Dragoslav Šekularac

Dragoslav Šekularac
Dragoslav Šekularac
Lični podaci
Puno ime	Dragoslav Šekularac
Nadimak	Šeki, Umetnik, Romantičar, Brazilac
Datum rođenja	(1937-11-08)8. novembar 1937.
Mesto rođenja	Štip, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	5. januar 2019.(2019-01-05) (81 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Državljanstvo	SFRJ
Pozicija	vezni igrač
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1955—1966 1966—1967 1967 1968 1968—1969 1969—1970 1971—1972 1975 1975—1976	Crvena zvezda Karlsrue Sent Luis starsi OFK Beograd Santa Fe Miljonarios Amerika Kali Pariz Srpski beli orlovi	375 17 8 38 32 23 7 9	(119) (2) (1) (5) (3) (1) (0) (2)
Reprezentativna karijera
1956—1966	Jugoslavija	41	(6)
Trenerska karijera
1984—1985 1986—1987 1989—1990 1990—1991 1992 1994—1995 1995 1996 1998—2000 2002 2006	OFK Mladenovac Gvatemala Fotskraj Džast Crvena zvezda Klub Amerika El Nasr Atletiko Marbela Dejvu Rojals (savetnik) Dejvu Rojals Obilić (direktor) Obilić Srpski beli orlovi
Nagrade Fudbal Olimpijske igre 1956. Melburn Jugoslavija Evropsko prvenstvo 1960. Francuska Jugoslavija

Dragoslav Šekularac (Štip, 8. novembar 1937 — Beograd, 5. januar 2019) bio je jugoslovenski i srpski fudbaler. Istaknuti igrač Crvene zvezde.

Popularni Šeki je bio druga „Zvezdina zvezda“ posle Rajka Mitića. Bio je verovatno jedan od najboljih driblera u istoriji jugoslovenskog fudbala. Igrao je u veznom redu, standardni član fudbalske reprezentacije Jugoslavije, i u to vreme i njen najbolji pojedinac. Odigrao je 41 utakmicu i postigao šest golova za reprezentaciju Jugoslavije. Posle incidenta na utakmici, zbog koje je bio kažnjen sa dve godine neigranja, karijera mu je naglo prekinuta.

Biografija

Dragoslav Šekularac je rođen u Štipu u Makedoniji (tada Kraljevina Jugoslavija) gde je njegov otac Bogosav (rodom iz sela Kurikuće kod Berana) bio na službi i upoznao njegovu majku Makedonku, Donku. Šekularci su u Štipu živeli samo nekoliko meseci nakon čega se porodica preselila u Beograd. Kasnije se zbog očeve službe ponovo sele, ovoga puta u vojvođansko mesto Čoku da bi se 1948. godine vratili u Beograd.

Preminuo je 5. januara 2019. godine u Beogradu, a sahranjen je 10. januara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Igračka karijera

Dragoslav Šekularac je osnovnu školu, četiri razreda gimnazije, kao i metereološku školu učio u Beogradu. Međutim, za školu nije mario, jer je fudbal postao njegova glavna preokupacija. Kad ga je Dimitrije Milojević, nekadašnji fudbaler BASK-a, trener i štamparski radnik Politike, primetio u dvorištu Druge muške gimnazije, odmah mu je bilo jasno koliki talenat poseduje.

Crvena zvezda

Šekularac je prvotimac Crvene zvezde postao 6. marta 1955. i crveno-beli dres nosio do 5. juna 1966. U Crvenoj zvezdi je odigrao ukupno 375 mečeva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1959), kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu.

Iako se više isticao izvanrednom tehnikom i trikovima u igri, postigao je i značajne golove u crveno-belom dresu. Sa nepunih 18 godina bio je strelac pobedonosnog gola u 17. večitom derbiju, kada je matirao golmana Partizana u 34. minutu i doneo trijumf ekipi Zvezde od 1:0. U rekordnoj pobedi protiv splitskog Hajduka postigao je poslednji gol na meču u 87. minutu za veliku pobedu od 7:0 u prvenstvenom meču odigranom 7. septembra 1958. godine. Postigao je i pogodak za trijumf od 3:2 u polufinalu Kupa 1958. godine protiv Partizana u 73. minutu utakmice. Dva puta se upisao u strelce u revanšu četvrtfinala Kupa sajamskih gradova protiv Espanjola (5:0), za plasman crveno-belih u polufinale gde ih je zaustavila Barselona. Matirao je i čuvara mreže ekipe Ruda Hvezde u revanšu finala Dunavskog kupa 1958. godine, kada je Zvezda pobedom od 3:2, osvojila vredan evropski trofej.

