Drag kvin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Američka kvinsica Mis Anderstud

Drag kvin (engl. drag queen), poznat i fonetski kao dreg kvin, izraz je za muškarca koji oblači žensku odeću i imitira žene radi zabave šire publike.[1] Međutim, preciznije rečeno, ove osobe nastupaju u posebnoj, drag odeći, koja jednostavno ima tradicionalno ženske karakteristike, ali kakvu žene u principu ne nose.

Drag kvinsice ne moraju biti gej muškarci, niti transrodne osobe. Njihovo preoblačenje je, pre svega, performativnog i zabavljačkog karaktera. Njihova odeća, šminka, perike i ostalo obično prenaglašavaju ženstvenost i ženske odlike (velike grudi, jarke boje, prenaglašena šminka). Nastupaju kao pevačice, plesačice ili deo LGBT parada.

Imale su značajnu ulogu u Stounvolskoj revoluciji, započetoj u ranim jutarnjim satima 28. juna 1969. u Njujorku. Stoga su i danas neizostavan deo parada ponosa.

Opšte odlike[uredi]

Pojam „drag kvin“ potiče iz engleskog jezika. U standardni engleski, pak, ušao je preko polarija, žargona britanskih homoseksualaca s početka 20. veka. „Drag“ (engl. drag) označava posebnu odeću, dok je „kvin“ (engl. queen — kraljica) uglavnom feminizirani gej muškarac. U kombinaciji sa nekom rečju, kvin se odnosi na osobu koja preteruje u smislu reči sa kojom se kombinuje. Tako drag kvin označava osobu koja preteruje u kontekstu oblačenja.[2]

Mada je česta tvrdnja da one nose žensku odeću, to uglavnom nije tačno. Poznata američka drag kvinsica Ru Pol jednom prilikimo je izjavila: Ja se ne oblačim kao žena. Ja se oblačim kao drag kvin! Ne imitiram žene! Koliko žena ste videli da nosi štikle od 20cm, perike od pola metra i haljine tesne kao koža?[3]

Drag kvinsice se razlikuju od transvestita, transrodnih i transseksualnih osobe, koje se u osobu suprotnog pola preoblače najviše do isključivo iz sopstvenih potreba. Iako postoji dosta vrsta drag umetnika, od profesionalaca koji su glumili u filmovima, do ljudi koji to amaterski rade, mnogi su zapravo gej muškarci kojima je ovo posao.[4]

Oni ne samo što praktiju krosdresing, već u tome preteruju, što je ono što drag odvaja od prave ženske odeće. Tako nose prenaglašenu šminku, velike veštačke trepavice, upadljive šarene haljine — sve da bi pojačali komički, dramski ili satirički efekat. Sem ovih drag umetnika, postoje i žene koje se u iste svrhe oblače u muškarce. One se nazivaju drag kingovima (drag king). S druge strane, žene koje preuzimaju stil drag kvinsica nazivaju se fo kvin (faux queen).[4]

Počeci draga[uredi]

Muškarci su se, radi zabave, od davnina oblačili u ženske haljine. Kako ženama gluma nije bila dozvoljena, u srednjovekovnoj Engleskoj i staroj Kini muškarci su u pozorištima glumili i ženske uloge. Ipak, rani oblici onoga što se danas smatra dragom pojavili su se krajem devetnaestog, a početkom dvadesetog veka. Jedan od zapaženih primera je Džulijan Eltindž (1881—1941), američki državljanin koji je u Brodveju nastupio već u desetoj godini. Nastupao je obučen u devojčicu. Njegova karijera bila je u punom cvatu oko 1910, kada je štampao sopstveni časopis.[4]

Nakon dva svetska rata, pod Džozefom Makartijem, američki Stejt depatment je homoseksualce podveo pod grupu sumnjivih ljudi. U sklopu toga, pod pristiskom je bila i drag umetnost. Uz polet aktivizma šezdesetih godina istog veka, došlo je i do Stounvolske revolucije 1969, koja se čak smatra i začećem celokupnog, svetskog LGBT pokreta. U to vreme, najveći borci za prava transseksualaca i drag kvinsica bile su Silvija Rivera i Marša Džonson.[4]

Minstrelski šou — oba glumca su muškarca — oko 1885. godine

Revolucija je uspela, pa je 1970. došlo do prve parade ponosa. Po prvi put, drag kvinsice su mogle slobodno da šetaju gradom u punom dragu (naziv za taj stil oblačenja).[4]

Skora istorija[uredi]

Poznata kvinsica dvadesetog veka bio je Čarls Pirs (1926—1999). Njegova imitiranja Bet Dejvis, Mej Vest, Džoan Kolins i ostalih tada poznatih zvezda dovela su drag umetnost u pozorišta i na radio. Čarls je organizovao koncerte širom SAD, dok su mu glavni aduti bile dosetke i humor. Sebe, pak, nije opisivao kao drag kvinsicu, već mušku glumicu.[5]

