Dragan Jakovljević
| Dragan Jakovljević | |
|---|---|
 Dragan Jakovljević | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Dragan Jakovljević |
| Datum rođenja | 1965. |
| Mesto rođenja | Kragujevac, SFR Jugoslavija |
| Obrazovanje | Doktor nauka |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Gost Džezvar Tajne Pavlove ulice |
| Nagrade | „Zlatni orfej” „Zlatna značka” „Dragiša Kašiković” |
| Zvanični veb-sajt | |
| B92 blog | |
Dragan Jakovljević (Kragujevac, 1965) srpski je književnik, novinar, univerzitetski profesor, koji živi i radi u Budimpešti.[1][2][3]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Dragan je detinjstvo proveo u Kragujevcu, na Pivarskom brdu, sa sestrom Vesnom i roditeljima Milosavom i Milenkom. Potomak je književnika Milice (Mirj-Jam) i Stevana Jakovljevića.[4] U rodnom gradu je završio OŠ „Milutin i Draginja Todorović”, gde je nastavni kadar imao ključnu ulogu u njegovom razvoju, tj. životnom i stvaralačkom putu, prepoznajući nadarenost za pisanu i lepo izgovorenu reč. Odlučujući trenutak na tom putu bila je audicija za novinare-voditelje u novoosnovanom kragujevačkom Studiju Radio-televizije Srbije, za region Šumadije i Pomoravlja, koju je sa uspehom prošao i postao član informativne redakcije. Dopisnički izveštaji su mu gotovo svakodnevno emitovani u emisijama nacionalnog javnog servisa, što mu je otvorilo vrata i drugih redakcija u Srbiji i van nje.
Dajući prednost samostalnom životu i shvatajući da se u stranoj zemlji pruža šansa da se proživi još najmanje jedan, što kao pisac doživljava kao inspiraciju, napušta roditeljski dom i odlazi u Mađarsku. Danas predaje grupu predmeta iz oblasti istorija srpske književnosti i kulture na Smeru za srpski jezik i književnost državnog Univerziteta „Etveš Lorand” (ELTE). Glavni je i odgovorni urednik „Srpskih nedeljnih novina”, informativnog i edukativnog glasila srpske nacionalne manjine u Mađarskoj, u kojima je angažovan od 1995. godine.[5]
Član je Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja novinara Srbije.
Književni rad[uredi | uredi izvor]
Napisao je i objavio petnaest knjiga. Poezija i proza su mu prevedene su na više jezika, a segmenti stvaralaštva uvršćeni u mađarske gimnazijske udžbenike. Redovni je učesnik grupnih i samostalnih književnih večeri u Srbiji i Evropi.[6][7] Pokretač je književnog Konkursa za nagradu „Milovan Vidaković”, koju „Srpske nedeljne novine” svake druge godine dodeljuju autoru najbolje kratke priče na srpskom jeziku. Na njegovu inicijativu, u Budimpešti se periodično održava Radionica kreativnog pisanja za saradnike lista i literarno nadarene čitaoce.
Novinarski rad[uredi | uredi izvor]
Bio je novinar-dopisnik u Dopisništvu RTS-a u Kragujevcu i novinar i urednik u Radio-televiziji Kragujevac. Osnovao je i uređivao regionalni „Nedeljni list”.
Po dolasku u Mađarsku, do 1999. godine je radio je kao akreditovani dopisnik Novinske agencije „FoNet”, a sarađivao je i sa drugim vodećim medijima u Srbiji. Duže vreme bio je voditelj emisije „Srpski ekran”, koja se i danas emituje na mađarskoj državnoj televiziji „MTVA”.
List koji sada uređuje nagrađen je Velikom poveljom Udruženja književnika Srbije, za pravovremeno i objektivno informisanje, očuvanje i popularizaciju srpskog jezika i ćirilice i jačanje veza Srba u Mađarskoj sa matičnom državom Srbijom. Inicijator je i aktivni učesnik u organizaciji brojnih kulturnih i edukativnih programa srpske manjine.
Saradnik je portala RTS-a namenjenog dijaspori i Srbima u regionu.
Naučno-obrazovni rad[uredi | uredi izvor]
Kao profesor istorije srpske književnosti i kulture na Univerzitetu „Etveš Lorand”, trudi se da njegovi studenti, od osnovnih pa do doktorskih studija studija, zavole Srbiju i narod čiji jezik i književnost izučavaju. To, zajedno sa svojim kolegama, postiže stalnim unapređivanjem kvaliteta i atraktivnosti nastave, kao i angažovanjem gostujućih profesora, pisaca i umetnika iz Srbije, odnosno organizovanjem ekskurzija po njoj.