Incident koji je u jesen 1962. imao sa arbitrom Pavlom Tumbasom iz Subotice (ošamario ga usred prepunog Čaira u meču Radnički Niš – Crvena zvezda) udaljio ga je iz fudbala godinu i po dana, zapravo mnogo duže, jer se nalazio na vrhuncu karijere. Govorilo se da je Šekularac bio revoltiran odlukom tadašnjih vlasti da ne puste tada miljenika Zvezdinih navijača da pređe u italijanski Juventus. Juventus je nudio Šekularcu rekordan ugovor od 600.000 dolara. Šekularac nikad posle tog događaja nije želeo da se sretne sa sudijom Tumbasom, iako ga je Tumbas zvao da razgovaraju o svemu što se dogodilo.

OFK Beograd

Nakon Zvezde godinu dana je proveo u Karlsrueu, ali usled povrede kičme nije pružao adekvatne igre, da bi se potom vratio u Beograd i potpisao OFK Beograd.

Šekularac je u OFK Beograd došao u prolećnoj polusezoni 1967/68. i zadržao se godinu i po dana, kada je u poznim igračkim godinama, zajedno sa još jednom istinskom fudbalskom legendom, Milošem Milutinovićem, odlučio da pomogne mladom timu. OFK Beograd je u to vreme pretrpeo veliku smenu generacija pa su nakon odlaska Josipa Skoblara, Samardžića, Banovića itd, na scenu stupili nešto iskusniji od ostalih Petković, Santrač, Krivokuća, Jokić te oni nešto po godinama, ili stažu u seniorskoj konkurenciji mlađi - Zec, Turudija, Stepanović, Stojanović, Mitrović...

Tandem Šeki–Miloš je debitovao na utakmici protiv Partizana 24. marta 1968. godine i ta utakmica i taj datum ostaće upamćeni po rekordnoj poseti na Omladinskom stadionu. Utakmica je završena rezultatom 1:1, a na tribinama se po raznim procenama okupilo od 30 do čitavih 35 hiljada gledalaca. Van stadiona je ostalo čak desetak hiljada ljudi.

Sa Šekularcem je klub u sezoni 1967/68 uspeo da izbori opstanak nakon utakmica sa Trepčom koja je ubedljivo savladana, a sledeće sezone je klub igrao u Kupu sajamskih gradova gde se stiglo do osmine finala nakon što je eliminisan bukureštanski Rapid i italijanska Bolonja, a turski Gectepe je prošao dalje zbog postignutog gola na Karaburmi.

Dragoslav Šekularac je za OFK Beograd je u prvenstvenim, kup i evro-takmičenju ukupno odigrao 44 utakmice i postigao 5 golova.

Inostranstvo

Pred kraj 1969. godine ponovo je prešao granicu, igrao za Santa Fe i Miljonarios iz Bogote i Ameriku iz Kalija. Igrao je i za Bele Orlove iz Kanade 1975. godine, gde je bio igrač i trener i francuski Pariz (1975/76). Igračku karijeru je završio na malom fudbalu u američkom Dalasu.

Reprezentacija

Uz dve utakmice za mladu (1955—1956) i osam (uz dva gola) za omladinsku ekipu (1954—1956), odigrao je i 41 utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je postigao šest golova. Debitovao je 30. septembra 1956. protiv Čehoslovačke (1:2) u Beogradu, a od nacionalnog dresa oprostio se 1. juna 1966. u prijateljskom susretu protiv Bugarske (0:2) u Beogradu.

