Drvo (materijal)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vrste drva; (prvi red) bor, smrča, ariš, kleka; (drugi red) topola, grab, breza, jova; (treći red) bukva, hrast, brest, trešnja; (četvrti red) kruška, javor, lipa, jasen.
Drvo

Drvo je prirodni materijal, nastao od drvenastih biljaka, odnosno drveta, kao biljke. Spada u prirodna čvrsta obnovljiva goriva, odnosno u prirodne građevinske materijale.

Pojam drvo, u svakodnevnom govoru, označava tvrdo tkivo nadzemne stabljike (stablo, grane i grančice) drveća i grmova. U botaničkom smislu, drvo se definiše kao sekundarni ksilem nastao od kambija kod biljaka semenica. Po toj definiciji, odrvenelo tkivo palmi i drugih viših biljaka nije drvo u užem smislu reči. Kao jedan od pokazatelja, i ovdje je skladištenje lignina u ćelijskim zidovima. Stoga je također moguća i jedna šira definicija drveta kao lignificiranog (odrvenelog) biljnog tkiva.

U kulturno-istorijskom aspektu, drveće se ubraja među najstarije korištene biljke. Drvo se može upotrebiti na veoma mnogo načina, a osim toga ono je i obnovljiva sirovina, tako da se ubraja među najvažnije biljne proizvode, kao sirovina za daljnju preradu i kao obnovljivi izvor energije. Predmeti i građevine od drveta (poput štitova, lukova, drvenog uglja, pragova za željezničke pruge, drvenih brodova, potpornih stubova, tvrđava) kao i uopšteno industrija drveta, bili su i još uvek jesu deo ljudske civilizacije i istorije kulture.[1]

Krčenje šuma (deforestacija) u obalnim područjima Sredozemnog mora bila je jedan od najvećih zahvata za čoveka u nekom ekosistemu. To krčenje šuma bilo je prvi korak ka urbanom naseljavanju, do tada, gusto pošumljene Evrope. Prema procenama na Zemlji raste oko 434 milijarde kubnih metara drveta, od čega je oko 47% komercijalno iskoristivo.[2] Kao veoma rasprostranjeni, ugljenično-neutralni obnovljivi izvor, drveni materijali su od ogromnog interesa kao izvor obnovljive energije. Procenjuje se da je 1991. posečeno oko 3,5 kubnih kilometara drveta.

Istorija upotrebe[uredi]

Drvo je najstariji građevinski materijal iz prostog razloga što je pomoću njega moguće napraviti jednostavne građevine sa vrlo malo alata ili čak i bez njega. Stoga su ljudi, kada su počeli da se bave gradnjom, prvo upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije šatora. Razvojem ljudskog društva i unapređenjem alatki, drvo je počelo da se koristi za složenije konstrukcije, a i danas je nezamenljiv građevinski materijal.

Nastanak[uredi]

Poprečni presek jednog stabla

Drvo nastaje od kambija, tkiva koje se razvija između srži i kore (putem sekundarnog zadebljanja).

Pri deobi ćelija kambija nastaju dve, od kojih jedna zadržava sposobnost daljnjeg deljenja odnosno do nove inicijalne ćelije. Druga ćelija postaje stalna (trajna) ćelija koja se može još jednom ili nekoliko puta deliti. Od ćelija koje se kasnije izdiferenciraju u provodno, skladišno i potporno tkivo prema unutrašnjosti nastaje drvo (sekundarni ksilem). Prema vani nastaje floem, iz kojeg se sastoji unutrašnja kora te kasnije iz njega nastaje felogen tj. kora. Proizvodnja ksilemskih ćelija prestiže proizvodnju floemskih ćelija za nekoliko puta, tako da se udeo kore u drvetu kreće od oko 5 do 15 postotaka.

