Draga Obrenović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Draga Obrenović
Kraljica Draga 11.jpg
Datum rođenja(1866-09-23)23. septembar 1866.
Mesto rođenjaGornji Milanovac
 Kneževina Srbija
Datum smrti29. maj 1903.(1903-05-29) (36 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Kraljevina Srbija
GrobCrkva svetog Marka u Beogradu
DinastijaObrenovići
OtacPantelija Lunjevica
MajkaAnđelija Lunjevica
SupružnikSvetozar Mašin (1883—1886), Aleksandar Obrenović (1900—1903)
kraljica Srbije
Period5. avgust 1900. — 11. jun 1903.
PrethodnikNatalija Obrenović
NaslednikMarija Karađorđević
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family.png

Draginja Obrenović[1] — Draga (devojačko Lunjevica, iz prvog braka Mašin; Gornji Milanovac, 11/23. septembar 1866[2]Beograd, 29. maj/11. jun 1903) bila je kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovića, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović.

Pre nego što je postala kraljica, Draga je bila udovica inženjera Svetozara Mašina i dvorska dama na dvoru kraljice Natalije Obrenović. Ubijena je zajedno sa svojim suprugom kraljem Aleksandrom Obrenovićem, tokom Majskog prevrata 29. maja 1903. godine po julijanskom kalendaru, odnosno 11. juna 1903. po gregorijanskom.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Draginja Lunjevica je rođena 11/23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelija Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica. Deda joj je bio Nikola Milićević Lunjevica, prijatelj i pobratim Miloša Obrenovića. Pored Drage, Anđelija i Panta su u braku imali još i Nikodija, Nikolu, Hristinu, Anu - Vojku i Đurđinu. .

U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na školovanje u Beograd. Osnovnu školu je završila u Beogradu, zatim i Višu žensku školu u Beogradu. Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački jezik. Za vreme boravka u Beogradu, Draga je počela da se bavi pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac. I pored , toga što je otac vodio dosta računa o njoj, kao vrlo mlada devojka je počela da zarađuje za život. Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Volela je da čita, a naročito je volela da čita Stendala. Njeni prevodi su izlazili u obliku feljtona, neki od njih su: Častan lopov (), Otadžbina (1883.), Policajka zvana mačije oko (1884-1885) koji je izlazio kao feljton u časopisu „Ustavnost” 1884—1885. godine.[3], Orgistkinja, ili Trostruki zločin u Sentuenju (1888.), Ujak i sestrić (1888.), Tri miliona miraza (1896.)[4] ... Svoje prevode ja objavljivala u časopisima kao što su: Domaćica , Ustavnost, Zastava ... Draga je bila član redakcije časopisa Domaćica koji je izdavalo Beogradsko žensko društvo čiji je član bila. Takođe je bila član Srpskog novinarskog društva kao i Srpske književne zadruge.

U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti. Bogdan je Dragu primetio prilikom jednog dolaska u Klub knjižnjvnika. Nije znao skoro ništa o njoj, sem da je u završnoj godini škole. Privukla su ih slična interesovanja i za čas su započeli razgovor. Bila je to prva, platonska ljubav. Često su šetali beogradskim ulicama i Kalemegdanom, razmenjivali su knjige uz duge razgovore, a Bogdan bi joj često recitovao nežne stihove.

Prva Dragina udaja[uredi | uredi izvor]

Draga Lunjevica

Dragin otac, Panta biva sve lošijeg zdravlja. Njegova politička karijera je poljuljana i on gubi svoj položaj u administraciji, pa se porodica nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Odlučuje se da rastereti porodicu tako što će udati Dragu. Rudarski inženjer Svetozar Mašin je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Svetozar Mašin je bio petnaest godina stariji od Drage. Njegov otac je bio ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića. Dragin dever, a Svetozarov brat, Aleksandar Mašin je kasnije bio jedan od vodećih zaverenika u njenoj likvidaciji, a jedno vreme je bio i načelnik generalštaba srpske vojske.

Draga je imala nepunih sedamnaest godina, bila je na završnoj godini Više ženske škole. Jednog dana joj je stiglo pismo od kuće, u njemu je pisalo da je obećana i da se odmah pošto položi završni učiteljski ispit vrati kući. Ko je njen budući suprug, nije znala, znala je samo da ga ne voli. Nije htela da pristane, ali videvši stanje svoga oca i svoje porodice oprostila se od Bogdana, rekavši mu da je to brak iz koristi i da tu nema ljubavi.

