Dragoslav Mihailović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Dragoslav Mihailović
DragoslavMihailovic.jpg
Datum rođenja (1930-11-17)17. novembar 1930.(87 god.)
Mesto rođenja Ćuprija
Kraljevina Jugoslavija

Dragoslav Mihailović ili Mihajlović (Ćuprija, 17. novembar 1930) je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih književnih nagrada i priznanja, prevođen na više evropskih jezika. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame.[1]

Biografija[uredi]

Rođen u Ćupriji, studirao u Beogradu Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Prema njegovim rečima, dolazi u sukobe sa Udbom, nakon što se pobunio protiv hapšenja svojih drugova, koji su uhapšeni zbog političkih viceva. Nakon toga, jedan svedok je izjavio da se Dragoslav Mihailović od samog početka opredelio za rezoluciju Informbiroa, i da je izjavio da je Tito američki špijun, i da je partija likvidirala SKOJ. 1949. godine je izbačen iz kandidature za člana Komunističe partije Jugoslavije, a 15. septembra 1950. godine je uhapšen. Na Goli Otok je prebačen 28. februara 1951. i tamo je proveo 12 meseci.[2]

„Najopasnije je u to vreme bilo za informbirovce. Ali, nisu samo ljudi koji su bili za rezoluciju proglašavani "ibeovcima", već i mnogi drugi koji im iz raznih razloga nisu odgovarali.”[3]

„Bio sam razočaran mladi skojevac – zbog mnogobrojnih hapšenja, Udbine i partijaške samovolje i ponekad sam to i javno osuđivao”.[4]

Fakultet je završio 1957. godine, ali nije uspeo da nađe stalno zaposlenje i često je menjao posao.

Dobitnik je Kočićeve nagrade 2011.[1]

Njegov sin je Branislav Mihajlović slikar, a ćerka je glumica Milica Mihajlović.[5]

Dela[uredi]

Roman „Kad su cvetale tikve“ prvi put je objavljen 1968. godine i izazvao je u to vreme značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu trebalo da se igra po ovom romanu je zabranjena pre nego što je izvedena premijera, a po priči autora, Josip Broz ju je lično zabranio,[6] na insistiranje Edvarda Kardelja.[7]

Sem ovog, Mihailović je objavio i sledeća dela

  • Frede, laku noć,
  • Petrijin venac,
  • Čizmaši,
  • Goli otok,
  • Crveno i plavo,
  • Vreme za povratak,
  • Gori Morava,
  • Lov na stenice,

Nagrade i priznanja[uredi]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 „Dragoslav Mihailović dobitnik Kočićeve nagrade”. Radio televizija Republike Srpske. 12. 8. 2011. Pristupljeno 12. 8. 2011. 
  2. „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-03-11. 
  3. „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-03-11. 
  4. „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Pristupljeno 2018-03-11. 
  5. Tatjana Loš (27 4 2013)
  6. Kad su cvetali strahovi i laži („Večernje novosti“, 16. oktobar 2013)
  7. Intervju za Dnevne

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]