U umerenim geografskim širinama, pod klimatskim uticajem mogu se posmatrati četiri faze rasta:

  • faza mirovanja (od novembra do februara na severnoj hemisferi);
  • faza „mobiliziranja“ (mart, april)
  • faza rasta (od maja do jula): ćelije drveta koje nastaju u ovo godišnje doba su prilično luminozne, tankih zidova i svetlijih nijansi te sačinjavaju takozvano „rano drvo“;
  • faza skladištenja (od augusta do novembra): ćelije drveta koje nastaju u ovo doba godine su manje, debljih zidova i tamnijih nijansi te sačinjavaju „jesenje drvo“ („kasno drvo“).

Ovim cikličkim ponašanjem rasta nastaju poznati godovi ili „godišnji prstenovi“, koji su lahko uočljivi u poprečnom preseku stabla.

Hemijski sastav[uredi]

Hemijska struktura lignina, koji sačinjava oko 25% suve materije drveta i koji je odgovoran za većinu njegovih svojstava.

Hemijski sastav drveta varira od vrste do vrste, ali se prosečno može uzeti da ima oko 50% ugljenika, 42% kiseonika, 6% vodonika, 1% azota i 1% drugih elemenata (uglavnom kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, gvožđe i mangan), računajući po masenom odnosu.[3] U manjim količinama u drvetu ima i sumpora, hlora, silicijuma i fosfora, kao i mnogih drugih elemenata u tragovima.

Osim vode, drvo sadrži tri osnovne komponente. Celuloza, kristalni polimer izveden iz glukoze čini od 41 do 43% mase drveta. Sledeća po udelu je hemiceluloza, koja čini 20% sastava listopadnih, ali i gotovo 30% četinarskih stabala. To su uglavnom petokarbonski šećeri koji su spojeni na nepravilan način, za razliku od celuloze. Lignin je treća komponenta drveta kojeg ima oko 27% u zimzelenom i 23% u listopadnom drveću. Lignin daje hidrofobne osobine drvetu reflektujući činjenicu da je zasnovan na aromatskim ugljenikovim prstenovima. Sve tri komponente drveta se međusobno isprepliću, a direktna kovalentna veza postoji između lignina i hemiceluloze. Osnovni fokus industrije papira je odvajanje lignina od celuloze, od koje se dalje proizvodi papir.

U hemijskom aspektu, razlika između mekog i tvrdog drveta ogleda se u sastavu njegovog sastojka lignina. Lignin u tvrdom drvetu uglavnom je izveden iz sinapil- i koniferil-alkohola. Lignin u mekom drvetu je pretežno izveden iz koniferil-alkohola.[4]

Ekstrakti[uredi]

Pored lignoceluloze, drvo se sastoji iz raznih organskih jedinjenja male molekularne težine zvanih ekstrakti. Ekstrakti drveta su masne kiseline, smolne kiseline, voskovi i terpeni.[5] Na primer, kolofol se izdvaja iz zimzelenog drveta kao zaštita od insekata. Izdvajanjem ovih organskih materijala iz drveta dobijaju se terpentini, borova ulja i smole.[6]

Zimzeleno drvo[uredi]

Prema vremenu razvitka tokom procesa evolucije, zimzelena drveća su starija od listopadnih, ali imaju znatno jednostavniju anatomsku izgradnju ćelije od njih i poseduju samo dve vrste ćelija.

  • traheide: izdužene cevaste ćelije, koje se na krajevima završavaju špicasto, ispunjene su samo vazduhom ili vodom. One obedinjavaju funkcije potpore i provođenja te u drvetu učestvuju sa udelom od 90% do 100%. Preko tzv. jama odvija se razmena tečnosti između ćelija. U drvenastim zrakama takozvane poprečne traheide omogućavaju transport vode i hranjivih materija u radijalnim pravcima. One imaju udeo od 4% do 12% u ukupnoj supstanci drveta.
  • ćelije parenhima: u uzdužnom preseku većinom su trapezaste ćelije, koje preuzimaju provođenje hranjivih supstanci kao i skladištenje skroba i masti. U radijalnim pravcima one grade parenhim drvestastih „zraka“ i većinu njenih tkiva. Parenhimske ćelije koje okružuju smolne kanale fungiraju kao ćelije epitela i proizvode smolu, koja se izliva u smolne kanale.

