Donald Tramp

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Donald Tramp
Donald Trump official portrait.jpg
Trampov zvanični predsednički portret
Biografija
Puno imeDonald Džon Tramp
Datum rođenja(1946-06-14)14. jun 1946.(73 god.)
Mesto rođenjaNjujork
 SAD
Državljanstvoameričko
Religijaprezviterijanstvo[1]
SupružnikIvana Tramp(1977—1992)
Marla Mapls(1993—1999)
Melanija Knaus(v. 2005)
DecaDonald mlađi
Ivanka
Erik
Tifani
Baron
OtacFred Tramp
MajkaMeri En Tramp
Profesijabiznismen, političar
UniverzitetUP(BS, 1968)
Politička
partija
Republikanska stranka (SAD)
PotpisDonald Trump Signature.svg
https://www.donaldjtrump.com/
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 20. januara 2017.
Izbori2016.
PrethodnikBarak Obama

Seal of the President of the United States.svg

Donald Džon Tramp st. (engl. Donald John Trump, Sr.; Njujork, 14. jun 1946) američki je preduzetnik, TV ličnost, političar i 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Tramp je započeo svoju poslovnu karijeru tokom sedamdesetih godina 20. veka. Trampova imovina procenjena je na oko 4,5 milijardi američkih dolara. Tokom svoje višegodiše poslovne karijere u građevinskoj industriji, Tramp je izgradio veliki broj hotela širom SAD i sveta, kao i poslovne prostore, kazine i golf terene. Tramp je bio vlasnik takmičenja Mis SAD i Mis Univerzuma, a njegovo ime korišćeno je kao brend mnogobrojnih proizvoda. Od 2004. do 2015. Tramp je vodio TV rijaliti šou Šegrt na američkoj televiziji En-Bi-Si. Trenutno je 324. najbogatija osoba na svetu, prema Forbsovoj listi.

Tramp je nekoliko puta pokušao da bude nominovan za predsednika i bio je član Demokratske i Reformističke stranke. Iako je bio u trci za nominaciju Reformističke stranke na primarnim izborima 2000. godine, povukao se pre početka glasanja. Razmatrao je da uđe u trku za republikansku nominaciju na izborima 2012. godine, ali je od toga odustao.

Svoju kandidaturu za predsednika na izborima 2016. najavio je u junu 2015. kao kandidat Republikanske stranke, čiji je član od 2012. godine. Nakon ubedljive pobede na unutarstranačkim izborima, Tramp je odneo pobedu i na predsedničkim izborima održanim 8. novembra 2016. godine, pobedivši protivkandidatkinju iz Demokratske stranke, Hilari Klinton, iako je osvojila 2,8 miliona više ukupnih glasova na nacionalnom nivou od Trampa. Tramp je dobio 304 elektorska glasa naspram 227 koje je dobila Hilari Klinton, čime je i zvanično izabran za 45. predsednika SAD.

Dana 20. januara 2017. zvanično je inaugurisan i stupio je na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Sa sedamdeset godina, Tramp je najstariji predsednik u prvom mandatu. Tramp je i najbogatiji američki predsednik, kao i prvi predsednik u američkoj istoriji koji prethodno nije bio ni na kakvoj političkoj ili vojnoj funkciji.

Tokom izborne kampanje, Tramp se služio desničarskom populističkom retorikom, zagovarao je redefinisanje odnosa sa Kinom, reviziju trgovinskih sporazuma kao što su NAFTA i TPP, kao i strože imigracione zakone, kontrolu državnih granica, uključujući i izgradnju zida na granici sa Meksikom. Tramp je takođe snažno zagovarao energetsku nezavisnost, negirao je ljudski uticaj na klimatske pojave i, s tim u vezi, protivio se sporazumima koji imaju za cilj smanjenje istog. Okosnica Trampove kampanje bilo je njegovo obećanje da će ukinuti Obamin zakon o zdravstvenoj zaštiti, smanjenje poreza i otvaranje novih radnih mesta.

U spoljnoj politici, Tramp se pozicionirao protiv intervencionizma, kritikovavši politiku Obamine administracije. Istovremeno, Tramp je obećao povećanje izdvajanja za vojsku, obračun sa Islamskom Državom i islamskim ekstremizmom.

Tramp je kontroverzna ličnost u SAD. Njegova oštra retorika tokom izborne kampanje izazvala je mnogo kritika, kao i njegove izjave o doseljenicima, posebno onim latinoameričkog porekla.

Mladost[uredi]

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. u Kvinsu, predgrađu Njujorka, u Američkoj državi Njujork, kao najmlađe od petoro dece. Trampov otac, Fred Tramp (1905–1999), rođen je u Njujorku, kao dete nemačkih imigranata iz Karlštata, dok je njegova majka, Meri En MekLod (1912–2000), škotskog porekla. Tramp ima dve sestre, Meri En i Elizabet, i brata Roberta, dok je njegov drugi brat, Fred Mlađi, preminuo 1981. od posledica alkoholizma.

Trampov otac bio je jedan od najistaknutijih građevinskih magnata u Njujorku.[2]

Poreklo[uredi]

Tramp je nemačkog sa očeve, i škotskog porekla sa majčine strane. Roditelji Trampovog oca i majke rođeni su u Evropi. Trampov otac, Fred, rođen je u Bronksu, dok je njegova majka, Meri En, emigrirala u Njujork iz svog rodnog mesta u Škotskoj. Fred Tramp i Meri En upoznali su se u Njujorku i venčali 1936., a porodicu su odgajali u Kvinsu, jednom od pet oblasti grada Njujorka.[3]

Osamnaestogodišnji Tramp na Njujorškoj vojnoj akademiji, 1964.

