Donjecki basen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Istok Ukrajine.
Rejon Donbasa na karti Ukrajine.
Ekonomska karta rejona Donbasa.

Donjecki basen (ukr. Донецький басейн, rus. Донецкий бассейн), ili Donjecki kraj (ukr. Донецький край, rus. Донецкий край), ili skraćeno Donbas (ukr. Донбас, rus. Донбасс), ugljenonosni je revir u istočnom delu Ukrajine i na delu Rostovske oblasti u Rusiji, gde se nekada nalazilo more. Reč Donbas se često koristi u istorijskom, kulturnom i ekonomskom spektru, u kojima je imao veoma jak uticaj za vreme Ruske Imperije, Sovjetskog Saveza, a danas Ukrajine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi grad u regionu Donbasa je bio Slavjansk nastao je 1676. godine. Veliko nalazišta rude pronađeno je 1721. godine, i sa tim je počeo i veliki privredni razvoj tog područja. Za vreme Oktobarske revolucije i Građanskog rata ovde su vođene velike borbe između ruskog Belog pokreta i Boljševika. Takođe je područje bila meta Hitlera i nacista za vreme Drugog svetskog rata, pre svega zbog energenta i ruda za vojnu mašineriju.

Nakon svrgavanja Vlade i predsednika 2014. na takozvanom Evromajdanu, Donbas (Donjecka i Luganska oblast) proglasile su samostalnost kao novonastala država Novorusija. Kao posledica danas još traje rat u Donbasu.

Donbas danas[uredi | uredi izvor]

Populacija Donbasa je danas uglavnom ruske nacionalnosti i jako biračko telo prorusko usmerenih političara Ukrajine (npr. Viktor Janukovič). Ekonomski je najbogatiji rejon Ukrajine.

Važniji gradovi[uredi | uredi izvor]

Neki od većih i uticajnih gradova u Donbasu:

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]