Listopadno drvo[uredi]

Prema vremenu razvitka, mlađe tkivo listopadnog drveća je znatno više diferencirano od zimzelenog drveća. Ono se može podeliti na tri funkcionalne grupe.

  • provodno tkivo: provodni sudovi, vazicentrične traheide i druge.
  • potporno tkivo: vlaknaste traheide i drvenasta (libriformna) vlakna
  • skladišno tkivo: ćelije parnehima u drvenastim zrakama, dugačke parenhimske ćelije, ćelije epitela.

Karakteristično za listopadno drvo su navedeni provodni sudovi kojih nema kod zimzelenog drveća. Oni se mogu često videti i golim okom u vidu malih pora u poprečnom preseku drveta ili udubljenja u tangencijalnom preseku.

Osobine[uredi]

Drvo je zahvalan materijal pre svega zato što se može višestruko koristiti, a rušenje građevina od drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija omogućava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosača od tzv. „lepljenog lameliranog drveta“, kod koga se tanke daske međusobno spajaju pomoću posebnih lepila pod presom.

Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od čeličnih ekvivalenata. Slobodnostojeći drveni nosač pod uticajem vatre ogoreva na oko 2cm od svog prvobitnog preseka, a onda prestaje da gori.

Najpogubniji spoljni uticaj na drvo je vlaga, te je za drvene građevine zaštita od vlage i vode najvažniji činilac u projektovanju, gradnji i korišćenju. Pod uticajem vlage drvo truli i gubi na čvrstoći.

Higroskopske[uredi]

Upotreba drveta u građevinarstvu

Higroskopske osobine drveta, tj. njegova tendencija da u sebe upije vlagu iz okoline, takođe deluje i na njegovu slabu stabilnost u pogledu dimenzija pri uslovima u kojima se menja vlažnost okoline. Vlaga u drvetu izjednačava se postepeno sa klimom okoline. Promene u vlažnosti okoline ispod raspona zasićenja vlakana (u zavisnosti od vrste drveta od 25% do 35% vlage u drvetu) odražavaju se na promene oblika drveta (bubrenje, iskrivljavanje, skupljanje). Neke vrste drveta kao na primer tikovo drvo zbog skladištenja hidrofobnih supstanci u sebi ima vrlo nisku razliku u promeni mase pri promeni vlažnosti okoline. Postoje određene tehničke metode za smanjenje higroskopnosti drveta, poput modifikacije.

Toplotne[uredi]

Zbog svoje poroznosti, drvo je veoma loš provodnik toplote pa je zato pogodan kao toplotna zaštita. Drvo smrče ima specifičnu toplotnu provodljivost od oko 0,13 W/(m·K), dok na primer beton ima prosečno od 1,28[7] do 1,7 W/(m·K).[8] Ona kod iverice je još manja i iznosi 0,10 W/(m·K). Izolacijske ploče napravljene od mekih drvenih vlakana mogu dostići i nižu provodljivost toplote do 0,04 W/(m·K). Provodljivost toplote raste povećanjem vlažnosti drveta i sirovom gustinom materijala. Specifični toplotni kapacitet tj. količina toplote neophodne da se jedan kg materijala zagrije za jedan stepen K, za drvo iznosi 0,472 Wh/(kg·K) što je gotovo dvostruko više od betona (0,244 Wh/(kg·K). Širenje pri zagrijavanju kod drveta može biti loša osobina u praksi, jer se previše kompenzira skupljanjem pri sušenju.

Toplotno raspadanje drveta dešava se na temperaturama iznad 105 °C, a od 200 °C ono se veoma ubrzava i vrhunac dostiže pri 275 °C. Termičko raspadanje drveta može se odvijati i na nižim temperaturama ispod 100 °C tokom dužeg izlaganja. Tačka paljenja drveta iznosi između 200 i 275 °C. Međutim, u odsustvu zraka dolazi do pirolize drveta. Srednjoevropske vrste komercijalnog drveta imaju obično sadržaj vlage od oko 20%, a toplotnu vrijednost pri sagorijevanju između 3,9 i 4,0 kWh/kg.