Autor je više desetina naučnik radova iz oblasti kulture i medija, objavljenih u domaćim i stranim stručnim časopisima. Redovni je učesnik naučnih konferencija u Srbiji i Mađarskoj, a predavanja periodično drži i u drugim zemljama, po pozivu.[8]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Gost, poezija
- Peštarenja, dnevnička proza
- Tri praseta, satirični zapisi
- Čajanka s ježevima, eseji
- Džezvar, roman
- Isaija, roman
- Naiđe trenutak, poezija (multimedijalni DVD)
- Zrno ludosti, poezija
- Na drugi pogled, eseji
- Mimikrija kao sudbina, eseji
- Šapat vremena, poetska proza[9][10][11]
- Tajne Pavlove ulice, roman[12][13]
- Priče iz ogledala, knjiga novela
- Muzička kutija, knjiga novela
- Kaldrma, knjiga novela
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
- Nagrada „Zlatnik Dositeja Obradovića” za doprinos u kulturi i informisanju (Temišvar, 2012)
- Nagrada „Zlatni orfej” (Frankfurt, 2012 i 2013)[14]
- Velika povelja Udruženja književnika Srbije za književni rad i informisanje (Beograd, 2013)
- Nagrada „Zlatna značka” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (Beograd, 2013)
- Nagrada „Zlatni krug” Beogradskog aforističarskog društva za izuzetan doprinos afirmaciji satire u svetu (Beograd, 2014)
- Povelje Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije
- Nagrada „Dragiša Kašiković” za novinarstvo (2015)[15]
- Vidovdanska povelja Matice iseljenika i Srba u regionu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Stvaralaštvo Dragana Jakovljevića predstavljeno beogradskoj publici” (RTS, 10. maj 2015)
- ^ „Snovi i dela Dragana Jakovljevića” (RTS, 25. oktobar 2016)
- ^ „U Budimpešti održan naučni skup o Milošu Crnjanskom” (RTV, 12. april 2019)
- ^ „„Pisac Dragan Jakovljević, čiji su preci Stevan i Milica Jakovljević: I meni je sestra bila literarni uzor” (Ona magazin, 27. jul 2017)”. Arhivirano iz originala 23. 01. 2018. g. Pristupljeno 22. 01. 2018.
- ^ „Dragan Jakovljević iz Budimpešte i Karla Galvan iz Italije” („Večeras zajedno”, Radio Beograd 1, 15. januar 2020)
- ^ „Dragan Jakovljević gost Biblioteke ’Milutin Bojić’” (RTS, 25. jun 2015)
- ^ „Književno druženje sa Draganom Jakovljevićem u Cirihu” (RTS, 29. maj 2019)
- ^ „Budimpeštanski profesori i studenti gostovali na Karlovom univerzitetu u Pragu” (RTS, 20. oktobar 2015)
- ^ „Knjiga za razgovor sa sopstvenom dušom” (RTS, 5. novembar 2017)
- ^ „Šapat vremena” (RTV Kragujevac, 3. april 2018)
- ^ „’Šapat vremena’ Dragana Jakovljevića predstavljen u Budimpešti” (RTS, 4. maj 2018)
- ^ „’Tajne Pavlove ulice’ u Univerzitetskoj galeriji” (RTV Kragujevac, 29. decembar 2019)
- ^ „Roman ’Tajne Pavlove ulice’ Dragana Jakovljevića predstavljen u Beogradu” (RTS, 28. januar 2020)
- ^ „Nagrada ’Zlatni orfej’ Draganu Jakovljeviću” (Blic, 18. maj 2013)
- ^ „Draganu Jakovljeviću nagrada ’Dragiša Kašiković’ za novinarstvo” (Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP RS, 14. april 2015)[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jakovljević, Dragan. Peštarenja. Budimpešta: Srpska samouprava u Budimpešti: Samouprava Srba u Mađarskoj, 1999. str. 156.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Dragan Jakovljević o „Srpskim nedeljnim novinama” (2013) na sajtu YouTube
- Naučni rad „Peštanske decenije Matice srpske” (2016)
- O promociji romana „Tajne Pavlove ulice” u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu (RTV Kragujevac, 2019) na sajtu YouTube
- Foto-galerija sa promocije romana „Tajne Pavlove ulice” u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu (Univerzitet u Kragujevcu, 2019)
- O romanu „Tajne Pavlove ulice” u Jutarnjem programu RTS-a (2020) na sajtu YouTube