Trampov stric, Džon. G. Tramp, bio je profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu od 1936. do 1973. i učestvovao je u radarskim istraživanjima za vreme Drugog svetskog rata. Džon Tramp je pomogao na unapređenju rendgena što je produžilo život pacijentima obolelim od raka. FBI je 1943. naložio Džonu Trampu da istraži dokumenta Nikole Tesle, nakon smrti poznatog naučnika u hotelu Njujorker.[4]

Trampov deda, Frederik Tramp, stekao je bogatstvo otvarajući restorane i pansione u Kanadi.[5]

Religija porodice Tramp bila je Luteranizam, ali Trampovi roditelji pripadali su Američkoj reformisanoj crkvi. Porodično prezime isprva je glasilo Drumpf dok nije promenjeno u Trump (Tramp) za vreme Tridesetogodšnjeg rata u sedamnaestom veku.

Obrazovanje[uredi]

Veći deo ranog detinjstva Tramp je proveo na imanjima svoje porodice u Njujorku. Sa trinaest godina, Tramp je upisao Njujoršku vojnu akademiju u Kornvolu, državi Njujork, gde je završio osmi razred i srednju školu. Pošto je bio energično dete, Trampovi roditelji su smatrali da će pohađanjem vojne akamedije moći da kanališe svoju energiju na dobar način.

Prilikom intervjua 1983. godine, Trampov otac, Fred, izjavio je da je Donald bio "prilično žestok dečak".[6]

Tramp je dve godine pohađao Fordam Univerzitet u Bronksu, a potom i Vorton poslovnu školu na Univerzitetu Pensilvanije. Diplomirao je ekonomiju maja 1968. godine.

Nakratko je regrutovan tokom Vijetnamskog rata ali nije služio u Američkoj vojsci.

Poslovna karijera[uredi]

Tramp se pridružio porodičnoj trgovini nekretninama i otpočeo turbulentnu poslovnu karijeru punu uspona i padova. Vrlo je talentovan u sklapanju ugovora i uspeo je tokom 1980-ih da izgradi carstvo u nekretninama, kockarnicama, sportu i transportu, a zahvaljujući tome je postao i veoma poznat. Njegove zgrade su okarakterisane kao satirički lični kult Trampa. Reč Tramp se uvek pojavljuje u imenu njegovih zgrada (Tramp tauer, engl. Trump Tower, Tramp Tadž Mahal engl. Trump Taj Mahal, itd.), a često je inicijal „T“ istaknut na više lokacija, kako u zgradi, tako i van nje.

Posledice recesije su 1990-ih onemogućile Trampa da otplaćuje dugove. Iako je trenutno uspeo da spasi svoje carstvo novim pozajmicama, to je samo povećalo dugove i dovelo je Trampove firme do stečaja, a Trampa na ivicu bankrotstva. Banke su izgubile stotine miliona dolara, ali su odlučile da restrukturišu njegove dugove kako bi izbegle još veće gubitke u sudskom procesu.

Tramp je 1994. godine eliminisao ogroman deo od svojih ličnih dugova koji su iznosili devetsto miliona dolara, a poslovne dugove je smanjio na tri i po milijarde dolara. Iako je izgubio Tramp šatl, koji je kupio 1989. godine, uspeo je da zadrži zgradu Tramp u Njujorku, kao i kockarnice u Atlantik Sitiju.

Godine 1995, udružio je sve svoje objekte kockarnica u „Tramp hotels & kasino rizorts“ (engl. Trump Hotels & Casino Resorts). Njegove deonice na Volstritu su 1996. godine vredele nešto iznad 35 dolara, ali su 1998. godine pale na nešto preko 10 dolara, jer se kompanija borila da otplati dug od skoro 2 milijarde dolara.

Tramp je 1999. godine izrazio želju da postane predsednik reformske partije SAD. 2004. godine je stvorio seriju Šegrt, na američkoj TV mreži En-Bi-Si.

Politički angažman 1988—2015.[uredi]

Tramp je prvi put izrazio interesovanje da se kandiduje za predsednika 1987. godine, kada je potrošio 100.000 dolara da mu nekoliko listova objave napise preko cele stranice u kojima je kritikovao američku odbrambenu politiku.[7][8] Iako je 1988, 2004. i 2012. godine nagovestio nameru da se kandiduje za predsednika, a 2006. i 2014. godine za guvernera Njujorka, nije ušao u trke.[9][10] Smatran je potencijalnim kandidatom za potpredsednika Džordža Buša starijeg na izbornoj listi Republikanske stranke 1988. godine, ali je to mesto pripalo Denu Kvejlu. Nije još razjašnjeno da li je Tramp samog sebe predložio za to mesto ili je to uradio Bušov štab.[11]

Godine 1999. podneo je zahtev istraživačkom odboru da ispita ima li šanse za predsedničku nominaciju na listi Reformističke stranke na izborima 2000. godine.[12] Anketa iz jula 1999. godine pokazala je da Tramp protiv verovatnog republikanskog kandidata Džordža Buša Mlađeg i verovatnog demokratskog kandidata Al Gora ima sedam procenta podrške.[13] Na kraju je odustao od trke zbog borbi unutar Reformističke stranke, ali je uprkos tome pobedio na prelimenarnim stranačkim izborima u Kaliforniji i Mičigenu.[14][15][16][17]

Oktobra 1999. Tramp je gostovao u emisiji voditelja Lerija Kinga na Si-En-En-u i govorio o bombardovanju Kosova. Na pitanje Lerija Kinga šta misli o tome i šta bi on uradio da je na mestu Klintona, Tramp je odgovorio:

„Pa, ja bih to uradio malo drugačije i znam da će to svima zvučati grozno. Ali, pogledajte haos koji su napravili na Kosovu. Mislim, mi možemo reći da smo izgubili malo ljudi. Naravno, imali smo avione koji su leteli 75.000 stopa gore u vazduhu i bacali bombe. Ali, pogledajte šta smo uradili toj zemlji, tim ljudima i smrtne slučajeve koja smo prouzrokovali. E sad, sve to nismo izazvali ni mi, ni naši saveznici, zato što smo bili visoko gore u vazduhu u avionima. Ali, u nekom momentu, trebalo je da pošaljete kopnene snage kako ne bi svako mogao prelaziti granice i raditi sve ostalo. Većina ljudi se slaže s tim. E sad, da li bi ljudi onda stradali? Verovatno, verovatno još više. Ali, barem na kraju, bilo bi daleko manje smrtnih slučajeva. I ne biste imali haos i teror koji imate upravo sada. Tako da, znate, ne znam da li to smatraju uspehom, zato što ja to ne smatram uspehom.”