Šezdesete i sedamdesete su donele još drag zvezda. Džim Bejli (1949) nastupao je u preko sedamdeset televizijskih emisija, organizovao veći broj koncerata sa Lajzom Mineli (poznatom fag hagsicom) i izveo nekoliko šouova u Las Vegasu. Nastupao je i pred britanskom kraljevskom porodicom. U to vreme, popularnost kao glumci stekli su Divajn (Haris Milsted; 1945—1988) i Kendi Darling (Džejm Slateri; 1944—1974). Osamdesetih, po izvođenju pesama uz isečke starih holivudskih filmova, poznat je postao Lipsinka (Džon Eperson; 1955). Nadimak je dobio od engleskog izraza za pevanje na plejbek.[5]

Ranih devedesetih, osnovana je grupa Klab kids, čiji su svi članovi nastupali u dragu. Usledila je muzičarka, glumica i manekenka Amanda Lepor (Armand Lepor, 1967), a zatim i performans umetnik Li Boueri (1961—1994). Jedan od najpoznatijih je i Rupol (1960). Izdao je nekoliko dens singlova i duet sa Eltonom Džonom. Tokom 1996. vodio je sopstveni tok-šou. On je 2009. organizovao Rupolovu drag trku, format sličan ostalima u kojima se bira najbolji u nečemu.[5]

Drag danas[uredi]

Lorela Sukijarini, italijanska drag umetnica u bekstejdžu

Drag šou je zabava koja se sastoji od pevanja, monologa i/ili skečeva. Odeća izvođača pojačava doživljaj. Postoji više vrsta ovih šouova, te oni mogu biti od amaterskih u malim kafanama, do pažljivo isplaniranih teatralnih performansa. Većina sadrži i pevanje, bilo uživo ili uz plejbek, koje obično prate prethodno planirani ples.[5]

Internet je nekim kvinsicama omogućio da pridobiju simpatije. Tako je komičar Lijam Kajl Salivan (1973) pod pseudonimom Keli i s pesmom Shoes postao internet senzacija sa preko 40.000.000 pregleda.[5]

Lili Sevidž (Pol O'Gradi; 1955), Deni Laru (Danijel Kerol; 1927) i Dejm Edna Everidž jesu tri poznate britanske drag kvinsice. Lili je bila jedna od najuspešnijih, poznata po svojoj emisiji Blankety Blank. Pre toga, ona je deset godina nastupala u Rojal vohol tavern, londonskom gej klubu. Deni Laru je organizovala sedam velikih nastupa. Dejm Edna je alter ego komičara Barija Hamfrisa (1934).[5]

I u ostatku sveta postoje osobe koje se mogu podvesti pod termin drag kvin. Neki su umetnici i glumci, dok su neki televizijske ličnosti ili pevači. U Japanu, poznat je Akihiro Miva (Akihiro Marujama, 1935). Na Evroviziji su 2007. godine učestvovali Danac Di-Kju i Ukrajinac Verka Serdjučka, dok je pobedu 2014. godine odnela Končita Vurst iz Austrije. Na srpskom govornom području, zapaženi su bili Goran Stojićević Karamela i Boki 13. Mnogi, pak, izbegavaju ovaj termin, jer smatraju da je za njega potrebno preći određene granice po pitanju izgleda i nastupa. Tako, dakle, nije nužno u ovu grupu svrstavati svakog muškarca u sferi estrade obučenog u žensku odeću. Primer za to su Boj Džordž[6] i Andreja Pejić,[7] kod kojih je najkorišćeniji opis androginija.

Kritike draga[uredi]

Pojedini članovi LGBT zajednice kritikuju drag kvinsice i njihovo učešće na paradama ponosa, smatrajući da one šire loše predrasude o LGBT osobama, te da time ugrožavaju ugled i prihvatanje istih u društvu. Drugi, pak, ovakav stav smatraju mizoginim, homofobičnim i generalno netolerantnim, kao i nezahvalnim prema ulozi koju su kvinsice imale u Stounvolskoj revoluciji. Prema trećima je drag tradicionalni vid zabave, koji se ne mora „politički“ analizirati.[8]

Neke grupe feministkinja smatraju da drag kvinsice promovišu lošu sliku o ženama. Protivnici ovakvog stava smatraju ljude u dragu kritičarima i subverzijom rodnih uloga, pa ih kao takve podržavaju. Transseksualna zajednica ponekad je protiv draga, jer se njeni pripadnici plaše kako bi mogli biti poistovenjeni sa priređivačima ovog vida zabave.[8]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Glossary of Terms”. Racial Equity. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  2. ^ Felix Rodriguez Gonzales (2008). „The feminine stereotype in gay characterization: A look at English and Spanish”. Ur.: María Gómez-González, J. Lachlan Mackenzie, Elsa González Álvarez. Languages and cultures in contrast and comparison. John Benjamins Publishing Company. str. 231. ISBN 9789027254191. 
  3. ^ „Drag Queens and Drag Kings”. ALGBTICAL. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „A History of Drag (Part 1)”. TQS Magazine. Arhivirano iz originala na datum 10. 01. 2014. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „A History of Drag (Part 2)”. TQS Magazine. Arhivirano iz originala na datum 10. 01. 2014. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  6. ^ „From George and Lennox to Gaga and Lambert”. Psychology Today. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  7. ^ „Male order bride: Androgynous model Andrej Pejic”. Daily Mail. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  8. 8,0 8,1 „s Drag Subversive Of Binary Gender Norms?” (PDF). The University of Queensland. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 28. 04. 2013. Pristupljeno 11. 1. 2014. 

Literatura[uredi]