Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji (ili Dosije Žuta kuća) je naziv koji se u javnosti koristi za istragu o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”, koju je objavila po odlasku sa dužnosti.[1] U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike širom Evrope. U knjizi ona spominje naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u kući koju ona u knjizi naziva žuta kuća.[2]

Srpsko Tužilaštvo, ali i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč[3]tražili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba.

Prema izveštaju Saveta Evrope od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa.[4]

Godine 2021. prištinski advokat Tom Gaši je pokrenuo tužbu protiv Barajbara, Del Ponte i Martija u ime vlasnika „žute kuće” (porodica Katući). On „tvrdi da je Dik Marti neovlašćeno boravio u kući ove porodice, prevario Savet Evrope svojim izveštajem o ubistvima i trgovini organima, obmanuo kosovske institucije koje su glasale za formiranje Specijalnog suda, da je bivša haška tužiteljka koristila lažne podatke u svojoj knjizi, a da je bivši UNMIK-ov zvaničnik takođe ilegalno boravio u kući. Konačno, naveo je da Specijalni sud treba raspustiti.”[5]

Žuta kuća[uredi | uredi izvor]

„Žuta kuća“ se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije.[6] Kuća je danas bele boje, i u njoj žive članovi porodice Katuči.[6] Porodica negira da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. U početku su članovi porodice Katuči negirali i da je kuća bila žute boje, međutim nakon što su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.[6][7]

U blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle.[6]

Istraga Haškog tribunala[uredi | uredi izvor]

Haški Tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u žutoj kući. Istraga je nosila naziv Don Kihot. Istražioci Haškog tribunala pronašli su u žutoj kući razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima. Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hirurškim intervencijama (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hirurških instrumenata.

Istraga srpskog tužilaštva za ratne zločine[uredi | uredi izvor]

Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćen je deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosmetu, a drugi u Albaniji.[8]

Izveštaj Saveta Evrope[uredi | uredi izvor]

Diplomatski rat tadašnjega ambasadora u Švajcarskoj Milana St. Protića doprineo je angažovanju Dika Martija na ovome slučaju. Protić je 2009. g. na težak način odobrovoljio Martija. Dik Marti je celoga života bio službenik sudske grane vlasti i nepoverljiv je prema svim koji su službenici izvršne grane (ambasador je deo izvršne grane). Potom nije hteo da komunicira na engleskom jeziku, već samo na francuskom. Protić se raspitao kod meštana i saznao da je Marti ima velikih problema sa vidom te je to povezao sa svojom sopstvenom velikom miopijom.

Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izveštaj Savetu Evrope[9] gde je Hašima Tačija označio kao vođu mafijaške grupe odgovornu za trgovinu oružjem, droge i ljudskih organa.[10]

Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze.[11]

Tači je opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.[12]

Dana 11. januara 2011. godine uhapšen je Istanbulu doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ u operacijama vađenja organa na Kosovu.[13]

Euleksov proces protiv trgovaca ljudskim organima[uredi | uredi izvor]

Euleks je 4. marta 2011. doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“. Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravstvo Rečaj koji je protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskih organa. Jedan od osumnjičenih je i Turčin Jusuf Sonmez.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kušner vređao novinara zbog „žute kuće. Politika Online (na jeziku: srpski). 2. 3. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  2. ^ Guskova, Jelena (6. 1. 2009). „Jelena Guskova: Povodom knjige Karle del Ponte "Lov: ja i ratni zločinci". Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  3. ^ „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. Human Rights Watch (na jeziku: engleski). 4. 5. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  4. ^ „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (na jeziku: srpski). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  5. ^ „Gaši sprema tužbu protiv Dika Martija i Karle del Ponte zbog „lažnih” dokaza o trgovini ljudskim organima”. Politika Online. Pristupljeno 2021-03-11. 
  6. ^ a b v g „Albanija - Žuta kuća na kraju ukletog sela”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 22. 9. 2008. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  7. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „ALBANIEN: Das Haus am Ende der Welt”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  8. ^ „Hirurg Kodra: Presađivali smo organe u bolnici „Majka Tereza. Politika Online (na jeziku: srpski). 24. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  9. ^ „PACE website”. assembly.coe.int (na jeziku: engleski). 12. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  10. ^ Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  11. ^ „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (na jeziku: nemački). 15. 12. 2010. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  12. ^ B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  13. ^ „Uhapšen "doktor Frankenštajn". Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 11. 1. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  14. ^ „EULEKS OTVARA PROCES PROTIV TRGOVACA LjUDSKIM ORGANIMA”. REPUBLIKA SRPSKA - RTRS (na jeziku: srpski). 4. 3. 2011. Pristupljeno 28. 10. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]