[18]

Kandidatura za predsednika SAD 2016.[uredi]

Dana 16. juna 2015. godine, Tramp je najavio svoju kandidaturu za predsednika SAD u Tramp Kuli (engl. Trump Tower), u Njujorku. Kandidovao se kao član Republikanske stranke. Skrenuo je pažnju na pitanja domaće politike, poput problema ilegalnih imigracija, eksploatacije američkih radnih mesta, na nacionalni dug SAD, i islamski terorizam. Slogan kampanje je „Načinimo Ameriku Veličanstvenom Ponovo. (engl. Make America Great Again, po uzoru na slogan Ronalda Regana).[19]

Tramp sebe opisuje kao „zdravo-razumnog“ konzervativca.[20] Ovakav je po fiskalnim i verskim pitanjima, te istpolonim brakovima i pitanju abortusa. Neki politički analitičari su Trampa okarakterisali kao umerenog konzervativca sa obzirom na neuobičajen konzervativan pristup politici uz kontriranje tradicionalno konzervativnim kandidatima poput senatora Teda Kruza.[21] Platforma njegove političke kampanje stavlja veliki akcenat na Američki patriotizam i negodovanje globalistima. Takođe, prezire političku korektnost koja je dovela do regresije Američkog društva protekle decenije, gde izrazito ističe nesposobnost Baraka Obame da imenuje islamski terorizam i politički korektan pristup rešavanju problema ISIS-a.[22] Takođe, predviđenu promenu lika na novčanici od 20 dolara ističe kao beznačajan i bespotreban akt čiste političke korektnosti.[23] Sa druge strane, Tramp veruje da su za visoku stopu silovanja, ubistava i kriminala sa drogom u Americi zaslužni ilegalni imigranti, većinom iz Meksika. Iz tog razloga smatra da je neophodno osigurati južnu granicu SAD u cilju regulacije imigranata, kao i deportovati sve ilegalne imigrante nazad u otadžbinu.[24]

Kampanja Donalda Trampa se uveliko protivi vladajućoj klasi Republikanske stranke, koje ne želi autsajdera kao kandidata u opštim izborima. Plaše se da bi Donald Tramp promenio ugled Republikanske Stranke, i veruju da je neiskusan kao političar.[25] Međutim, Tramp uveliko vodi u trci kao pretendent za predsednika, većinom zbog neizmernog pokrića od strane medija i sposobnosti da sam sebi finansira kampanju, u odnosu na političare koji se služe političkim akcionim komitetima (udruženja koja finansiraju političke kampanje putem donora).[26] Takođe, često dobija podršku od javnih ličnosti, a njegove pristalice ga hvale jer „govori onako kako jeste“ (u odnosu na političko-korektni pristup drugih kandidata).[27]

Trampov toranj, simbol Trampove poslovne imperije, nalazi se na Njujorškoj petoj aveniji
Donald Tramp drži govor pred svojim pristalicama u Arizoni tokom svoje predsedničke kampanje

Većina Trampovih predloga odgovara srednjoj klasi SAD, dok ih neki politički stručnjaci smatraju kontroverznim ili neostvarivim, poput predloga deportacije 11 miliona ilegalnih imigranata, podizanja zida na granici SAD-Meksiko (koji bi prema Trampu, Meksiko isplatio), agresivnih tehnika ispitivanja osumnjičenih terorista, i privremenoj zabrani Muslimana da pristupe teritoriji SAD dok se ne razreši problem Muslimanskog Terorizma u svetu.[28] Takođe, Trampa kritikuju po pitanju protivljenja političkoj korektnosti, i smatraju da je „razdvajač“ naroda i „siledžija“.[29] Ističu verbalne napade prema novinarima, političarima, i rivalskim kandidatima.[30] Mediji i političari širom Evrope su sa obzirom na te kritike preuveličali stavove Trampa, te ga mnogi karakterišu kao rasistu, šovinistu i sl. Preko 500.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu je potpisalo peticiju da se Trampu zabrani ulaz u državu, te su je britanski političari razmotrili i zaključili da ipak ne postupe na takav način.[31]

Međutim, Trampova kontroverzna retorika je uveliko prihvaćena od strane interneta, te mnoge „internetske poznate ličnosti“ i novinari podržavaju Donalda Trampa: novinari Majlo Janopulos i Herit Armstrong, jutjuber Gavin Makines, komičar i umetnik Ben Gerison, i dr.[32] Oni smatraju da je zapadom zavladao regresivni liberalizam i regresivna levica, čiji rezultat su između ostalog sigurnosne zone (engl. Safe-space) na univerzitetima (zone gde je zabranjeno iznošenje mišljenja koje vam se ne dopada), oživljavanje rasizma kroz „pecanje na rasizam“ (engl. Race baiting) od starne medija, i militarizacija aktivista „Crnački životi vrede“ (engl. Black Lives Matter) - te Trampa vide kao direktnu opoziciju ovakvoj ideologiji i iz tih razloga ga podržavaju.[33] Donald Tramp je takođe zahvaljujući svojoj kampanji postao veliki deo internet kulture (engl. Cyberculture), te dobio nadimak „Bog Imperator“, i jutjub seriju „Ne Možeš Iskrčiti Trampa“ (engl. You Can't Stump The Trump).[34] Zahvaljujući popularizaciji preko interneta, ljudi širom sveta prate kampanju Donalda Trampa i mnogi su upleteni u istu, pa skreću pažnju građanima SAD na ankete i relevantne pokrete putem interneta. Student računarstva iz Srbije, Igor Tot je marta 2016. godine pokrenuo vebsajt „Nema Trampa - Nema Glasa!“ (engl. No Trump - No vote!) kao kontru republikanskoj političkoj eliti koja nastoji da spreči nominaciju Donalda Trampa.[35] Ovo je inspirisalo hiljade Amerikanaca da šalju razglednice Republikanskom odboru u Vašingtonu sa natpisom „Nema Trampa - Nema Glasa!“.[36][37]