Elastomehaničke[uredi]

Drvo u obliku trupaca, spremnih za daljnju obradu

Takozvana gustina drvene sirovine varira u zavisnosti od vlage u drvetu. Pri udelu vlage u drvetu od 12% (normalna vlažnost u zagreanim prostorijama) gustina sirovine u zavisnosti od vrste drveta kreće se od 200 kg/m³ do 1200 kg/m³. Sveže oboreno drvo pokazuje još više vrednosti. Tako na primer gustina sveže oborenog drveta hrasta iznosi oko 1000 kg/m³, dok u osušenom stanju (pri vlažnosti od 12%) iznosi 670 kg/m³. Gustina drvene sirovine vredi za ključni pokazatelj za većinu tehničkih osobina drveta, sa kojima je u korelaciji. Merenje gustine se često koristi za proveru kvaliteta drveta (na primer rezistograf). Za razliku od gustine sirovine takozvana čista gustina osušenog, odrvenelog ćelijskog zida ne zavisi od vrste drveta a iznosi 1,5 g/cm³.

Drvo je viskozno-elastična sirovina, pa se njegove elastomehaničke osobine menjaju tokom vremena. Stoga trajanje opterećenja na njega mora uzeti u proračun kao jedna vrsta uticaja vanjskih sila, kako statičkih tako i dinamičkih. Pored gustine i smera opterećenja na elastomehaničke osobine drveta utiče i njegova strutkura, istorija rasta i vlažnost. Pri proračunima je važno znati da se gustina i elastomehaničke osobine pojedinih vrsta drveta mogu znatno razlikovati sa prirodnom varijancom od 10 do 22%. Među svim koeficijentima čvrstoće, najveća vrednost je kod otpornosti na izvlačenje drveta, dok je njegova čvrstoća pod pritiskom oko 50% od vrednosti otpornosti na izvlačenje, a otpornost na zakretanje oko 10% od te vrednosti. Na primer otpornost na izvlačenje kod običnog čelika (370 N/mm²; 7800 kg/m³) je oko pet do šest puta veća od drveta (~80 N/mm²; 450 kg/m³), ali je drvo oko 16 puta lakše od čelika. (Ovdje navedene vrednosti koeficijenata čvrstoće odnose se na opterećenja uzduž vlakana). Iz svega navedenog, proizilazi da drvo ima vrlo pogodan odnos između čvrstoće i težine.

Optičke[uredi]

Boja i struktura drveta u mnogim vidovima upotrebe je od estetskog značaja. Prevelika razgranatost i nepravilan raspored boja smatraju se greškama u drvetu. Osim toga, delovanjem ultraljubičastog svjetla drvo polako tamni. Tokom dužeg perioda izlaganja UV zracima, na drvetu se mogu primetiti oštećenja na površini. Pri tome najčešće denaturira lignin i raspada se a u slučaju direktnog delovanja atmosferskih prilika (padavina, kiše, snijega) on se ispira iz drveta. Nakon toga, površina drveta postaje prljavo-siva. Ukoliko je drvo zaštićeno od padavina, UV zraci postepeno daju drvetu bledu srebreno-belu boju. Delovanje sunčevog svetla ograničeno je na površinu drveta. Ono se može ublažiti bojenjem drvene površine lakovima i bojama koje sadrže određene pigmente.

Zvučne[uredi]

Brzina zvuka u drvetu, mereno paralelno drvenim vlaknima, dostiže vrednosti od 4000 do 6000 m/s, dok mereno poprečno smeru pružanja vlakana od 400 do 2000 m/s. Na brzinu zvuka u drvetu utiču njegova gustina, elastičnost, dužina vlakana, ugao između vlakana, vlaga, kvrge i šupljine i slično. Zbog dobrih zvučnih osobina, drvo se često koristi za izradu raznih muzičkih instrumenata. Osim toga, kao materijal ono je pogodno i za zvučne izolacije. Iverica sa gustinom od 15 do 20 kg/m² dostiže zvučnu izolaciju od 24 do 26 dB.