Svetozar i Draga su se venčali na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu[5]. Posle venčanja, svatovi su bili pozvani na igranku u bašti kod Narodne skupštine. Gosti su bili oduševljeni mladinom ljupkošću, lepotom i mladošću. Po navodu hroničara, budući kralj, a tada sedmogodišnji prestolonaslednik, Aleksandar prošao je u svom fijakeru pored svatova. Kao i svako dete, obradovan što vidi mladu u venčanici, mahao joj je. Po navodima, i ona je njemu uzvratila isto, ali prilično neveselo. Draginom venčanju je i Bogdan prisustvovao, ali iz prikrajka, sedavši u kafani posmatrao je slavlje. Kada su mladenci izašli iz crkve, oko njih se skupila svetina da čestita. U toj velikoj gužvi našao se i jedan dečak, koji je čestitao mladencima i mladoj predao buket žutih ruža. U buketu bila je i ceduljica, ispisana njoj poznatim rukopisom:"Zar je ovako moralo biti?" Draga je ceduljicu pohranila u svom crvenom molitveniku.

Bračni život para Mašin bio je pod velikim opterećenjem Svetozarevih poslovnih obaveza. Kako je često boravio na terenu i vršio terenska istraživanja, bili su primorani da se često sele. Draga je uglavnom pratila supruga gde god bi išao poslom, ali je često živela i kod svekra, čekajući da joj se muž vrati sa terena. Od samog početka, taj brak je bio osuđen na propast. Mašin je bio poznat kao čovek posvećen svojoj profesiji te koji nije imao mnogo vremena za porodicu. Po prirodi i temperamentu njih dvoje su se dosta razlikovali; on je voleo rudarstvo i topioničarstvo, bio je fantasta, obožavao svoj posao, toliko da nije mario za žene. Zbog toga je verovatno, bio često odbijan u proševinama; devojke nisu htele za muža čoveka koji nije u stanju da usreći ženu i da se posveti porodici. S druge strane, Draga je bila svestrano obrazovana za jednu domaćicu ali i suviše prvržena porodici. Volela je knjiženost i uopšte umetnost. Nerazumevanje u braku je proisteklo upravo iz različitosti njihovih priroda koje drugi supružnik nije razumevao. Zbog toga su u braku bili nesrećni oboje. Navodi se da je tokom braka Draga izgubila njihovo dete. Postojale su razne spekulacije da je Draga bila neverna žena, te da je to navelo Mašina da se propije i digne ruku na sebe, ali to nikada nije potvrđeno. Za vreme njenog života, pa i posle smrti starije žene iz Kraljeva i Leskovca navodile su Dragu kao veoma posvećenu i sposobnu domaćicu koja je sama vodila domaćinstvo dok joj je muž radio na terenu. Brak im je potrajao svega nepune tri godine kada je Draga ostala udovica. Njen suprug je, naime, preminuo na terenu, između manastira Gornjak i Petrovca na Mlavi, 21. maja 1886. godine. Prema lekarskom nalazu, umro je od srčane kapi[5], ali postoji više verzija njegove smrti. Po jednoj, preminuo je od epileptičnog napada, prouzrokovanog velikim količinama alkohola. Mašin je inače bolovao od epilepsije. Postoje čak i verzije da je izvršio samoubistvo iz ljubomore, pa čak i verzije o ubistvu. Sahranjen je na groblju Karaul u Petrovcu na Mlavi. Nasledila je njegovu penziju i ime. Aleksandar Mašin se toliko protivio ovome, da je kasnije optužio lično Dragu da je ubila njegovog brata.

Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da se bavi prevodilaštvom i novinarstvom. Stanovala je u Svetozarevom državnom stanu u Smederevu, sve dok nije bila primorana da se iseli i vrati u Beograd. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrla su joj oba roditelja i Draga je morala da se sada stara i o sebi i o svojim najbližima.

Zbog teškog materijalnog stanja, Draga Mašin je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.

U službi kod Natalije Obrenović[uredi | uredi izvor]

Draga Mašin kao udovica

Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenović 1888. godine, kraljica je kupila dvorac „Sašino“ u banjskom lečilištu Bijaric u Francuskoj, koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenoviću. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Mašin, da joj bude pratnja i dvorska gospođica. Putovale su zajedno vozom u Rusiju, u posetu carskoj porodici Romanov i najzad stigle u banjsko lečilište, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku.

Mladi kralj Aleksandar je stigao u martu 1895. godine u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, Draga spasila budućeg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je želela svog sina da spremi za moguću ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo jača nego što su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u Beograd, što je kraljica Natalija i učinila. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i njenoj familiji. Draga Mašin je ostala u službi kraljice Natalije sve do 1897. godine kada se vratila u Beograd.