Donalda Trampa podržavaju desničari Evrope, koji se protive masovnoj migraciji koja narušava homogenu kulturu zapada.[38] Nemačka popularna desničarska stranka Alternativa za Nemačku je prihvatila anti-muslimanski stav,[39] Poljaci su pokrenuli kontra-peticiju Britancima kojom pozivaju Trampa u posetu svojoj državi[40], a Belgijski političar i osnivač Narodne stranke, Majkl Modrikamen je javno podržao Donalda Trampa za predsednika par dana pre nego je u Briselu izbio teroristički napad.[41] Vojislav Šešelj je pozvao sve Srbe u SAD da glasaju za Donalda Trampa, nakon što je Nedeljnik objavio vest da je Tramp osudio bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.[42] Ispostavilo se da je vest netačna i redakcija „Nedeljnika“ se izvinila Trampovom štabu.[43][44]

Dana 3. maja 2016. godine, nakon što je pobedio na izborima u Indijani, Donald tramp je zvanično pretpostavljen da će osvojiti nominaciju Republikanske stranke od strane predsednika stranke, Rinsa Pribusa.[45] Samo par sati kasnije, Bivši predsednik Meksika, Visente Foks Kesada je uputio javno izvinjenje Trampu za pogrdne komentare koje je izjavio povodom njegove politike i kandidature u prošlosti.[46] Zahvaljujući osvojenim delegatima u Severnoj Dakoti, 26. maja 2016. Donald Tramp je premašio neophodnih 1,237 delegata potrebnih za predsedničku nominaciju u okviru Republikanske stranke.[47]

Izbor za 45. predsednika SAD[uredi]

Nakon jedne od najdužih i najintenzivnijih kampanja u Američkoj izbornoj istoriji, Tramp je izabran za 45. predsednika SAD, 8. novembra 2016.[48] Većina anketa i stručnjaka predviđali su pobedu Hilari Klinton, međutim, Tramp je trijumfovao u ključnim državama poput Floride, Ohaja, Severne Karoline, Mičigena i Pensilvanije, koje su na predsedničkim izborima 2008. i 2012. glasale za demokratskog kandidata.

Barak Obama i Donald Tramp tokom sastanka u Beloj kući, 10. novembra 2016. godine.

Tramp je osvojio 46,3 % glasova na nacionalnom nivou, 62.652.263, dok je Hilari Klinton pripalo 48,2 %, 65.124.828.[49] Budući da se Američki predsednik bira glasovima Elektorskog koledža SAD, a ne na direktnim izborima, kandidat koji dobije više elektora biva izabran za predsednika. Iako ne postoji zakonska obaveza da elektori podrže kandidata koji je osvojio najviše glasova u njihovoj saveznoj državi, glasanje u elektorskom koledžu uglavnom odražava izborne rezultate. Tramp je trenutno obezbedio podršku 306 elektora, što je za 36 više od 270, koliko je potrebno za pobedu. Hilari Klinton trenutno ima podršku 232 elektora.[50] Ukoliko Tramp bude izabran sa manje glasova na nacionalnom nivou, biće to prvi put nakon 2000. da jedan kandidat postane predsednik SAD sa manje glasova od svog protivnika. Džordž V. Buš je na predsedničkim izborima 2000. pobedio, osvojivši manje glasova od svog protivkandidata, demokrate Al Gora.

Trampova pobeda izazvala je seriju protesta u nekoliko američkih gradova.[51] Protivnici novoizabranog predsednika pokrenuli su peticiju kojom se od elektorskog koledža zahteva da izglasaju Hilari Klinton za predsednika, budući da je Klintonova osvojila dva miliona glasova više od Trampa na nacionalnom nivou.[52] Kandidat stranke Zelenih, Džil Stajn, zatražila je ponovno prebrojavanje glasova[53] u državi Viskonsin, kao i u Mičigenu i Pensilvaniji, u kojima je Tramp odneo tesne pobede.

Glasovi će ponovo biti prebrojani u Viskonsinu i Mičigenu, dok je sud u Pensilvaniji odbio takav zahtev.

Tramp je zahteve za ponovnim prebrojavanjem glasova nazvao prevarom.

Predsednička tranzicija[uredi]

Shodno Američkim zakonima, u periodu između izbora i inauguracije novog predsednika, izabrani predsednik sastavlja kabinet i dolazi do postepene tranzicije vlasti. Ovlašćenja odlazećeg predsednika u tromesečnom periodu prenose se na izabranog predsednika. Donald Tramp je zvanično postao 45. predsednik SAD 20. januara 2017.

Tramp polaže zakletvu kao 45. predsednik SAD na Kapitol hilu

Tramp je već nominovao nekoliko kandidata na ključne pozicije u administraciji. Za većinu imenovanja u predsedničkoj administraciji potrebna je saglasnost Senata SAD, sa izuzetkom pozicije šefa osoblja Bele kuće.