Biološke[uredi]

Drvo za ogrev

Drvo je biološki materijal te je biorazgradivo. Međutim, takođe je osetljivo na napade biotičkih štetočina. Njega često napadaju razne vrste insekata, bakterija i gljivica, koje polako uništavaju njegovu supstancu. Gljivice napadaju drvo kada je njegova vlažnost oko 20%. Neke gljive poput askomiceta (gljiva mešinarki) i nepravih gljiva (Deuteromycetes) deluju samo na površinsku promenu boje na drvetu, dok gljive stapčarke (Basidiomycota) razgrađuju supstancu drveta i uzrokuju njegovo truljenje. Bakterije koje izazivaju truljenje drveta deluju samo pri uslovima visoke vlažnosti, a naročito na mestima gde je drvo u kontaktu sa zemljištem. Larve insekata koje uništavaju drvo mogu ga napadati i pri malom udelu vlage. Otpornija srž drveta mnogo sporije se biotički razgrađuje. Negova otpornost se deli na klase otpornosti od 1 do 5 prema odgovarajućim normama i standardima (npr. DIN EN 350-2). Biotičko raspadanje drveta može se smanjiti ili sprečiti odgovarajućom zaštitom.

Vrlo malo je poznato o bakterijama koje degradiraju celulozu. Simbiotska bakterija u ksilofagima može igrati određenu ulogu u degradaciju drveta pod vodom, dok su bakterije poput Alphaproteobacteria, Flavobacteria, Actinobacteria, Clostridia i Bacteroidetes otkrivene u drvetu koje je godinama bilo potopljeno u vodi.[9]

Upotreba[uredi]

Istorijska[uredi]

Drvo se upotrebljava najmanje od starijeg kamenog doba za dobijanje energije (vatre), kao materijal za izradu oruđa i kao građevinski materijal. Postoje indicije da se ono koristilo i pre tog doba, kada su drugi primati koristili drvo za pravljenje gnezda, za bacanje (odbranu) ili guranje.

Drvo se ubraja u održive sirovine odnosno izvore energije u tolikoj meri da potrošena količina ne prelazi količinu koja može narasti u isto vreme. Lakoća obrade i s tim povezana niska potreba za energijom pri njegovoj proizvodnji i obradi, igraju vrlo važnu ulogu kod ekološke ocene. U ekobilansima proizvodi od drveta zauzimaju važno mesto.

Drvo se prerađuje u razne proizvode, na primer kao furnir, iverica, daske, stubove i druge drvene prerađevine. Daske i furnir se suše i kasnije kondicioniraju na određenu količinu vlage u različite svrhe. Danas se taj proces vrši gotovo u potpunosti u industrijskim procesima sušenja.

Upotreba u građevinarstvu[uredi]

Drvo se upotrebljava i kao ogrevni materijal

Drvo je bilo i ostalo veoma važan materijal u građevinarstvu, još iz perioda prvih ljudskih skrovišta, kuća i brodova. Gotovo svi brodovi bili su napravljeni od drveta sve do kraja 19. veka, ali i danas je ostalo vrlo važna sirovina u brodogradnji. U ove svrhe naročito mnogo se koristi drvo bresta, jer je vrlo otporno na propadanje sve dok je vlažno. Ono se pre pojave modernih vodovodnih cevi koristilo za cevni transport vode.

U Severnoj Americi, drvo koje se obično koristi u građevinarstvu naziva se engl. lumber. U engleskom govornom području taj pojam obično označava oborena, pala stabla, dok se pojmom engl. timber označavaju ispiljene daske spremne za korištenje. U srednjovekovnoj Evropi, najviše se upotrebljavalo hrastovo drvo za sve drvene konstrukcije, uključujući zidove, vrata, podove i grede. Danas se koristi vrlo široka paleta drvenih proizvoda, počev od masivno izrađenog namještaja, vrata i drugih.

