Dragan Stojković Piksi

Dragan Stojković Piksi
Dragan Stojković Piksi 2021.png
Dragan Stojković Piksi 2021. godine
Lični podaci
Puno ime Dragan Stojković
Nadimak Piksi
Rođenje (1965-03-03)3. mart 1965.(57 god.)
Pasi Poljana, kod Niša,
SFR Jugoslavija
Visina 1,75 m
Pozicija vezni igrač
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1981—1986
1986—1990
1990—1994
1991—1992
1994—2001
Radnički Niš
Crvena zvezda
Olimpik Marsej
Verona
Nagoja grampus ejt
70
116
29
19
183
(8)
(54)
(5)
(1)
(57)
Reprezentativna karijera
1983—2001 Jugoslavija 84 (15)
Trenerska karijera
2008—2013
2015—2019
2021—
Nagoja grampus
Guangdžou Siti
Srbija

Predsednik FSJ i FS SCG
Na dužnosti
2001—2005
PrethodnikMiljan Miljanić
NaslednikTomislav Karadžić
Predsednik Crvene zvezde
Na dužnosti
2005—2007
PrethodnikDragan Džajić
NaslednikToplica Spasojević

Dragan Stojković (Pasi Poljana, kod Niša, 3. mart 1965), poznat po svom nadimku Piksi, bivši je srpski fudbaler i reprezentativac Jugoslavije, a danas fudbalski trener. Trenutno je selektor reprezentacije Srbije.

Karijeru je započeo u Radničkom iz Niša odakle je 1986. godine prešao u Crvenu zvezdu. Ubrzo je postao kapiten tima i jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji. Trećeg maja 1989. promovisan je u petu Zvezdinu zvezdu. Godine 1990. prešao je u francuski Olimpik iz Marseja sa kojim je već u prvoj sezoni došao do finala Kupa evropskih šampiona u kojem se njegov klub sastao upravo sa Crvenom zvezdom, a Stojković je odigrao svega nekoliko minuta. Iz Olimpika je prešao u Veronu gde je proveo jednu sezonu. Igračku karijeru je završio u Nagoji.

Za reprezentaciju Jugoslavije je u periodu od 1983. do 2001. godine odigrao 84 utakmice i postigao 15 golova. Igrao je na dva Svetska prvenstva (1990. i 1998), dva Evropska prvenstva (1984. i 2000) i dva Olimpijska turnira (1984. i 1988).

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Radnički Niš[uredi | uredi izvor]

Stojković je karijeru počeo u pionirima Radničkom iz Niša, davne 1979.[1] Imao je 14 godina. Posle samo dve godine, 7. avgusta 1981, potpisao je ugovor o stipendiranju. Za Nišlije je debitovao na prijateljskoj utakmici 8. jula 1981. u Negotinu protiv Hajduk Veljka (6:0), a debi na prvenstvenoj utakmici je imao 3. aprila 1982. u Nišu protiv Vardara iz Skoplja (2:1).[1] Prvi prvenstveni gol za Radnički je postigao 3. aprila 1982. protiv zagrebačkog Dinama (1:1).[1] Prvi profesionalni ugovor sa Radničkim je potpisao 16. marta 1983, sa tek navršenih 18 godina, obavezujući se na četvorogodišnju vernost.[1] Za Nišlije je igrao do 1986. godine i za to vreme odigrao 70 prvenstvenih utakmica i postigao 8 golova.

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Dragan Stojković u dresu Crvene zvezde, umetnička fotografija Đorđa Milekića.