Sastav Trampove administracije[uredi]

Pozicija Ime kandidata Mandat
Predsednik Donald Tramp 20. januar 2017
Potpredsednik Majk Pens 20. januar 2017
Državni sekretar Reks Tilerson 1. februar 2017
Sekretar za finansije Stiven Mnučin 13. februar 2017
Sekretar odbrane Džejms Matis 20. januar 2017
Državni pravobranilac Džef Sešons 9. februar 2017
Sekretar za unutrašnje poslove Rajan Zinke 1. mart 2017
Sekretar za poljoprivredu Soni Perdu 25. april 2017
Sekretar za trgovinu Vilbur Ros 28. februar 2017
Sekretar za rad Aleksandar Akosta 28. april 2017
Sekretar za zdravstvo i socijalne službe Tom Prajs 10. februar 2017
Sekretar za obrazovanje Betsi DeVos 7. februar 2017
Sekretar za izgradnju i urbani razvoj Ben Karson 2. mart 2017
Sekretar za transport Ilejn Čao 31. januar 2017
Sekretar za energetiku Rik Peri 2. mart 2017
Sekretar za boračka pitanja Dejvid Šulkin 14. februar 2017
Sekretar za nacionalnu bezbednost Džon F. Keli 20. januar 2017
Šef osoblja Bele kuće Rajns Pribus 20. januar 2017
Upravnik agencije za zaštitu životne sredine Skot Pruit 17. februar 2017
Direktor kancelarije za menadžment i budžet Mik Mulvani 16. februar 2017
Ambasador pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli 27. januar 2017
Predstavnik SAD za trgovinsku politiku Robert Lajthizer 15. maj 2017
Upravnik agencije za mala i srednja preduzeća Linda MekMahon 14. februar 2017
Direktor nacionalne obaveštajne službe Den Kouts 16. mart 2017
Direktor Centralno obeveštajne agencije Majk Pompeo 23. januar 2017

Na mesto Državnog sekretara, jednu od najvažnijih pozicija u administraciji, Tramp je imenovao generalnog direktora naftne kompanije Ekson mobil, biznismena, Reksa Tilersona.[54] Tilerson je privukao pažnju javnosti zbog poslovnih veza sa Rusijom i dobrim odnosima sa Vladimirom Putinom. Tilerson je prethodno bio direktor zajedničke Rusko-Američke naftne kompanije.

Ostala imenovanja[uredi]

Na poziciju savetnika predsednika, Tramp je nominovao Stiva Benona [55] , što je izazvalo kontroverze u određenim krugovima, budući da je Benon radio kao urednik internet sajta Brejtbart Njuz, koji neki karakterišu kao krajnje desničarski. Benon je takođe optužen za Antisemitizam.

Na poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost, Tramp je nominovao penzionisanog generala Majkla T. Flina, dok je za direktora Centralne obaveštajne agencije nominovao senatora iz Kanzasa, Majka Pompea.

Političke pozicije[uredi]

Tramp je najavio da će revidirati trgovačke sporazume poput NAFTA i Transpacifičkog trgovinskog sporazuma (TPP), oporezivanje američkih kompanija koje napuste SAD[56], kao i da će ukinuti Obamin zakon o zdravstvenoj zašititi, poznat kao Obamacare.

U spoljnoj politici, Tramp je najavio da će SAD sarađivati sa svima, dok je ruski Predsednik Vladimir Putin izjavio da se nada boljim odnosima sa Sjedinjenim Državama.[57]

U govoru na skupu u Sinsinatiju, u državi Ohajo, Tramp je izjavio:

„Uništićemo Islamsku državu. U isto vreme, usvojićemo novu spoljnu politiku koja konačno uči na greškama iz prošlosti. Prekinućemo da rušimo režime i svrgavamo vlade... Naš cilj je stabilnost, ne haos, zato što želimo da obnovimo našu zemlju. Vreme je.”

[58][59]

Predsednik Tramp i Prva dama, Melanija, tokom inauguracione parade u Vašingtonu

Mnogi ocenjuju Trampove ekonomske stavove kao protekcionističke. Tramp je u više navrata izjavio da će preispitati trgovačke sporazume poput NAFTA, a takom kampanje je često napominjao da zemlje u razvoju oduzimaju poslove Amerikancima. Tramp je najavio da će oživeti industrijsku proizvodnju u SAD i doneti milione novih poslova. Njegova politika umnogome se zasniva na podršci srednje klase, razočarane ekonomskom politikom SAD tokom prethodnih decenija i izmeštanja proizvodnje u zemlje poput Meksika. Tramp je najavio i smanjenje poreza i propisa, a snažno podržava industriju uljnih škriljaca.[60][61]

Spoljnja politika[uredi]

Često kritikovan da nema artikulisanu spoljnu politiku, Tramp je najavio da će SAD sarađivati sa svima koji žele saradnju. Tokom svog inauguracionog govora 20. januara 2017, Tramp je najavio da će prioritet spoljne politike SAD biti iskorenjivanje radikalnog islamizma i borba protiv Islamske države. Mnogi su protumačili njegov govor kao najavu značajnog zaokreta u spoljnoj politici, ali i kao promenu spoljnopolitičke paradigme, budući da je Tramp najavio da će slediti politiku koja stavlja razvoj Amerike na prvo mesto — America First Foreign Policy.[62]

Tramp sa Vladimirom Putinom na samitu u Hamburgu

Odbacujući navode da mu je Rusija pomogla da pobedi na predsedničkim izborima, Tramp je naveo da bi bilo dobro da SAD sarađuju sa Rusijom u borbi sa islamskim terorizmom, ali i rešavanju međunarodnih konflikata.[63]