Venčanje Aleksandra i Drage[uredi | uredi izvor]

Kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović

U vreme dok je kralj Milan još uvek imao uticaja u zemlji, oformljena je nova vlada na čelu sa dr Vladanom Đorđevićem. Prvo pitanje koje je Đorđević postavio ministrima bilo je pronalaženje dostojne žene mladome kralju. Kralj Milan je predložio da to bude nemačka princeza Aleksandra fon Šamburg-Lipe, ćerka njegovog velikog prijatelja i sestra kraljice Šarlote od Virtemberga. U Beogradu se već tada znalo za ljubav Aleksandra i Drage. Draga Mašin je često pozivana na svaki važan prijem. Svi su tada hvalili njenu taktičnost, otmenost, lepotu, pamet i suzdržanost.

Venčanje kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović

Čitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Mašin, unuke Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ženu koja je deset godina starija od kralja, uz to i udovica. Naročito su se ovome oštro suprotstavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je odmah iz policijskih arhiva izvadio dvanaest dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima, a iz Rusije se javila kraljica Natalija Obrenović, oštro govoreći protiv Drage da je bila bludnica i da je nerotkinja. Ženidbi se naročito suprotstavio bivši kralj Milan, koji je u znak protesta napustio Srbiju i otputovao za Bukurešt, pa za Beč, gde je naredne godine i umro. Kralj se potpuno okrenuo protiv oca, pa je čak pomilovao i radikale, koji su ležali na robiji zbog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana.

Kralj Aleksandar je zakazao venčanje sa Dragom Mašin za 23. jul 1900. i pozvao sve dobronamerne građana da vide za kraljicu pravu Srpkinju, označivši novu politiku da se srpski vladari žene Srpkinjama, a ne više inostranim princezama. Vlada je zbog ove kraljeve odluke podnela ostavke, a ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov mladom kralju. Za to vreme Draga Mašin je bila predmet čaršijskih ogovaranja.

Mladi kralj je otišao kod beogradskog mitropolita da moli blagoslov jer se ženi pravom Srpkinjom, na šta ga je mitropolit odbio. Kralj je zapretio adbikacijom i odlaskom sa Dragom u Bijaric i prepuštanju zemlje bez kralja. Mitropolit je pristao i sve je dogovoreno za venčanje kraljevskog para u Beogradu. Još radosnija vest za Aleksandra je bila vest da će kum na venčanju biti sam ruski car Nikolaj II Romanov.

Venčana fotografija kralja Aleksandra i kraljice Drage

Na dan venčanja, pred kućom Drage Mašin pojavile su se hiljade građana, koji su nosili njene slike i klicali joj. Povorka je krenula prema Sabornoj crkvi, gde je trebalo da se obavi čin venčanja. Sveštenici su od ranog jutra iznosili ikone, kandila i sveće. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na venčanju u vojnoj uniformi, sa epoletama i odlikovanjima, a Draga Mašin u venčanici od bele čipke sa briljantskom dijademom na glavi. U crkvi su čin venčanja obavila dva mitropolita, episkopi i dvadeset šest arhimandrita. Počasnu pratnju su činili oficiri srpske vojske, među njima i Dragutin Dimitrijević Apis, sa činom poručnika. Posle obavljenog venčanja, po izlazu iz crkve, narod je uzvikivao: „Živeo Kralj! Živela Kraljica Draga!“

Kralj je održao svečani govor, gde je rekao da se od danas prekidaju bliske veze, koje je bivši kralj Milan činio sa Austrougarskom i da se Srbija okreće miru i blagostanju. Međutim, kraljica Natalija se javno u pismu odrekla svoga sina, zažalivši što ga je rodila, a kralj Milan se javio iz Beča i poručio da njegova noga više neće kročiti u sramotnu Srbiju kojom vlada njegov sin i žena koja je deset godina starija od njega. Uveče, posle venčanja, održana je svečanost u Dvoru i napravljen je počasni bal, a jedno kolo koje je tada odigrano, po želji kralja Aleksandra, nazvano je „Kolo Kraljice Drage“.

Drugo stanje[uredi | uredi izvor]

Spomenik u gradskom parku u Gornjem Milanovcu
Kraljica Draga u nacionalnom kostimu

Nije prošlo ni mesec dana od venčanja kraljevskog para, a već 25. avgusta 1900. kralj Aleksandar je saopštio da je kraljica Draga u blagoslovenom stanju i da će Srbija da dobije naslednika Obrenovića.