Stojković je u Crvenu zvezdu stigao u leto 1986. godine iz niškog Radničkog, kao vrlo perspektivan igrač, reprezentativac i zvezda prelaznog roka. Potpisao je ugovor u poslednji čas, pred sam kraj vremena za letnje prelaske igrača iz kluba u klub.[2] Već u prvoj sezoni se nametnuo kao lider ekipe i vođa na terenu, iako je bio među mlađim fudbalerima u ekipi. Bio je najbolji strelac Zvezde u šampionatu sa 17 golova na 30 utakmica. Po tri pogotka postigao je u ubedljivim pobedama protiv zagrebačkog Dinama (5:2) i Željezničara iz Sarajeva (6:1), dok se dva puta u strelce upisao u trijumfima protiv Osijeka (4:1) i Spartaka (3:1), ali su izostali trofeji. U sezoni 1987/88. nadoknadio je sve titulom šampiona Jugoslavije postigavši 15 golova na 28 mečeva u prvenstvu. Ponovo je bio prvi strelac Zvezde, a potez za pamćenje je izveo u pobedi protiv Partizana od 3:2 u 81. večitom derbiju, kada je direktno iz kornera savladao čuvara mreže crno-belih za vođstvo od 1:0.[3] Dominirao je na terenu i svojim majstorstvom u igri donosio prevagu u korist Zvezde. Tri gola je postigao protiv Prištine u pobedi od 7:1, po dva protiv niškog Radničkog (4:2) i Osijeka (6:1), donosio bodove klubu golovima protiv Vojvodine (3:2), Prištine (3:2) i Vardara (2:0), ali je i nonšalantno izveo penal u finalu Kupa protiv Borca iz Banje Luke, što je na kraju koštalo Zvezdu trofeja usred Beograda.[4]

Crveno-beli su u sezoni 1988/89. igrali nezaboravne mečeve osmine finala Kupa evropskih šampiona protiv Milana. Obe utakmice su završene rezultatom 1:1, a Milan je prošao dalje boljim izvođenjem jedanaesteraca u Beogradu sa 4:2. U prvoj utakmici u Italiji, Piksi je igrao sjajno protiv jednog od najslavnijih timova u istoriji fudbala, i postigao vrlo efektan gol. U revanšu je Zvezda vodila golom Savićevića, ali je ta utakmica prekinuta zbog guste magle, pa je igran novi meč.[5] Slavni Marko van Basten je udarcem glavom doveo goste u vođstvo u ponovljenoj utakmici, da bi Piksi izjednačio sjajnim pogotkom pod prečku. Milan je kasnije postao šampion Evrope, a godinu kasnije je odbranio evropsku krunu. Oni su poslednji tim koji je dva puta uzastopno osvojio elitno takmičenje. Stojković je i treću sezonu zaredom bio prvi strelac tima u šampionatu sa 12 golova na 27 utakmica, ali je Vojvodina na kraju osvojila titulu.

Crveno-beli su 1990. godine u velikom stilu osvojili duplu krunu. Dragan Stojković je postigao deset golova u prvenstvu i kao kapiten tima podigao oba trofeja u oproštajnoj sezoni u klubu.

Za Zvezdu je odigrao 159 zvaničnih utakmica i postigao 65 golova. Osvojio je dve šampionske titule 1988. i 1990. godine i jedan nacionalni kup 1990. godine. Tri puta uzastopno je proglašavan za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda u izboru Zvezdine revije, od 1987. do 1989. godine, a dva puta za najboljeg fudbalera šampionata Jugoslavije 1988. i 1989. godine.

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

U leto 1990. godine prešao je u francuski Olimpik iz Marselja, tada jedan od najboljih klubova Evrope, predvođen kontroverznim predsednikom Bernarom Tapijem, za rekordnu sumu novca u domaćem fudbalu. Sudbina je htela da se Zvezda i Olimpik sretnu u finalu Kupa šampiona u Bariju 29. maja 1991. godine, a Piksi je u igru ušao osam minuta pre kraja drugog produžetka. Odbio je da šutira penal protiv Zvezde,[6][7] koja je boljim izvođenjem jedanaesteraca sa 5:3 postala šampion Evrope.

Nije bio standardan u Marselju, pa je sezonu 1991/92. proveo u italijanskoj Veroni, gde je na 19 utakmica postigao jedan gol. U Marselju je imao i dosta problema sa povredama, a u francuskom klubu se zadržao do 1994. godine, kada je prešao u japansku Nagoju i kasnije postao legenda tamošnjeg fudbala. Bio je najbolji igrač lige 1995. godine, kada je osvojio Carski kup Japana, a za Nagoju je odigrao 183 utakmice i postigao 57 golova. Tri puta je biran u idealni tim šampionata 1995, 1996. i 1999. godine. U Nagoji je igrao sve do 2001. kada je završio karijeru. Japanci su ga obožavali zbog sjajnih igara. Dobio je ulicu, a takođe jedna tribina i ulaz broj 10 na stadionu nose njegovo ime, pošto je celu karijeru nosio taj broj na dresu.[8]