Tramp potpisuje predsedničke ukaze u prisustvu porodice i zvaničnika

Tramp je zagovornik redefinisanja odnosa SAD sa Kinom, ali nije izneo konkretne mere koje bi njegova administracija mogla da donese u tom pravcu. U više navrata je izrazio snažnu podršku Izraelu, protiveći se politici Obamine administracije u Izraelsko-palestinskom konfliktu. Tokom izborne kampanje, Tramp je nazvao Iranski nuklearni sporazum koji je postigla Obamina administracija kao "jednim od najgorih sporazuma u istoriji". Međutim, mnogi ocenjuju da nije verovatno da će Trampova administracija raskinuti sporazum sa Iranom.[64]

U svom prvom intervjuu datom Evropskim medijima, Tramp je rekao da je nemačka kancelarka, Angela Merkel, "napravila katastrofalnu grešku" svojom politikom prema migrantima.[65] Takođe je naveo da je Evropska unija postala instrument Nemačke. Tramp je rekao da će nakon izlaska Velike Britanije iz EU, i druge zemlje napustiti uniju. Između ostalog, Tramp je kritikovao NATO, tj. države članice koje ne plaćaju "primerenu članarinu" i izdvajaju manje od 2 % BDP-a na odbranu.

I istom intervjuu, Tramp je najavio mogućnost ukidanja sankcija Rusiji u zamenu za sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja sa Ruskim predsednikom Putinom.[66]

Izrael[uredi]

Trampova administracija priznala je Jerusalim kao glavni grad Izraela[67], dok je sam Tramp najavio da će Sjedinjene Države premestiti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Ovaka odluka izazvala je oštre proteste muslimanskih zemalja, a došlo je i do sukoba tokom protesta palestinaca na ulicama Jerusalima.[68] Trampovu odluku da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela kritikovale su Rusija, kao i mnoge Evropske zemlje, uključujući Francusku i Nemačku. Mnogi spoljnopolitički analitičari ocenili su da se ovim potezom SAD izolovale i isključile iz mirovnog procesa između Palestine i Izraela.

Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron prilikom Trampove zvanične posete Francuskoj

Generalna skupština UN na vanrednoj sednici sa 128 glasova "za" i devet "protiv" usvojila je rezoluciju kojom je američko priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela proglasila ništavnim. Rezolucija je pozvala američkog predsednika da povuče odluku o Jerusalimu.[69] Pre usvajanja rezolucije, Tramp je zapretio ukidanjem finansijske pomoći SAD zemljama koje glasaju za rezoluciju UN kojom se osuđuje američko priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela.[70] Američka ambasadorka pri UN, Niki Hejli zapretila je da će SAD "zapisivati imena" zemalja koje na sednici Generalne skupština UN budu glasale za rezoluciju.[71]

Tenzije sa Severnom Korejom[uredi]

Od dolaska Trampa na mesto predsednika, porasle su tenzije između SAD i Severne Koreje. Na svom Tviter nalogu, Tramp je zapretio Severnoj Koreji i naveo da će se suočiti sa "vatrom i besom kakve svet još nije video".[72] U nekoliko navrata Tramp je naveo da nije isključeno vojno rešenje protiv Severne Koreje, a režim u Pjongjangu odgovorio je proglasivši Trampa "ludim".[73] Severna Koreja osudila je zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje i navela da se time region dovodi do ivice nuklearnog rata.

Tenzije između dve zemlje kulminirale su kada je Severna Koreja objavila plan raketnog napada na američku vojnu bazu na ostrvu Guam u Pacifiku.[74]

Trampova administracija[uredi]

Tramp je stupio na dužnost kao 45. Predsednik Sjedinjenih Država 20. januara 2017. Njegovoj inauguraciji prisustvovalo je oko milion ljudi.[75] U prvim danima svog mandata, Tramp je potpisao brojna izvršna naređenja, a između ostalog i ukaz o povlačenju SAD iz sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu [76] (TPP) što je bilo jedno od njegovih obećanja tokom predizborne kampanje. Tramp je preduzeo i prve korake ka poništavanju Obaminog zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Trampova administracija je 27. januara 2017. donela uredbu kojom se privremeno zabranjuje ulazak u SAD državljanima sedam većinski muslimanskih zemalja, Irana, Iraka, Libije, Sirije, Jemena, Sudana i Somalije.[77]

Tramp je istakao da je cilj ove uredbe sprečavanje radikalnih islamskih terorista da uđu na teritoriju SAD, i zaštita nacionalne bezbednosti. Uredba je izazvala brojne proteste širom SAD i nekoliko evropskih zemalja. Nekoliko udruženja za zaštitu građanskih prava podnelo je tužbu protiv Trampa zbog uredbe o zabranjivanju ulaska izbeglica u SAD.[78]

Američki Federalni sud blokirao je primenu Trampove uredbe, a Apelacioni sud je odbacio zahtev američkog ministarstva pravde da uredba ponovo stupi na snagu.[79]

Osuđujući odluku federalnog sudije, Tramp je rekao da takva presuda ugrožava bezbednost zemlje i najavio da će odluka biti poništena. Tokom svoje prve samostalne konferencije za štampu kao predsednika, Tramp je rekao da njegova administracija radi na novoj izvršnoj uredbi, kojom će biti zamenjena prethodna uredba, a u cilju zaštite američkih građana od terorizma.[80]

Trampov sukob sa nekoliko vodećih američkih medija nastavio se i tokom njegovog mandata. Američki predsednik je u nekoliko navrata oppužio medije da šire lažne vesti o njegovoj administraciji, kao i da su veoma nepošteni i neprofesionalni. U objavi na svom Tviter profilu, Tramp je nazvao Njujork tajms, En-Bi-Si, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es i Si-En-En neprijateljima američkog naroda.[81]

Protesti[uredi]

U toku inauguracije i tokom prvih dana mandata novoizabranog predsednika, održane su nasilne[82] demonstracije u Vašingtonu i nekoliko većih američkih gradova. U Vašintonu, drugim gradovima u SAD i pojedinim gradovima u svetu, održani su protesti za prava žena i protiv Trampa.[83]