I danas se u mnogim zemljama sveta kuće često prave sa drvenom konstrukcijom. Proizvodi od drveta čine veliki deo građevinske industrije. Osim privatnih (stambenih), ono se koristi i u komercijalnim (poslovnim) zgradama kao strukturni i estetski materijal. U zgradama od drugih materijala, drvo još uvek nalazi primenu kao pomoćni materijal, naročito u krovnim konstrukcijama, unutrašnjoj stolariji i njenim okvirima. Takođe, drvo se uglavnom koristi i za pravljenje okvira pri betoniranju.

Drvo se može koristiti delimično ili potpuno obrađeno. Delimično obrađeno je pogodno samo za privremene građevine, jer se razne štetočine mogu naseliti u drvene delove građevine ukoliko sa njih nije odstranjena kora. Pruće se u narodu dosta koristilo za pravljenje prošća (ograda). Obrađeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija.

U građevinarstvu se drvo može koristiti za sve delove zgrade: za temelje (kod sojenica ili za drvene šipove), za zidove (kod brvnara), za stubove, grede itd. Kao krovni pokrivač koristi se u vidu šindre.

U građevinskim konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju lišćari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom četinari: jela, smrča, ariš, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lakše za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog toga češće koristi.

Ogrev[uredi]

Reciklažni kod za drvo

Drvo u čistom obliku može se bez poteškoća odložiti putem kompostiranja ili sagorevanja, uz istovremeno dobijanje energije. Drvo za ogrev je kao održiva sirovina pokazalo izuzetno dobar ekobilans, jer se može ciklično uzgajati i trošiti. Iskorišteni drveni proizvodi i otpadno drvo sve više se koriste za ogrev i sirovina u elektranama za proizvodnju energije na bazi biomase. Takva energija se smatra neutralnom iz aspekta ispuštanja CO2. U manje razvijenim zemljama drvo se i danas dosta koristi kao energent za zagrevanje prostorija. Razvitkom automatskih uređaja za sagorijevanje na bazi drvenog peleta, drvo kao energent se pokazalo ne samo ekonomično, nego i pogodno u te svrhe na istom nivou kao i lož-ulje ili gas. Na primer u Nemačkoj se 2006. godine oko 2% primarne energije dobijalo na taj način, što se u smislu nedostatka subvencija može smatrati ekonomskim uspehom. Prema podacima za 2014. u Bosni i Hercegovini je prodato i potrošeno 1,251 miliona m³ ogrevnog drveta.[10][11] Prema ranijim studijama,[12] procenjuje se da je prosečni prirast drvene mase u šumama na području jugoistočne Evrope iznosio oko 7 m³/ha. Noviji podaci navode da godišnji (zapreminski) prirast drvne mase u šumama u BiH iznosi oko 7,94 miliona m³.[13]

Drugi način recikliranja drveta je visokotemperaturna piroliza. Pomoću ovog metoda iz drveta i drugih organskih supstanci mogu se dobiti razne hemijske sirovine koje zamjenjuju fosilna goriva. Ova metoda istovremeno predstavlja iskoristivost drveta i drugih obnovljivih sirovina, jer će nestankom fosilnih goriva ona sve više dobijati na važnosti. U procesu recikliranja drvo ima šifru 50 (skraćenica: FOR).

Sportska oprema[uredi]

Mnoge vrste sportske opreme načinjene su od drveta ili su u prošlosti bile načinjene od njega. Na primer, palice za kriket su obično napravljene od drveta bele vrbe (Salix alba). Palice za bejzbol koje se po pravilu koriste u MLB ligi često se prave od drveta pekana (Carya) ili jasena, dok se od nedavno počele proizvoditi i od drveta javora, iako je takvo drvo donekle lomljivo. Tradicionalno, parket u starijim dvoranama gde se održavaju NBA utakmice obično je drveni.

