Dorsi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
The Doors
Doors electra publicity photo.JPG
Dorsi, sdesna na levo: Džim Morison, Rej Manzarek, Robi Kriger i Džon Densmor
Osnovne informacije
Aktivni period1965—1973. i 1978.
Žanr(ovi)psihodelični rok,[1] bluz rok,[2] esid rok,[3] rokenrol, hard rok
Izdavačke kućeElektra
Bivši članoviRej Manzarek
Robi Kriger
Džon Densmor
Džim Morison
Veb-sajtthedoors.com

Dorsi (engl. The Doors — vrata) bili su popularna i uticajna američka rok grupa koja je osnovana 1965. u Los Anđelesu. Prvobitnu postavu su činili klavijaturista Rej Manzarek, gitarista Robi Kriger, bubnjar Džon Densmor i pevač Džim Morison. Dorsi su bili jedan od najkontroverznijih bendova, najviše zbog Morisonovih tekstova koji su bili socijalni, psihološki i pod uticajem politike.[4] Od kako se bend raspao 1970. i od Džimove smrti 1971. interes za njihovu muziku je postao još veći.

Samo šest godina prošlo je od osnivanja grupe Dorsi pa do smrti Džima Morisona 1971. godine. Za to vreme, grupa je objavila šest studijskih albuma i ostavila nezaboravni trag svojim mnogobrojnim i često kontroverznim koncertnim nastupima kojima su učvrstili legendu o Džimu Morisonu. Njegovi stihovi koje je pevao u rezonantnom baritonu, ispoljavaju prefinjenost školovanog pesnika i ulični nivo neposrednosti rok tekstopisca. To je pogotovo uočljivo na njihovim najznačajnijim albumima Dorsi i Strange Days, gde grupa ispoljava zvuk „esid roka”, a ovim albumima dovodi psihodelični rok do njegovih krajnjih granica. Ova muzička grupa spada među najintenzivnije i revolucionarne grupe iz 1960-ih, a njihov uticaj se osjeća sve do danas.[5] Uticaj njihove meteorske karijere ođekuje daleko izvan njihove kratke poludecenijske karijere dok su snimali muzičke albume i svirali koncerte. Njihove reči u pesmama i muzika najbolje oslikavaju neospornu moć revolucionarnog duha iz 1960-ih. Kult ličnosti i dalje okružuje Džima Morisona, njihovog burnog pevača koji je uveo pozorišno uzbuđenje u rok muziku iz tog vremena. Grupa Dorsi je više nego ijedna druga muzička grupa oslikavala nemirna vremena iz 1960-ih i sukob generacija.[6] Primljeni su u Rokenrol kuću slavnih (eng. Rock and Roll Hall of Fame) 1993. godine.[7]

Istorija[uredi]

1965—1966: Početak[uredi]

Studenti Univerziteta Kalifornije Džim Morison i Rej Manzarek upoznali su se na Venis Biču, Kalifornija u julu 1965. Morison je rekao Manzareku da piše pesme, i na Manzarekov podsticaj Morison je otpevao pesmu "Moonlight Drive". Manzarek oduševljen Morisonovim tekstovima predložio mu je da osnuju bend.

Klavijaturista Rej Manzarek je već svirao u bendu Rik end Rejvens (Rick And The Ravens) sa njegovim bratom, dok su Robi Kriger i Džon Densmor svirali u bendu po imenu Psihodelični rendžeri (The Psychedelic Rangers). Kriger i Densmor su poznavali Manzareka sa časova joge i meditacije koje su pohađali. U avgustu Densmor se pridružio grupi i u isto vreme je sa članovima Rendžera i bubnjarkom Peti Salivan snimio demo sa šest pesama u septembru 1965.

Tog meseca grupa je ubacila još jednog člana- Krigera. Dorse su činili Morison, Manzarek, Kriger i Densmor. Bend je uzeo ime iz knjige „Vrata percepcijeOldusa Hakslija.

1966—1971.[uredi]

Godine 1967. sastav izdaje prvi album, „The Doors“, koji za Dorse ima karakterističan, bluz - rok i psihodelični stil. Izdaju singl „Light my fire“ (posle „Break on through“), koji postaje broj 1 na Bilbordovoj Top listi, i zadržava taj status pune četiri nedelje. 1968. menjaju zvuk na psihodeliju koja je izazvana metafizičkim vizijama Džima Morisona, i snimaju svoj najkvalitetniji album, „Strange Days“. Posle toga izdaju i „Waiting For The Sun“, treći album, koji opet menja zvuk na malo tamniju stranu, kao i pesma broj 3, „Not To Touch The Earth“.

Godine 1969. izlazi četvrti album „The Soft Parade“, koji nastavlja zvuk „Waiting For The Sun“.

Takođe iste godine dogodio se zloglasni koncert u Majamiju, nakon kojeg je bend (nakon još par koncerata), odlučio da prekine turneje.