Knjige[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Mattera, Jason (March 14, 2011). Trump Unplugged Human Events
  2. ^ The Man Who Made Trump Who He Is - Politico
  3. ^ "Donald Trump's Immigrant Mother" The New Yorker 24. 6. 2016.
  4. ^ "Donald Trump's Nuclear Uncle". The New Yorker 8. 4. 2016.
  5. ^ Donald Trump's grandfather ran Canadian brothel during gold rush, author says CBC News 19. 9. 2015.
  6. ^ THE EMPIRE AND EGO OF DONALD TRUMP NYTimes.com 7. 8. 1983. Pristupljeno 20. 1. 2017.
  7. ^ Oreskes, Michael (2. 9. 1987). „Trump Gives a Vague Hint of Candidacy”. The New York Times. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  8. ^ Kurtz, Howard (2. 9. 1987). „Between the Lines of a Millionaire's Ad”. The Washington Post. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  9. ^ Smith, Kyle (30. 5. 2015). „Stop pretending – Donald Trump is not running for president”. New York Post. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  10. ^ Travis, Shannon (17. 5. 2011). „Was he ever serious? How Trump strung the country along, again”. CNN. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  11. ^ Schultz, Marisa (9. 11. 2015). „Was Donald Trump almost on the George H.W. Bush ticket?”. New York Post. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  12. ^ Winger, Richard (25. 12. 2011). „Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. Ballot Access News. 
  13. ^ Johnson, Glen. „Donald Trump eyeing a run at the White House”. Standard-Speaker. Hazelton, Pennsylvania. 
  14. ^ „Ballot Access News – Donald Trump Ran For President in 2000 in Several Reform Party Presidential Primaries”. ballot-access.org. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
  15. ^ „CA Secretary of State – Primary 2000 – Statewide Totals”. ca.gov. Arhivirano iz originala na datum 19. 7. 2015. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
  16. ^ Madison, Lucy (4. 10. 2010). „Donald Trump for President in 2012?”. CBS News. Pristupljeno 4. 10. 2010. 
  17. ^ Zwick, Jesse (4. 10. 2010). „Donald Trump for President?”. The Washington Independent. Arhivirano iz originala na datum 18. 7. 2012. Pristupljeno 4. 10. 2010. 
  18. ^ Donald Tramp, Leri King, transkript interjvua Donald Trump announces plans to form presidential exploratory committee Transkript, 8. oktobar 1999, pristupljeno, 12. novembar 2016
  19. ^ „Donald Trump's Presidential Announcement Speech”. Time.com. 16. 6. 2015. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  20. ^ Kendall, Joshua (7. 5. 1930). „Trump's new catchphrase: I'm a common-sense conservative”. Politico. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  21. ^ Ahler, Doug (16. 12. 2015). „Donald Trump is a textbook example of an ideological moderate”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  22. ^ Loiaconi, Stephen (23. 3. 2016). „Cruz, Trump blast Obama administration 'political correctness'. KVAL. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  23. ^ Wright, David (21. 4. 2016). „Trump: Tubman on the $20 bill is 'pure political correctness' - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  24. ^ „Immigration Reform | Donald J Trump for President”. Donaldjtrump.com. Arhivirano iz originala na datum 1. 8. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  25. ^ Inside the Republican Party’s Desperate Mission to Stop Donald Trump - The New York Times
  26. ^ Langley, Monica (4. 5. 2016). „Donald Trump Won’t Self-Fund General-Election Campaign”. WSJ. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  27. ^ By Jack KellyJuly 26, 2015 (26. 7. 2015). „Trump Tells It Like It Is”. RealClearPolitics. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  28. ^ „CNN Economic Analyst: Donald Trump's Trade Proposals Are "Either A Bad Idea Or Impossible". Mediamatters.org. 28. 4. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  29. ^ „Viguerie: Trump a divider, not a 'uniter'. Onenewsnow.com. 2. 3. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  30. ^ Yan, Holly (8. 8. 2015). „Trump draws outrage after Megyn Kelly remarks - CNNPolitics.com”. Cnn.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  31. ^ „British MPs debate banning Trump from UK after petition”. Al Jazeera English. 18. 1. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  32. ^ by Milo4 May 20160 (4. 5. 2016). „Meme Magic: Donald Trump Is The Internet's Revenge On Lazy Elites”. Breitbart. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  33. ^ Svrluga, Susan (14. 12. 2012). „Someone wrote ‘Trump 2016’ on Emory’s campus in chalk. Some students said they no longer feel safe.”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  34. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@codyave: @drudgereport @BreitbartNews @Writeintrump "You Can't Stump the Trump" https://t.co/0xITB7XeJV http://t.co/iF6S05se2w"". Twitter.com. Pristupljeno 9. 5. 2016.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  35. ^ „No Trump - No Vote!”. Notrumpnovote.org. 16. 3. 2016. Arhivirano iz originala na datum 6. 12. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  36. ^ The, Admin WP. „Grassroots “No Trump No Vote” Postcard event floods RNC, getting national attention | EndingFed News Network”. Endingthefed.com. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  37. ^ „Donald J. Trump on Twitter: ""@Cam: Reports are RNC has received +1 million postcards so far! If I get more info on ## I'll post @AnnCoulter https://t.co/yhyWihDdMq""[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 8. 5. 2016. Pristupljeno 8. 5. 2016.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć); Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  38. ^ 03/25/16 8:33 PM (25. 3. 2016). „Europe’s Right-Wing Leaders Can’t Get Enough of Donald Trump”. Fusion. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  39. ^ Thomas, Chad. „Germans Turn to Trump-Style Politics in Challenge to Merkel”. Bloomberg. Arhivirano iz originala na datum 23. 3. 2016. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  40. ^ PetitionGo - We invite Donald Trump to make his first presidential trip as US president - not to UK - but to Poland
