daglasa u njegovoj radnoj sobi, Daglas je zgrabio pištolj i, u borbi, Boldvin je pogođen u lice. Uz Barkerovu pomoć, Daglas je obukao čoveka u njegovu sopstvenu odeću, izuzev Daglasovog venčanog prstena, da bi prevario tajno društvo kojem su on i Boldvin pripadali, pošto su obe ruke nosile znak društva. Barker i gospođa Daglas su pokrivali Daglasa, koji se krio u tajnom odeljku u prostoriji u kojoj se dogodila pucnjava. U intervjuu sa Votsonom, Daglas objašnjava da je njegovo pravo ime bilo Birdi Edvards i da je bio Pinkertonov detektiv u Čikagu. Edvards se infiltrirao u bandu ubica, meštanima poznatih kao Skaurersi, u dolini Vermisa (takođe poznatoj kao Dolina straha) i priveo ih pravdi. Nakon toga, kriminalci su pokušali da ga ubiju nakon što su pušteni iz zatvora.

Barker obaveštava Holmsa o Daglasovoj sudbini, ilustracija iz 1915. godine

Progonjen, Daglas je pobegao u Englesku, gde je upoznao i oženio svoju drugu suprugu. Holms poziva Daglasa da napusti Englesku i upozorava ga da nova pretnja sada visi nad njim. Daglas prihvata ovaj savet, ali ubrzo nakon toga, Holms saznaje od Barkera da je Daglas izgubljen preko palube na brodu za Afriku. Holms veruje da je Morijarti odgovoran za Daglasovu smrt. Holms želi da sruši Morijartija, ali upozorava Votsona i Barkera da će biti potrebno neko vreme da to postigne.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Kuća Birlston u romanu je usko zasnovana na Grumbridž Plejsu u blizini Tanbridž Velsa, Kent.[2]

Pozadina Doline straha bila je labavo zasnovana na tajnom društvu Moli Magvajers.[3]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Dolina straha je objavljivana u nastavcima u časopisu The Strand Magazine od septembra 1914. do maja 1915. godine.[4] Ovde je objavljena sa trideset jednom ilustracijom Frenka Vajlsa. Prvi put ju je u obliku knjige objavila kompanija George H. Doran u Njujorku 27. februara 1915, pre nego što je serijalizacija završena u časopisu The Strand. Prvo britansko izdanje knjige objavio je Smith, Elder & Co. 3. juna 1915. godine. Kao i prvi roman o Holmsu, Crvena nit, ova knjiga ima dva dela. Prvi deo je naslovljen „Tragedija Birlstona”, a drugi „Skaurersi”.[5]

Struktura i teme[uredi | uredi izvor]

Za razliku od mnogih drugih romana o Holmsu, sa uglavnom linearnom pričom, Dojl je napravio Dolinu straha iz „dva dela sa završetkom i pažljivim scenskim elementima straha i terora”.[6]

Roman ima niz glavnih tema, uključujući „probleme etičke dvosmislenosti”, i pokušaje da se ozbiljno komentariše teroristička aktivnost kao što je profilisana borbom američkih sindikata. Kritičari su pokazali kako se američke sindikalne borbe suočavaju sa sličnim pitanjima u savremenoj političkoj situaciji u Irskoj.

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Nekoliko filmova je adaptiralo ovu knjigu, među njima:

  • Dolina straha (1916), nemi film sa H. A. Sejntsberijem i Butom Konvejom u glavnim ulogama.[7]
  • Trijumf Šerloka Holmsa (1935), britanski film sa Arturom Vontnerom u ulozi Holmsa i Ijanom Flemingom kao Votsonom.[8]
  • Šerlok Holms i smrtonosna ogrlica (1962), iako zamišljen kao adaptacija Doline straha, u finalnom filmu su ostali samo manji elementi priče.
  • Šerlok Holms i dolina straha (1984), animirani film sa Piterom O’Tulom koji je pozajmio glas Holmsu.