Takođe, mnoge druge vrste sportske i rekreacijske opreme, poput skija, hokejaških štapova, štapova za lakros ili streličarskih lukova obično su u prošlosti bili izrađivani od drveta, ali su od tada zamenjeni modernijim materijalima poput aluminijuma, fiberglasa, karbonskih vlakana, titanijuma i kompozitnih materijala. Jedan značajniji primer ovog trenda su palice za golf čiji se vrh tradicionalno izrađivao od drveta japanske jabuke, dok se danas obično pravi od sintetičkih materijala.

Upotreba u drugim privrednim granama[uredi]

Osim u građevinarstvu, u kome se koristi i kao konstruktivni, ali i kao završni materijal (lamperija, parket, brodski pod itd.), drvo ili poluproizvodi od drveta kao što je medijapan, koristi se i u industriji nameštaja kao i u drugim raznim industrijama: industriji papira, hrane, posuđa, tekstila, đubriva, itd.

Ekologija[uredi]

Jedna od najvažnijih osobina drveta u svim područjima njegove primene je njegova prirodna razgradivost. Skoro svi proizvodi od drveta se mogu ponovo preraditi ili iskoristiti kao gorivo, a ako ne mogu, onda će pod dejstvom vlage, insekata, gljivica i bakterija satrunuti u prirodi.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ uporedi: Joachim Radkau: Holz. Wie ein Naturstoff Geschichte schreibt, oekom verlag. 2007. ISBN 978-3-86581-049-6.
  2. ^ „Global Forest Resources Assessment 2005 / Food and Agriculture Organization of the United Nations” (PDF). [мртва веза]
  3. ^ Jean-Pierre Barette; Hazard, Claude; Mayer, Jérôme (1996). Mémotech Bois et Matériaux Associés. Pariz: Éditions Casteilla. стр. 22. ISBN 978-2-7135-1645-0. 
  4. ^ W. Boerjan; J. Ralph; M. Baucher (1. 6. 2003). „Lignin biosynthesis”. Annu. Rev. Plant Biol. 54 (1): 519—549. PMID 14503002. doi:10.1146/annurev.arplant.54.031902.134938. 
  5. ^ Agneta, Mimms; Kuckurek, Michael J.; Pyiatte, Jef A.; Wright, Elizabeth E. (1993). Kraft Pulping. A Compilation of Notes. TAPPI Press. стр. 6—7. ISBN 978-0-89852-322-5. 
  6. ^ Klemens, Fiebach; Dieter, Grimm (2000). „Resins, Natural”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 978-3-527-30673-2. doi:10.1002/14356007.a23_073. 
  7. ^ Typical Thermal Conductivity Of Building Materials[мртва веза], na stranici www.orbee.org, pristupljeno 23. marta 2016.
  8. ^ Thermal Conductivity of Materials and Gases, na stranici Engineering toolbox, pristupljeno 23. marta 2016.
  9. ^ Bienhold, Christina; Petra Pop Ristova; Wenzhöfer, Frank; Dittmar, Thorsten (2. 1. 2013). „How Deep-Sea Wood Falls Sustain Chemosynthetic Life”. PLOS ONE. Приступљено 28. 3. 2016. 
  10. ^ Statistički godišnjak za 2015. "Federacija u brojkama" Архивирано на сајту Wayback Machine (април 20, 2016) (на језику: енглески), Federalni zavod za statistiku entiteta FBiH, pristupljeno 25. marta 2016.
  11. ^ Tematski statistički bilten - šumarstvo, Republički zavod za statistiku entiteta RS, pristupljeno 25. marta 2016.
  12. ^ S. Nikolić: Bio-masa šuma kao značajna komponenta u rešavanju globalne energetske krize, u: N. Ninić, S. Oka, E. Kopl-Tošić, M. Rajković: Sagorevanje bio-mase u energetske svrhe: Using Biomass for Energy Production, zbornika radova, Institut za nuklearne nauke VINČA, . 1992. ISBN 9788678770012.
  13. ^ Šumarstvo Bosne i Hercegovine Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 15, 2013) (на језику: енглески), Udruženje inženjera i tehničara šumarstva FBiH, pristupljeno 28. marta 2016.

Спољашње везе[uredi]