  41. ^ MUST-SEE VIDEO=> Brussels Politician Releases Video Endorsing Donald Trump - 11 Days Before Brussels ISIS Attacks
  42. ^ „ŠEŠELJ POZVAO SRBE U AMERICI: Braćo, svim svojim snagama podržite Donalda Trampa! - Informer[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala na datum 2. 6. 2016. Pristupljeno 8. 5. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  43. ^ A Serbian News Magazine Retracts Its Story on Donald Trump, theatlantic.com, Pristupljeno 9. 11. 2016.
  44. ^ Saopštenje redakcije povodom slučaja Tramp, Nedeljnik, Pristupljeno 9. 11. 2016.
  45. ^ Donald Trump Presumptive Candidate: The World Reacts
  46. ^ Exclusive: President Fox Apologizes, Invites Trump to Mexico - Breitbart
  47. ^ Donald Trump becomes 'official Republican presidential nominee' | Americas | News | The Independent
  48. ^ Donald Trump Wins the 2016 Election Tajm magazin, pristupljeno 11.11.2016.
  49. ^ CNN - Presidential Election Results CNN - rezultati predsedničkih izbora, pristupljeno 14.11.2016.
  50. ^ Predsednički izbori u SAD 2016.
  51. ^ Protesti protiv Trampa DAN TREĆI: Tramp mora DA ODE! Blic, 12. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  52. ^ Najveća online peticija - Klintonovu za predsednicu SAD N1, 3. 12. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  53. ^ Ponovo prebrojavanje glasova u SAD: Da li će Tramp ostati bez fotelje? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (novembar 28, 2016) (na jeziku: engleski) Nedeljnik, 27. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  54. ^ Tramp: Reks Tilerson biće novi državni sekretar Politika, 13. 12. 2016. Pristupljeno 22. 12. 2016.
  55. ^ Tramp odlučio - Pribusu i Benonu istaknute funkcije Blic, 14.11. 2016, Pristupljeno 4. 12. 2016
  56. ^ Tramp upozorava američke kompanije RTS, 1. 12. 2016, Pristupljeno 4. 12. 2016.
  57. ^ Prvi razgovor Putina i Trampa: O Siriji, terorizmu... Sputnjik, 14. 11. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  58. ^ Trump's new foreign policy: 'We will stop looking to topple regimes' Washington Examiner, 1. 12. 2016, Pristupljeno 4. 12. 2016.
  59. ^ Has Trump Announced a Major Shift in US foreign policy? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (decembar 20, 2016) (na jeziku: engleski) Trending Issue, 3. 12. 2016. Pristupljeno 4. 12. 2016.
  60. ^ Trump signals big shift on energy, climate policies Phys.org Pristupljeno 21. 1. 2017.
  61. ^ TRUMP'S ENERGY PLAN: 'We must take advantage of the estimated $50 trillion in untapped shale, oil, and natural gas reserves' Business Insider Pristupljeno 21. 1. 2017.
  62. ^ Trump admin targets violent Islamist groups as foreign policy priority Reuters Pristupljeno 21. 1. 2017.
  63. ^ Burgeoning Moscow-Beijing Relationship Has Trump Seeking Russian Rapprochement Sputnik Pristupljeno 21. 1. 2017.
  64. ^ What will Trump do with the Iran nuclear deal? AlJazeera Pristupljeno 21. 1. 2017.
  65. ^ Tramp: Katastrofalna greška Angele Merkel Deutsche Welle Pristupljeno 21. 1. 2017.
  66. ^ PRVI INTERVJU ZA EVROPSKE MEDIJE Donald Tramp: Zastareli NATO, katastrofalna Angela i PAMETNI BRITANCI Blic Pristupljeno 21. 1. 2017.
  67. ^ Tramp: Jerusalim glavni grad Izraela, selimo ambasadu B92, 6. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  68. ^ Sukobi na protestima Palestinaca – jedna osoba stradala, više od 200 povređenih RTS, 8. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  69. ^ UN proglasile Trampovu odluku o Jerusalimu ništavnom RTS, 21. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  70. ^ Tramp: Ne mogu da dobijaju naš novac i glasaju protiv nas N1, 20. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  71. ^ Niki Hejli pred glasanje u UN: SAD će zapisivati imena RTS, 20. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  72. ^ Tramp: Severnu Koreju će snaći vatra i bes ako budu pretili Politika, 8. 8. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  73. ^ Severna Koreja: Tramp je lud B92, 4. 12. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  74. ^ Severna Koreja objavila plan napada na Guam RTS, 10. 8. 2017, pristupljeno 23. 12. 2017.
  75. ^ Tramp položio zakletvu, postao 45. predsednik SAD RTS, 20. 1. 2017, Pristupljeno 23. 1. 2017.
  76. ^ Nova era: Tramp potpisao povlačenje i zamrzavanje B92 Pristupljeno 23. 1. 2017.
  77. ^ PANIKA I PROTESTI Trampova zabrana ulaska izbeglicama u SAD izazvala HAOS NA SVETSKIM AERODROMIMA Blic, 29. 1. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  78. ^ Tužba protiv Trampa zbog zabrane ulaska izbeglica u SAD Blic, 28. 1. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  79. ^ Odbačen Trampov zahtev za deblokiranje uredbe o zabrani ulaska u SAD Politika, 5. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  80. ^ Nova Trampova zabrana putovanja stiže sledeće nedelje Glas Amerike, 17. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  81. ^ Tramp: Mediji su neprijatelji američkog naroda RTS, 18. 2. 2017. Pristupljeno 19. 2. 2017.
  82. ^ Protesters smash windows as violence breaks out ahead of Donald Trump inauguration - YouTube
  83. ^ "MARŠ ŽENA" Vašington predvodi globalne proteste protiv Trampa Blic, 21. 1. 2017, Pristupljeno 23. 1. 2017.

Spoljašnje veze[uredi]