Stojković je odigrao dve oproštajne utakmice tokom oktobra 2001. godine. Prvi meč je odigran 7. oktobra u Nagoji a sastali su se domaći tim i Crvena zvezda, a druga utakmica je odigrana 29. oktobra na niškom stadionu Čair gde je Radnički dočekao Vardar (tim protiv kojeg je Piksi debitovao u prvenstvu).[9]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 84 utakmice i postigao 15 golova. Debitovao je 12. novembra 1983. godine protiv Francuske (0:0) u Beogradu, a oprostio se 4. jula 2001. protiv Japana (0:1). Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj. Na Mundijalu u Italiji 1990. odigrao je pet utakmica i postigao dva gola protiv Španije u osmini finala za pobedu od 2:1 i plasman u četvrtfinale, gde je Argentina zaustavila Jugoslaviju posle boljeg izvođenja penala. Peto mesto sa tog šampionata jedan je od poslednjih uspeha reprezentacije na velikim takmičenjima.

U Francuskoj 1998. odigrao je sva četiri meča i postigao gol protiv Nemačke u grupnoj fazi (2:2), a nacionalni tim je takmičenje završio na desetom mestu porazom od Holandije u osmini finala (1:2). Na Evropskom šampionatu 1984. je kao tinejdžer odigrao tri utakmice i postigao gol u porazu od Francuske (2:3). Na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji zabeležio je nastupe na sva četiri meča, a Jugoslavija je zaustavljena u četvrtfinalu protiv Holandije (1:6). Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu.

Administrativna karijera[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2001. godine Stojković je postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, nasledivši na tom mestu Miljana Miljanića.[10][11] Za vreme njegovog mandata reprezentacija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji i na Evropsko prvenstvo 2004. godine u Portugalu. Stojković se na poziciji predsednika saveza zadržao do isteka mandata 2005. godine.

U julu 2005. Stojković je postao predsednik FK Crvena zvezda.[12][13] Za dve sezone kao predsednik osvojio je dve duple krune (sve trofeje na domaćoj sceni), bio dva puta na korak od Lige šampiona (Zvezda eliminisana u poslednjem kolu kvalifikacija od Milana i Rendžersa). Klub je u te dve sezone dva puta učestvovao u grupnoj fazi Kupa UEFA, a bio je i blizu da prezimi u Evropi u sezoni 2005/06. ali je gol Kevina Gameira u nadoknadi vremena utakmice u Strazburu koštao izabranike Valtera Zenge evropskog proleća.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

U toku fudbalske sezone 2007/08. odlazi ponovo u Japan da bi trenirao Nagoju. U debitantskoj sezoni sa klubom zauzima treće mesto u prvenstvu. U trećoj sezoni kao trener Nagoje, 2010. godine je doneo prvu titulu šampiona ovom klubu i tako se zauvek upisao u klupsku istoriju.[14] Nagoju je napustio 2013. godine.

U avgustu 2015. Stojković je preuzeo kineski Guangdžou.[15]

Dana 3. marta 2021, Piksi je zvanično preuzeo reprezentaciju Srbije i potpisao je ugovor do 2024. godine. Pod njegovim vođstvom, Srbija je uspela da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo 2022. nakon što je u poslednjem kolu u grupi A kvalifikacija u gostima pobeđena Portugalija s rezultatom 1 : 2.