Godine 1970. posvećuju se studijskom radu i vraćaju se bluz korenima snimanjem albuma „Morrison Hotel“. 1971. godine Morison snima svoj poslednji album „L.A. Woman“, na kojem je vokale snimao u veceu. Tada, nakon završetka uslovne kazne, seli se u Pariz sa svojom devojkom Pem Karson i menadžerom Bilom Sidonsom na kraći odmor, gde i umire.

Nakon Morisonove smrti[uredi]

Pevač Džim Morison umire 1971. u Parizu u dvadeset sedmoj godini života, što je označilo kraj delovanja grupe Dorsi u originalnom sastavu. Nakon njegove smrti bend izdaje još tri albuma: „An American Prayer“, „Other Voices“ i „Full Circle“.[7] Muzički materijal za ove albume nastao je radom preostala tri člana ove grupe još tokom boravka Džima Morisona u Parizu. Grupa Dorsi je ponovo potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Elektra. U međuvremenu, Rej Manzarek je čak razmišljao i da promijeni ime grupe u „And the Doors”.

Snimanje albuma Other Voices započelo je u avgustu 1971. godine, a bio je objavljen u novembru 1971. godine dostigavši 31. mesto po slušanosti muzičkih albuma u SAD. Najveći deo pevačkog posla na ovom albumu odradio je Rej Manzarek uz prateće pevanje Robija Krigera. Odmah po njegovom objavljivanju grupa Dorsi je krenula na koncertnu turneju, gde su svirali 11 koncerata u manjim koncertnim dvoranama širom SAD. Nastavak promovisanja novog albuma sledio je sa evropskom turnejom. Publika ih je na svim koncertima tokom njihove turneje toplo dočekala i pružila veliku podršku, ali svi u publici kao i sami muzičari su osetili da to više nije ona ista grupa Dorsi. Ovaj trio je još uvek je želeo da napravi dobru muziku, a samo 6 meseci nakon smrti Džima Morisona počeli su sa radom na snimanju drugog albuma. U martu 1972. godine objavljuju album Full Circle i ubrzo zatim kreću na novu muzičku turneju sa dodatnim muzičarima Bobi Rejom na gitari i Džekom Konradom na bas-gitari.[8] Iste godine izlazi album sa njihovim najuspešnijim pesmama pod nazivom Weird Scenes Inside the Gold Mine koji je nakon objavljivanja dostigao 55. mesto na listi popularnosti muzičkih albuma te godine u SAD, a po prodaji je postao i zlatan.

Međutim, bez idejnog vođstva njihovog pevača preostali članovi su ubrzo iscrpili sve mogućnosti daljeg nastavka delovanja kao grupa Dorsi.[6] U razgovoru za Krim magazinom gitarista Robi Friger je izjavio:

„Bili smo u Engleskoj gde smo tražili novog pevača, bas-gitaristu i novog solo gitaristu. Trebalo nam je nešto novo da damo novi život i promenu u grupi Dorsi. Međutim, sve je zastarelo, postalo dosadno, a i mi smo bili previše dugo zajedno. Bez Džima Morisona grupa Dorsi više nije ono što je nekad bila, te sam predložio da završimo sa našim nastupima pod tim imenom i krenemo svako svojim putem.[8]

Gitarista Robi Kriger je pokušao napraviti projekat s Igijem Popom, pa se proširila glasina da će Igi Pop biti novi pevač Dorsa, međutim izgleda da je Igi u to vreme bio previše navučen na heroin da bi bio sposoban da se nosi sa ulogom zamene za Morisona. Dorsi ponovo izdaju još jedan album sa Morisonom na vokalu, tako što su naknadno snimili muziku na njegove stare snimke recitovanja poezije sa kolekcije „An American Prayer“, te 1978. izlazi istoimeni album. Danas su Kriger i Manzarek zajedno sa Bretom Skalionsom, bivšim pevačem grupe „The Fuel“ ponovo počeli svirati pesme Dorsa.

Samostalni projekti[uredi]

Nakon raspada grupe Dorsi, Rej Manzarek je snimio dva solo albuma, a jedan sa grupom Najt Siti. Produkovao je prva tri albuma grupe Los Angeles' X. Takođe je sarađivao sa kompozitorom Filipom Glasom na rok obradi moderne kantate Karla Orfa pod nazivom Karmina Burana. Robi Kriger i Džon Densmor su osnovali grupu Butts Band koja je trajala tri godine i sa kojom su snimili dva albuma. Robi Kriger je snimio svoj prvi solo album 1981. godine, a održao je koncertnu turneju 1982. godine.[7]

Robi Kriger i Rej Manzarek zajedno sa Ijanom Ežburijem bivšim pevačem grupe Kalt su jedno vreme počeli da sviraju pesme grupe Dorsi. Kako se bubnjar Džon Densmor nije slagao s tim da oni nastupaju pod imenom Dorsi, Manzarek, Kriger i Ežburi su svirali pod imenom „Riders on the storm”. Osim što se protivio obnavljanju rada grupe Dorsi, Džon Densmor je bio i žestoki protivnik komercijalizacije roka u smislu prodavanja pesama za reklamne spotove velikih korporacija.

