Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji (ili Dosije Žuta kuća) je naziv koji se u javnosti koristi za istragu o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”, koju je objavila po odlasku sa dužnosti.[1] U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope. U knjizi ona spominje naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva žuta kuća.[2]

Srpsko Tužilaštvo, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč[3]tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba.

Prema izveštaju Saveta Evrope od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa.[4]

Žuta kuća[uredi]

„Žuta kuća“ se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije.[5] Kuća je danas bele boje, i u njoj žive članovi porodice Katuči.[5] Porodica negira da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. U početku su članovi porodice Katuči negirali i da je kuća bila žute boje, međutim nakon što su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.[5][6]

U blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle.[5]

Istraga Haškog tribunala[uredi]

Haški Tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u žutoj kući. Istraga je nosila naziv Don Kihot. Istražioci Haškog tribunala pronašli su u žutoj kući razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima. Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiruškim intervencijama (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata.

Istraga srpskog tužilaštva za ratne zločine[uredi]

Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćen je deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosmetu, a drugi u Albaniji.[7]

Izveštaj Saveta Evrope[uredi]

Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izveštaj Savetu Evrope[8] gde je Hašima Tačija označio kao vođu mafijaške grupe odgovornu za trgovinu oružjem, droge i ljudskih organa.[9]

Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze.[10]

Tači je opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.[11]

Dana 11. januara 2011. godine uhapšen je Istanbulu doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ u operacijama vađenja organa na Kosovu.[12]

Euleksov proces protiv trgovaca ljudskim organima[uredi]

Euleks je 4. marta 2011. doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“. Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravstvo Rečaj koji je protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskih organa. Jedan od osumnjičenih je i Turčin Jusuf Sonmez.[13]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Kušner vređao novinara zbog „žute kuće. Politika Online (na jeziku: srpski). 2. 3. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  2. ^ Guskova, Jelena (6. 1. 2009). „Jelena Guskova: Povodom knjige Karle del Ponte "Lov: ja i ratni zločinci". Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  3. ^ „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. Human Rights Watch (na jeziku: engleski). 4. 5. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  4. ^ „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (na jeziku: srpski). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Albanija - Žuta kuća na kraju ukletog sela”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 22. 9. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  6. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „ALBANIEN: Das Haus am Ende der Welt”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  7. ^ „Hirurg Kodra: Presađivali smo organe u bolnici „Majka Tereza. Politika Online (na jeziku: srpski). 24. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  8. ^ „PACE website”. assembly.coe.int (na jeziku: engleski). 12. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  9. ^ Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  10. ^ „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (na jeziku: nemački). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  11. ^ B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  12. ^ „Uhapšen "doktor Frankenštajn". Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 11. 1. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  13. ^ „EULEKS OTVARA PROCES PROTIV TRGOVACA LjUDSKIM ORGANIMA”. REPUBLIKA SRPSKA - RTRS (na jeziku: srpski). 4. 3. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]