Statistika kao trener[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 16. novembar 2022[16]
Tim Od Do Statistika
OU P N I P %
Nagoja grampus januar 2008. decembar 2013. 278 141 56 81 050,72
Guangdžou Siti avgust 2015. januar 2020. 141 57 26 58 040,43
Srbija mart 2021. danas 20 13 4 3 065,00
Ukupno 439 211 86 142 048,06

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Prva utakmica SRJ
1. Goran Pandurović
2. Slobodan Komljenović
3. Slobodan Dubajić
4. Branko Brnović
5. Miroslav Đukić
6. Slaviša Jokanović
7. Vladimir Jugović
8. Dejan Savićević
9. Predrag Mijatović
10. Dragan Stojković (k)
11. Siniša Mihajlović
sel. Slobodan Santrač
BRAJUG 2:0 (23. 12. 1994)

Igrački[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda
Olimpik Marselj
Nagoja grampus
Jugoslavija
Pojedinačni
  • Najbolji igrač Džej lige: 1995.[17]
  • Fudbaler godine u Japanu: 1995.
  • Član idealnog tima Džej lige: 1995, 1996, 1999.
  • Član idealnog tima povodom 20. godišnjice Džej lige
  • Najbolji sportista SD Crvena zvezda: 1987, 1988, 1989.
  • Zvezdina zvezda: 1990.
  • Najbolji igrač Prvenstva Jugoslavije: 1988, 1989.
  • Najboljih 11 igrača Svetskog prvenstva: 1990.
  • FIFA XI: 1991, 1998.[18]
  • Jugoslovenski fudbaler godine: 1988, 1989.
  • Najboljih 11 igrača u istoriji Olimpik Marseja: 2010.[19]

Trenerski[uredi | uredi izvor]

Nagoja grampus
Pojedinačni
Odlikovanja

Lični život[uredi | uredi izvor]

Oženjen je i ima troje dece.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Dragan Stojković Piksi”. vreme.co.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  2. ^ „10 MINUTA PRE PONOĆI: Dragan Stojković Piksi je pre 29 godina potpisao ugovor sa Zvezdom”. kurir.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  3. ^ „Piksijev gol iz kornera Partizanu”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  4. ^ „Veličanstveni uspjeh Borca za sva vremena”. glassrpske.com. Arhivirano iz originala na datum 29. 05. 2016. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  5. ^ „25 GODINA ZVEZDINE MAGLE: Dan kada je Bog spasao veliki Milan (VIDEO)”. kurir.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  6. ^ „PIKSI RAZUME PIŽONA: Ne pucajte u njega i ja sam odbio da šutiram penal za Olimpik”. kurir.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  7. ^ „PATRIOTA: Piksi je nesvakidašnjim gestom u Bariju pokazao da je prava "Zvezdina zvezda" (VIDEO)”. srbijadanas.com. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  8. ^ „BOŽANSTVO Evo šta sve nosi Piksijevo ime u Japanu”. sport.blic.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  9. ^ „Dva Piksijeva oproštaja”. strategija.org. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  10. ^ „Predsednik FSJ Dragan Stojković Piksi”. b92.net. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  11. ^ „Stojković novi predsednik FSJ”. arhiva.srbija.gov.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  12. ^ „Piksi novi predsednik Crvene zvezde”. b92.net. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  13. ^ „"Piksi" novi predsednik Zvezde”. sportskacentrala.com. Pristupljeno 16. 5. 2017. [mrtva veza]
  14. ^ „Stojković doveo Nagoju do titule”. rts.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  15. ^ „Piksi u Kini do 2017.”. mondo.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  16. ^ Podaci o Džej ligi, (jezik: japanski)
  17. ^ „Wenger wants Stojkovic to replace him at Arsenal”. ESPN. 6. 2. 2016. Pristupljeno 30. 10. 2016.  (jezik: engleski)
  18. ^ FIFA XI´s Matches - Full Info Arhivirano 2015-11-17 na sajtu Wayback Machine
  19. ^ „"Piksi" najbolja Olimpikova "desetka" u istoriji”. sportskacentrala.com. 10. 4. 2010. Pristupljeno 16. 5. 2017. [mrtva veza]
  20. ^ „Piksi sportska ličnost godine u Nišu”. juznevesti.com. 14. 12. 2010. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  21. ^ „FSS: Tadić najbolji igrač, Stojković trener u 2016. godini”. novosti.rs. 13. 12. 2016. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  22. ^ Piksiju „Orden izlazećeg sunca” b92.net Pristupljeno 15. 5. 2017.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Prethodnik: Kapiten Jugoslavije Naslednik:
Prethodnik: Predsednik fudbalskog saveza Srbije Naslednik:
Prethodnik: Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Naslednik:
-