Druga zemaljska konferencija KPJ

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Druga zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije održana je od 9. do 12. maja 1923. godine u Beču.

Rad Konferencije[uredi]

Konferencija je protekla u duhu oštre rasprave o uzrocima sukobljavanja između većine u partijskom rukovodstvu na čelu sa Simom Markovićem i partijske manjine, koja je glavnu smetnju za organizaciono jačanje KPJ videla u oportunizmu rukovodstva. U analizi dotadašnjeg razvoja jugoslovenskog komunističkog pokreta polazilo se od ocena Četvrtog kongresa Kominterne i na toj osnovi pokrenuti su idejni problemi i bitna pitanja sadržaja i strategije KPJ.

Bio je potvrđen stav o potrebi izgradnje ilegalne partije, zaključeno je da u unutrašnjoj organizaciji KPJ, a i svih drugih radničkih organizacija, mora da bude primenjen princip demokratskog centralizma, da se formira sposoban partijski aparat sa školovanim kadrovima, te uvođenje novih metoda rada. Odlučeno je i da se rukovodstvo KPJ mora nalaziti u Kraljevini SHS, a ne u inostranstvu.

Na Konferenciji je prevladalo ubeđenje da su uzroci nacionalnih sukoba u Kraljevini SHS državni centralizam i hegemonija srpske buržoazije, konkurentska borba nacionalnih buržoazija u ekonomskoj sferi, te nezadovoljstvo svih društvenih klasa svojim ekonomskim i socijalnim položajem. Kao i na Prvoj zemaljskoj konferenciji, u osnovui partijske politike postavljena je borba protiv hegemonije srpske buržoazije i državnog centralizma. Odbacujući mogućnost rešavanja nacionalnog pitanja u okviru buržoaskog poretka, Konferencija se nije bavila pitanjima akcionog programa u toj oblasti, osim što je, u duhu stavova Trećeg i Četvrtog kongresa Kominterne o spajanju oslobodilačke borbe nacionalno ugnjetenih i klasno eksploatisanih, istaknut zahtev da Komunistička partija preuzme rukovodeću ulogu u toj oslobodilačkoj borbi.

Na Konferenciji je ocenjeno da je zanemaren rad na selu i zaključeno da se pripremi agrarni program KPJ i upute za rad komunista na selu polazeći od zahteva za radikalno rešenje agrarnog pitanja u korist seljaka bezemljaša. Zaključeno je da se provede odluka Prve zemaljske konferencije KPJ o stvaranju komunističkih frakcija (aktiva) u sindikatima, da se osnuju klasna radnička kulturna i sportska društva, proširuje uticaj u svim radničkim organizacijama i ostalo.

Na Konferenciji su u Centralno partijsko veće bili izabrani Triša Kaclerović, Vasilije Srzentić, Đuro Đaković, Đuro Cvijić, Jakob Žorga, Sima Miljuš i Jožef Hermal.

Posledice[uredi]

Posle Druge zemaljske konferencije KPJ, još su se jasnije očitovali različiti pogledi na ključna pitanja politike KPJ, organizaciono, seljačko i sindikalno. Razmimoilaženja su se produbila do tog stepena da se jasno ocrtala granica između leve i desne frakcije u KPJ.

Literatura[uredi]

  • Istorija Saveza komunista Jugoslavije. „Komunist“, „Narodna knjiga“, „Rad“, Beograd 1985. godina.