Muzika[uredi]

Muzika grupe Dorsi je mešavina bluza, roka i popa, što je sve zamotano u psihodelični dim. Tekstovi su pod uticajem Oldusa Hakslija, engleskog pesnika iz vremena romantizma Vilijama Blejka od koga preuzima ideju da: „put prema preterivanju vodi do palate mudrosti”, Fridriha Ničea, francuskih simbolističkih pesnika kao što su Šarl Bodler, Artur Rembo od kojih pruzima ideju „dugoročnog poremećaja čula da bi se prodrlo u nepoznato”, a svoja čula remete pomoću psihoaktivnih droga i alkohola. Ime „Dorsi” predstavljaju vrata koja otvaraju to nepoznato, što preuzimaju od Vilijama Blejka i Oldusa Hakslija, koji u svojoj knjizi Vrata percepcije isprobava delovanje meskalina i zaključuje da droga otvara ventil u mozgu. Taj ventil filtrira podatke osoba prima opažanjem, i koji je prisiljavaju da stvarnost posmatra utilitarno, odnosno da promatra predmete na načine koji su joj evolutivno korisni. Međutim, pod uticajem psihoaktivnih droga ventil se otvara i propuštaju se svi podaci, te se stoga počinje sa opažanjeim predmeta onakvim kakvi jesu sami po sebi. Haksli kao uvod u navedenu knjigu koristi sledeći citat iz pesme Brak raja i pakla Vilijama Blejka:[9]

„Ako se vrata percepcije pročiste, sve će pred čovekom biti kakvo jeste, beskrajno.”

Tematski, Morisonovo pisanje (muzičkih pesama i poezije) pokriva širok spektar tema. Pisao je o temama koje su se bavile: antiratnim osećanjima, beskorisnošću i gubitništvom nasilja, ljubavlju, seksom, drogama, razmišljanjima o kinematografiji kao umetničkom obliku izražavanja, slobodom, oslobađanjem, psihodeličnim transcendentalizmom, smrću, obnovom (regeneracijom) i politikom s kraja 1960-ih. Džim Morison je pisao muziku i poeziju na neobuzdan način i to baš onako kako je i živio. Sve albume grupe Dorsi je izdala izdavačka kuća Elektra koja je osim ove grupe objavljivala radove sastava poput: „MC 5”, „Studžes”, „Televizija” i drugih. Za vreme aktivnog muzičkog delovanja grupe Dorsi to je bila mala diskografska kuća, dok je danas Elektra jedna od najbogatijih.

Članovi[uredi]

Diskografija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Debolt, Abbe A. S. Baugess; James (decembar 2011). Encyclopedia of the Sixties: A Decade of Culture and Counterculture. ABC-CLIO. str. 544. ISBN 978-0-313-32944-9. 
  2. ^ Wallace, Richard (2010). The Lazy Intellectual: Maximum Knowledge, Minimal Effort. Adams Media. str. 68. ISBN 978-1-4405-0888-2. 
  3. ^ Claus-Ulrich Viol (2006). Jukebooks: Contemporary British Fiction, Popular Music, and Cultural Value. Winter. ISBN 978-3-8253-5039-0. 
  4. ^ Weil, Martin (20. 5. 2013). „Ray Manzarek, keyboardist and founding member of The Doors, dies at 74”. Washington Post. Arhivirano iz originala na datum 16. 12. 2013. Pristupljeno 14. 12. 2013. 
  5. ^ „'Doors Sold 4,190,457 Albums': Court Report”. Billboard. 18. 12. 1971. 
  6. 6,0 6,1 „Biografija grupe The Doors”. rockhall.com. Pristupljeno 24. 1. 2016. 
  7. 7,0 7,1 7,2 The New Rolling Stone Encyclopedia of Rock and Roll. Library of Congress. 1995 [1983]. str. 281—283. ISBN 978-0-684-81044-7. 
  8. 8,0 8,1 Crisafulli, Chuck; DiMartino, Dave (2000). The Doors, When the music's Over. Thunder's Mouth Press. str. 95—96, 121, 138—153. ISBN 978-1-56025-266-5. 
  9. ^ Manzarek, Ray (1999). Light My Fire: My Life with the Doors. Random House. str. 139. 

Literatura[uredi]

  • Crisafulli, Chuck; DiMartino, Dave (2000). The Doors, When the music's Over. Thunder's Mouth Press. str. 95—96, 121, 138—153. ISBN 978-1-56025-266-5. 
  • The New Rolling Stone Encyclopedia of Rock and Roll. Library of Congress. 1995 [1983]. str. 281—283. ISBN 978-0-684-81044-7. 

Spoljašnje veze[uredi]