Debitujući u državnom timu kao levo krilo, kasnije je igrao na svim mestima u navali. Neposredno posle prve utakmice za reprezentaciju, učestvovao je na Olimpijskom turniru 1956. u Melburnu, a 1958. i 1962. igrao je na Svetskim prvenstvima u Švedskoj i Čileu. Dok je u Švedskoj igrao na prve dve utakmice (protiv Francuske i Paragvaja), četiri godine kasnije u Čileu odigrao je svih šest utakmica i, prema mnogim ocenama, bio među najboljim igračima celog prvenstva.

U nizu utakmica koje je odigrao za reprezentaciju, posebno je zapamćena ona 11. maja 1958. protiv Engleske (5:0) u Beogradu, na kojoj je u navalnom triju sa Milutinovićem i Veselinovićem, pružio jednu od svojih najboljih utakmica u nacionalnom timu.

Trenerska karijera

Radio je kao trener mlađih kategorija u Zvezdi. Jedan je od idejnih kreatora Zvezdine zlatne generacije iz 1991. godine. Želeo je da napravi tim od mladih i perspektivnih, ali neafirmisanih igrača. Predložio je Džajiću da se kupuju samo najbolji mladi fudbaleri iz tadašnje Jugoslavije, što je on i prihvatio. Preuzeo je prvi tim Crvene zvezde kao trener u drugoj polovini sezone 1988/89. Već u sledećoj sezoni (1989/90), osvojio je duplu krunu sa velikih devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Dinamo iz Zagreba (tada su se za pobedu dobijala dva boda).

Zbog fizičkog obračuna sa službenim licem, na terenu, posle meča u Kelnu u Kupu Uefa, kažnjen je sa sedam mečeva zabrane vođenja tima u evropskim kupovima. Uprava kluba je zbog nemogućnosti da Šekularac vodi tim u Kupu šampiona 1990/91, odlučila da ekipu preuzme Ljupko Petrović koji je kasnije odveo tim do titule evropskog prvaka.

Pored Zvezde, Šekularac je u trenerskoj karijeri vodio i OFK Mladenovac, Futskrej Džast iz Melburna (od 1986. do 1987), Al Nasr iz Rijada (1992), radio je i u Gvatemali u periodu od 1984. do 1985. godine, bio trener Amerike iz Meksika (1990/91), Hajdelberg Junajteda iz Australije (1993. godine), Atletiko Marbelje (1994/95), Busana iz Južne Koreje (1996), Obilića (od 1998. do 2000), gde je bio i sportski direktor 2002. godine. Poslednji angažman kao trener je imao u Srpskim belim orlovima iz Kanade 2006. godine.

Film

"Šeki snima, pazi se" je jugoslovenski igrani film snimljen 1962. u režiji Marijana Vajde. Po žanru je komedija, a naslovni protagonista je Dragoslav Šekularac. Poznati fudbaler u filmu tumači samog sebe. "Šeki snima, pazi se" snimljen je u vreme kada je Šekularac bio na vrhuncu popularnosti, kada je predstavljao jedan od prvih primera selebritija u bivšoj Jugoslaviji. Osim njega, u filmu je igralo još nekoliko tadašnjih pop ikona, kao što su pevačica Lola Novaković i zabavna grupa "Sedmorica mladih".

Trofeji

Crvena zvezda

• Prvenstvo Jugoslavije (5) : 1955/56, 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1963/64.
• Kup Jugoslavije (1) : 1958/59.

Galerija

• 
  Sa porodicom kao dete
• 
  Kao trener Srpskih belih orlova u Kanadi, 2006. godine
• 
  Grob u Aleji zaslužnih građana

Spoljašnje veze

• Dragoslav Šekularac na sajtu Olympedia.org

• Dragoslav Šekularac na sajtu reprezentacija.rs
• Dragoslav Šekularac: Ceo život sa loptom („Večernje novosti”, feljton, jul 2011)
• Dragoslav Šekularac - intervju („Večernje novosti”, 5. januar 2019)
• Dragoslav Šekularac – život ispunjen slavom i padovima („Večernje novosti”, feljton, januar 2019)
• Šeki i hiljadarka („Politika”, 15. februar 2022)