Televizija[uredi | uredi izvor]

  • „Slučaj pensilvanijskog pištolja” (1954), epizoda televizijske serije Šerlok Holms (1954–1955) u kojoj su glumili Ronald Hauard kao Holms i Hauard Merion-Kroford kao Votson.
  • „Dolina straha”, epizode ​​1-2-3 italijanske televizijske serije Šerlok Holms (1968) sa Nandom Gazolom u ulozi Holmsa i Đanijem Bonagurom kao Votsonom.
  • „Mašina za zločin”, epizoda animirane serije Šerlok Holms u 22. veku (1999–2001), sa Džejsonom Grej-Stenfordom koji je pozajmio glas Holmsu i Džonom Pejnom u ulozi Votsona. Uprkos uvodnoj špici koja kaže da je epizoda inspirisana Dolinom straha, epizoda zapravo nema sličnosti sa knjigom.
  • Jedna epizoda lutkarske televizijske serije Šerlok Holms bila je labavo zasnovana na ovoj priči.
  • „Poslednji problem” (2017), poslednja epizoda 4. sezone serije Šerlok, pominje Morijartijevog brata koji je bio šef stanice, iako je prvobitnu ulogu šefa železničke stanice zamenio za voditelja radio emitovanja.

Radio[uredi | uredi izvor]

Dolina straha je bila jedina priča o Šerloku Holmsu koja nije adaptirana za radio-seriju iz 1930-ih Avanture Šerloka Holmsa, i nije adaptirana za radio sve do 1960. godine.[9] Radio adaptacije priče uključuju:

  • Adaptaciju stanice BBC Home Service iz 1960. koju je dramatizovao Majkl Hardvik kao deo radio serije iz 1952–1969, sa Karlton Hobsom i Normanom Šelijem u glavnim ulogama, i sa Garardom Grinom kao inspektorom Mejsonom.[10]
  • Adaptaciju stanice BBC Radio 4 iz 1986. u kojoj su glumili Tim Pigot-Smit kao Holms i Endru Hilton kao Votson, sa Džejmsom Obrijem kao Daglasom i Edvardom de Souzom kao Vajtom Mejsonom. Roj Aps je adaptirao priču.[11]
  • Adaptaciju Berta Kulsa iz 1997. kao deo radio serije iz 1989–1998, sa Klajvom Merisonom u ulozi Holmsa, Majklom Vilijamsom kao Votsonom, Ijanom Glenom kao Džonom Daglasom/Makmardom i Ronaldom Pikapom kao naratorom/Morijartijem.[12]
  • Radio adaptaciju M. Dž. Eliota iz 2015. u američkoj seriji Klasične avanture Šerloka Holmsa, sa Džonom Patrikom Lourijem i Lorensom Albertom u glavnim ulogama, uz Džefa Stajcera u ulozi Sesila Barkera.[13]

Pozorište[uredi | uredi izvor]

  • Dolina straha, popularna scenska adaptacija Adrijana Flina iz 2004.[14] iz serije Oksfordskih spisatelja, za amaterske produkcije.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Doyle, Arthur Conan (oktobar 1979). John Murray, ur. The Sherlock Holmes Omnibus (2nd Illustrated izd.). ISBN 978-0719536915. 
  2. ^ Infosite, sherlockholmes-fan.com; accessed 13 December 2016.
  3. ^ Klinger, Leslie (ed.). The New Annotated Sherlock Holmes, Volume III (New York: W. W. Norton, 2006). p. 631. ISBN 978-0393058000
  4. ^ Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. str. 158. ISBN 978-1-78131-404-3. 
  5. ^ Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. str. 101, 107. ISBN 978-0762444083. 
  6. ^ Lauterbach, Edward S. (1. 1. 1994). „The Oxford Sherlock Holmes: A Review Essay”. English Literature in Transition, 1880–1920. 37 (4): 502—508. ISSN 1559-2715. 
  7. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 130. ISBN 0-06-015620-1. 
  8. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 133. ISBN 0-06-015620-1. 
  9. ^ Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. str. 49. ISBN 978-1629335087. 
  10. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597. 
  11. ^ „Murder for Christmas: The Valley of Fear”. BBC Genome: Radio Times. BBC. 2020. Pristupljeno 19. 6. 2020. 
  12. ^ Bert Coules. „The Valley of Fear”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  13. ^ „58A. The Valley of Fear, Part One”. Imagination Theatre. 2020. Pristupljeno 19. 6. 2020.  (Roles specified in the end credits.)
  14. ^ „Oxford Playscripts: The Valley of Fear”. Oxford University Press. Pristupljeno 28. 9. 2018. 
  15. ^ Adrian Flynn adaptation of The Valley of Fear. Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-832085-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Долина_страха&oldid=27365563”