Dominikanska Republika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dominikanska Republika
República Dominicana  (španski)
Krilatica: Бог, домовина, слобода
(šp. Dios, Patria, Libertad)
Himna: Храбри Доминиканци
(šp. Quisqueyanos valientes)
Položaj Dominikanske Republike
Glavni gradSanto Domingo
Službeni jezikšpanski
Vladavina
 — PredsednikDanilo Medina
 — PotpredsednikMargarita Sedenjo de Fernandez
Istorija
Nezavisnostod Haitija
27. februar 1844.
Geografija
Površina
 — ukupno48.442 km2(128)
 — voda (%)1,6
Stanovništvo
 — 2014.[1]9.883.486(91)
 — gustina204,03 st./km2
Ekonomija
ValutaDominikanski pezos
 — stoti deo valute‍DOP‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC -4
Internet domen.do
Pozivni broj+1-809 и +1-829

Dominikanska Republika (šp. República Dominicana), ponekad označena i kao Dominikana (šp. Dominicana), je država u Karibima [2], smeštena na istočne dve trećine ostrva Hispanjola, na kojem se graniči sa Haitijem. Hispanjola je drugo po veličini ostrvo Velikih Antila i leži istočno od Kube i Jamajke, a zapadno od Portorika. Glavni i najveći grad Dominikanske Republike je Santo Domingo.

Istorija[uredi]

Ostrvo Hispanjola otkrio je Kristifor Kolumbo decembra meseca 1492. Tada se prvi put iskrcao u današnjem Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. U njemu danas postoji spomenik i muzej-kuća u kojoj je jedno vreme i sam Kolumbo živeo.

Narod Aravak, koji je naseljavao ostrvo, je ubrzo istrebljen. Od 1503. Španci su počeli da dovoze crnce-robove na ostrvo. Francuzi i Španci su 1697. podelili ostrvo. Španija se 1795. odrekla svog dela ostrva.

U periodu od 1822. do 1844. celo ostrvo Hispanjola je pod svojom vlašću ujedinio Žan Pjer Bojer. Dominikanska Republika, gde su u većini bili mulati, odvojila se 1844. pod vođstvom Pedra Santane i vodila rat protiv Haitija sve do 1856. Od 1930. do 1961. Dominikanskom Republikom je diktatorski vladao Rafael Leonidas Truhiljo, sve dok nije ubijen u atentatu. SAD su vojnom intervencijom 1965. sprečile da izabrani predsednik Huan Boh Gavino stupi na dužnost. Rezultat američkog uplitanja bila je diktatura Hoakina Videla Balagere, 1966-1978.

Balager je ostao na mestu predsednika sledećih 12 godina, tokom kojih je vladala umerena represija, da bi se sprečilo da prokubanske i prokomunističke partije da dođu na vlast. Balagerovu vlast je pratila rastuće raslojavanje između bogatih i siromašnih. Balagera je 1978. nasledio Antonio Guzman Fernandez. Od 1978. do 1986. Dominikanska Republika je po prvi put uživala u periodu slobode govora.

Balager se vratio na mesto predsednika 1986, a ponovo je izabran 1990. i 1994. Međunarodna zajednica je smatrala da su izbori 1994. namešteni, što je dovelo do političkog pritiska na Balagera da odstupi. Balager je odgovorio raspisivanjem predsedničkih izbora 1996, na kojima je prvi put pobedila Dominikanska oslobodilačka stranka.

Stanovništvo[uredi]

Dominikanska Republika ima oko 8,5 miliona stanovnika. Veći deo stanovništva su melezi, preko 80%, poreklom od mešavine domorodaca i španskih osvajača s kraja 15. veka. Ostatak stanovništva čine beli doseljenici oko 11% i crnci 1%. Većina stanovništva (preko 80%) živi na ivici bede i siromaštva, dok se izdvaja samo mali broj veoma bogatih ljudi. Obrazovanje im je na niskom nivou, stopa pismenosti je oko 85%.

Privredni i društveni problemi su posledica teškog perioda diktatorske vladavine generala Truhilja između ranih 30-ih i početka 60-ih godina prošlog veka. Početkom 70-ih zemlja polako izlazi iz krize. Primetan je razvoj turizma u poslednjoj dekadi prošlog veka, međutim nakon terorističkih napada u SAD i globalne recesije u prošloj godini zabeležen je pad broja turista.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Dominikanska Republika se graniči na zapadu sa Haitijem. Površina države iznosi 48.670,82 km².

Geologija i reljef[uredi]

Vode[uredi]

Flora i fauna[uredi]

Klima[uredi]

Plaža na ostrvu Saona.

Južna obala se nalazi na oko 17° severne geografske širine, dok je severna na oko 19°. Klimatski uslovi se nešto razlikuju, kišna sezona na severu zemlje počinje krajem novembra i završava se krajem maja meseca, dok u južnom delu nešto više padavina ima u letnjim mesecima. Što se tiče padavina, generalno nema pravila. Česti su pljuskovi i van kišne sezone obično u popodnevnim časovima a traju svega 20-30 minuta. Najkišniji mesec je maj kada su padavine svakodnevne i veoma obilne, jaki pljuskovi mogu potrajati i po nekoliko časova.

Vlažnost vazduha je veoma visoka tokom cele godine tako da je temperatura prividno viša za oko 5-6 °C. Temperaturne razlike su male tokom cele godine, dnevni maksimum tokom leta ne prelazi 32-33 °C (avgust) dok se zimi kreće oko 24-25 °C (januar). Noćne temperature su niže za nekoliko stepeni i skoro nikada ne padaju ispod 18 °C.

Sezona uragana je avgust-septembar uz napomenu da su jači u južnom delu zemlje, a tu dostižu neverovatne brzine i do 150 km/h. Uragani znaju da budu veoma razorni a neretko se završavaju katastrofalnim posledicama po okolinu. Jedan od najjačih uragana koji je pogodio DR se dogodio 1997. godine kada je 2/3 površine zemlje sravnjeno sa zemljom. Većina kuća, mostova i puteva je bila potpuno uništena.

Administrativna podela[uredi]

Privreda[uredi]

Nacionalna kuhinja[uredi]

Dominikanska kuhinja uglavnom je mešavina Taino, španskog i afričkog uticaja koji se mešao tokom nekoliko vekova. Tipična kuhinja slična je većini drugih u ostalim latinoameričkim zemljama, ali su nazivi jela drugačiji. Za doručak se obično pripremaju jaja i mangu (šp. mangú - kuvana manioka ili koren nekog drugog povrća), u kombinaciji sa prženim mesom i/ili sirom. Slično kao i u Španiji, ručak je najobilniji i najvažniji obrok. Uglavnom je to kombinacija mesa (piletina, svinjetina ili riba), pirinač i pasulj, uz dodatak sveže salate.[3] La bandera (šp. La Bandera) je najpopularnije jelo - sastoji se od pečene piletine, belog pirinča i crvenog pasulja. Takođe vrlo popularna su i jela od kozjeg mesa.[4]

Reference[uredi]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (april 4, 2013) (na jeziku: engleski)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Hispaniola, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  4. ^ Puntakana, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Napomena: Deo teksta preuzet sa sajta Dominikanska Republika