Drugi carigradski sabor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peti Vaseljenski Sabor

Drugi carigradski sabor, ili Peti vaseljenski sabor (stgrč. Β΄ Σύνοδος της Κωνσταντινούπολης), je svecrkveni sabor održan rokom maja i juna 553. godine u Konstantinopolju, Istočno rimsko carstvo (današnji Istanbul, Turska) po nalogu istočnorimskog cara Justinijana I. To je drugi vaseljenski sabor održan u prestonici Vizantije. Sabor je preformulisao Halkidonsku definiciju tako da je akcenat još više stavljen na božansko u Hristu. Ovaj sabor je osudio pristalice Origena.

Saboru u Carigradu prisustvovalo je oko 165 episkopa, a predsedavao je carigradski Patrijarh Evtihije. Papa Vigilije bio je u Carigradu, ali ne i na Saboru, mada je sve saborske odluke priznao. Sabor je potvrdio presudu Teodoru Mopsuestijskom koji je u svojoj crkvi već bio osuđen kao jeretik.

Odluke sabora[uredi | uredi izvor]

Zatim je, shodno dokumentu Tri poglavlja, osudio neke spise Episkopa Teodorita Kirskog koji su bili upereni protiv Kirila Aleksandrijskog, osuđeno je i pismo Ive Edeskog koje je uputio Episkopu Mariju u persijski grad Ardaršir. U ovom pismu Ivo svrstava Kirila Aleksandrijskog u jeretike i podržava Nestorija. Budući da su se zbog tih spisa, Teodorit i Iva javno pokajali, primljeni su nazad i Crkvu i vraćeni na svoje episkopske katedre, sa kojih ih je zbacio Razbojnički sabor. Ovaj Sabor je samo još jednom osudio, posmrtno, ono za šta su se oni jednom već pokajali. Time je potvrđen Četvrti vaseljenski sabor.[1][2]

Anateme[uredi | uredi izvor]

  1. Anatema 1. Ako neko ne prizna da je božanska priroda ili supstanca jednodušna u tri lica: Ocu, Sinu i Svetom Duhu; tako neka bude anatema.
  2. Anatema 2. Ako neko ne prizna da postoje dva rođenja od Boga Glagola, jedno od oca, od veka do veka, bezvremensko i bestelesno; drugi u poslednjim danima, kada je sam sišao s neba i otelotvorio se od Svete slavne Majke Božije i uvek Device Marije, i on je rođen od nje; takva je anatema.
  3. Anatema 3. Ako neko kaže da je jedna reč Božja koja je činila čuda, a druga je Hristos koji je patio, ili kaže da će Bog Glagolirati sa Hristom koji je rodila žena, ili da je u njemu kao jedno u drugom; a ne da je on isti Gospod naš Isus Hristos, reč Božja koja se otelotvorila i postala čovek i koja od sebe uključuje i čuda i patnje kojima je dobrovoljno podvrgnut u telu; tako će biti anatema.
  4. Anatema 4. Ako neko ne prizna da je meso u suštini povezano sa Bogom, a reč je animirana razumnom i intelektualnom dušom; neka bude anatema.
  5. Anatema 5.Ako neko kaže da u Gospodu našem Isusu Hristu postoje dve supstance ili dve osobe, i mora da voli jednu, kao što su Teodor i Nestorije ludo pisali; neka to bude anatema.
  6. Anatema 6. Ako neko nazove blaženu večno slavnu Devicu Mariju Božjom majkom u figurativnom smislu, a ne u sopstvenom smislu, ili u vezi s tim, kao da je rođena kao čista osoba i iz nje nije otelotvoren Bog Glagol, ali da bi, po njihovom mišljenju, rođenje osobe odnosilo se na Bog glagol nastanjivati se sa rođenim čovekom; i kleveće Sveti Halkidonski sabor, kao da je u ovom; ili je naziva majkom čoveka ili majkom Hristovom, kao da Hristos nije Bog, ali je ne ispoveda pravilno i istinski majkom Božjom, jer je Bog Glagol rođen od Oca pre vekova otelotvorio od nje u poslednjim danima, i tako je pobožno priznao kao Božju majku. Sveti Halkidonski sabor; takva je anatema.
  7. Anatema 7.Ako neko ne želi da prizna da su se dve prirode spojile u Isusu Hristu, bez skraćenja, bez mešanja, ali da su dve prirode čule dve osobe; takva je anatema.
  8. Anatema 8. Ako neko ne prizna da su se dve prirode u Hristu spojile u jedno lice; neka to bude anatema.
  9. Anatema 9. Ako neko kaže da treba da se klanjamo Isusu Hristu u dve hipostaze, što bi dovelo do pojave dva kulta, od kojih bi jedan bio odvojen da bi Bog postao reč, a drugi čovek; i da se ne klanja jedinstvenom obožavanju Božje reči koja je otelotvorena u njegovom telu, kao što je to učinila Crkva. naučena od početka tradicijom; takva je anatema.
  10. Anatema 10.Ako neko poriče da je Gospod naš Isus Hristos, razapet u telu, pravi Bog, Gospodar slave, jedan od trojstva; neka bude anatema.
  11. Anatema 11. Ako neko ne izda anatemu Arija, Evnomija, Makedonija, Apollinarija, Nestorija, Eutihija, Origena sa svim njihovim zlim spisima; neka to bude anatema.
  12. Anatema 12. Ako neko brani bezbožnog Teodora Mopsuestijskog; neka to bude anatema.
  13. Anatema 13. Ako neko brani spise bezbožnog Teodorita; neka to bude anatema.
  14. Anatema 14. Ako neko brani pismo za koje se tvrdi da ga je napisao Vabas Marisu; neka to bude anatema.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/Lat_VaseljenskiSabori05.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. март 2016) SEDAM VASELjENSKIH SABORA (PREMA ČETI-MINEJIMA SV. DIMITRIJA ROSTOVSKOG)
  2. ^ http://www.veronauka.org/biblioteka/Bibview.asp?ID=585 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2016) Eparhija vranjska, Veronauka, Vaseljenski sabori, Peti vaseljenski sabor

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Други_цариградски_сабор&oldid=26872872”