Po nalogu Njegovog Veličanstva Kralja objavljuje se, da se zakazano putovanje Njihovih Veličanstava po unutrašnjosti Srbije odlaže za iduću godinu zbog blagoslovenog stanja, u kome se nalazi Njeno Veličanstvo Kraljica po konstatovanju stručnih lekara. Iz Kancelarije Predsednika Ministarskog Saveta, PMBr. 278., Beograd, 25. avgusta, 1900. godine.

— Autentičan tekst, proglas "Srpske Novine", 25. avgust 1900. Beograd

Pre samog objavljivanja, Draga se nalazila u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, kada je stigao doktor Kole iz Pariza i saopštio joj da je u blagoslovenom stanju. Kao prvu akciju za ovu radosnu vest, kralj Aleksandar je pomilovao sve političke zatvorenike, naročito radikale i one koji su se protivili njegovoj ženidbi. Tako su tada na slobodu pušteni Nikola Pašić, Đorđe Genčić i mnogi drugi. Kralj je u čast kraljičine trudnoće priredio besplatni bal gde su se sakupili 800 gostiju. Kraljica Draga se pojavila u svečanoj ampir haljini i pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude koji su došli i rekla je da se radi održavanja trudnoće nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kreće i da po ceo dan čita i piše. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo „Ja Draga“, koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom.

Kum Nikolaj Romanov je u znak dobrih vesti iz Srbije kupio i poslao za Srbiju zlatnu kolevku za budućeg naslednika. U čitavoj radosti oko kraljičine trudnoće, kralj je dobio vest da je njegov otac umro u Beču. Kraljicu Dragu je pogodilo to što je želeo da bude sahranjen izvan Srbije, jer je bio ljut na nju i kralja. Kralj Aleksandar je poslao svoje izaslanike na sahranu, a u pomen svoga oca održao je molevstvije za pokoj duše u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde se u crnini pojavila i Draga. Međutim, sve snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljice Natalije, u Srbiju poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum lekara je došao u maju 1901. u Smederevo i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudnoće nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnoću.

Kao znak pažnje prema svojoj ženi, on je izdao zapovest da se 4. konjički puk kralja Milana od 23. maja zove „Konjički puk kraljice Drage." kralj se morao pomiriti sa odlukom da trudnoće nije bilo i zajedno sa Dragom se vratio u Beograd. Otada je ličnost kraljice Drage bila srozana u narodu.

Kraljica se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu i naručila mnoštvo stvari iz Francuske i Švajcarske. Imala je svoju pratnju, spremačicu, krojačicu i dizajnerku i često je odlazila na svečane balove i prijeme. Odlazila je u klub književnika, čiji je bila nekadašnji član, stipendirala mlade književnike, pomagala dečjem sirotištu i uvela je veliku štednju na dvoru. Uz to, veoma je cenila Branislava Nušića i postavila ga za upravnika Narodnog pozorišta, a Jovanu Skerliću je plaćala studiranje u Ženevi. Pored toga, kraljica Draga je finansirala Zmajev Neven i spomenik Vojislavu Iliću.

U to vreme, kralj je bio zauzet političkim problemima u zemlji. Stalno je donosio Ustave, da bi ih preko noći obarao. Menjao je vlade prema svom nahođenju. Pored oficirske zavere, koja se tada javila u glavama mladih oficira zbog srozavanja zemlje minulim događajima, prvi otvoreni protest protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage dogodio se 23. marta 1903. kada su na ulice izašli socijalisti predvođeni Dimitrijem Tucovićem i Ljubomirom Jovanovićem, jer im je vlada Dimitrija Cincar-Markovića zabranila marksistički skup. Demonstranti su krenuli prema Terazijama, u nameri da stignu do Kraljevskog dvora. Tu je došlo do sukoba sa žandarmerijom i vojskom, tokom kojeg je šest demonstranta stradalo.

Kraljica Draga je počinjala da sve više bude nezadovoljna. Predložila je da se povuče iz kraljevog života i da se on oženi ženom koja može da mu rodi naslednika, ali ju je kralj odvratio od takvih predloga i tražio da ostane s njim.

Ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage[uredi | uredi izvor]

Kralj Aleksandar i Kraljica Draga na razglednici u Srbiji 1903. godine

Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija „Crna ruka” predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, da još više ubrza izvođenje isplaniranog atentata. Povod za završetak odlaganja je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Zaverenicima se priključio i pukovnik Aleksandar Mašin. Kao dan za početak akcije određena je noć između 28. i 29. maja 1903, jer se tada u Dvoru nalazila zaverenička grupa na dužnostima. Te večeri, kralj i kraljica su se vratili sa večere kod kraljičine rodbine i otišli na spavanje. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Zahvaljujući zaverenicima u Dvoru, oficiri su brzo uleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali u krevetu nije bilo nikog. Na toaletnom stočiću su pronašli Dragin omiljeni roman „La trahison“, otvoren na 80. strani.

Oficiri su pretražili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari, ali nisu uspeli da pronađu kralja i kraljicu. Pre samog čina pronalaženja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu braću, potporučnike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po naređenju pukovnika Mašina, izveo u jedno dvorište potporučnik Voja Tankosić i streljao. Dragine sestre Vojka-Ana, Đurđina i Hristina su otpremljene na železničku stanicu i poslate za Minhen.

Posle većih natezanja, zaverenici su doveli kraljevog ađutanta Lazu Petrovića da otkrije gde su se kralj i kraljica sakrili. Tada su se u kraljevskoj sobi nalazili pored Petrovića i poručnik Đorđe Ristić, potporučnik Velimir Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Potporučnik Vemić je pronašao zarez na jednim vratima i uzvuknuo: „Sekiru!“ „Evo vrata!“ Konačno su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pidžamama, vidno uplašeni i pripijeni jedno uz drugo.

Kapetan Mihailo Ristić-Džervinac bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila da svojim telom zaštiti kralja. Potom su i ostali zaverenici pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela. Kralj Aleksandar je upucan sa trideset metaka, a kraljica Draga sa osamnaest. Potom su ih bacili kroz prozor u dvorište, odakle su ih odvukli u obližnju prizemnu sobu, gde su pripremljeni za sahranu, koja je obavljena iduće noći, u Markovoj crkvi. U trenutku kad se ovaj atentat desio, bilo je tačno 3:50 minuta izjutra.

Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvu Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Činu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku 29. maja 1868. Nakon nemačkog zauzeća Beograda u Prvom svetskom ratu, u oktobru 1915, Makenzenovi vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeležili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Devojačko prezime kraljice Drage je zapravo Milićević, dok je prezime Lunjevica iako zvanično prihvaćeno u literaturi, nadimak njenog dede Nikole Milićevića Lunjevice. Nadimak je dobio po istoimenom selu u kojem je živeo, međutim pošto je bio ugledni trgovac postao je prepoznatljiv po nadimku koje je shodno tome potislo prvobitno prezime Milićević.
  • Ljubavna veza kralja Aleksandra i kraljice Drage je prikazana u televizijskoj seriji Kraj dinastije Obrenović.
  • Podignut joj je spomenik na mestu rodne kuće, otkrila ga je predsednica Narodne skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović 23. aprila 2010.[6]
  • Mesto Draginac udaljeno oko 23 km od Krupnja, nazvano je po Dragi (kada je za 7000 din kupljen status varošice).
  • Selo Draginje u opštini Koceljeva dobilo je 1900. ime po kraljici Dragi.[7]
  • Draga je sa svojim prvim mužem Svetozarom Mašinom živela u Krupnju, Leskovcu i Petrovcu na Mlavi. U Krupnju su živeli u zgradi namenjenoj upravniku Podrinjskih rudnika (u naselju rudnika i topionice olova i antimona, sagrađene 1873. ).[8]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Nikola Milićević Lunjevica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Pantelija Lunjevica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Atanasije Čarapić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Đurđija Lunjevica rođ. Čarapić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Draga Obrenović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Anđelija rođ. Koljević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Prvi brak[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Svetozar Mašin
Mašin.jpg
1851. 1886.

Drugi brak[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Aleksandar
AlejandroDeSerbia--turkhislostprovi00curt.png
14. avgust 1876. 11. jun 1903.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Grob Obrenovića
  2. ^ A. Stolić, Kraljica Draga, Beograd (2000). str. 21, nap. 58.
  3. ^ Draga Mašin prevodila krivične romane („Politika”, 16. jul 2016)
  4. ^ http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/draga-masin
  5. 5,0 5,1 A. Stolić, Kraljica Draga, Beograd (2000). str. 23.
  6. ^ Takovski ustanak - 195 godina kasnije („Politika“, 24. april 2010.), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  7. ^ Zoran A. Živanović: Draginje kraljice Drage, Zavičajni muzej Koceljeva, 2012. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2014), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  8. ^ FOTO VODIC KRUPANjCI 1905. god Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2009), Pristupljeno 2. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]