Društvene igre

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Severnoameričke igre ove vrste

Društvene igre predstavljaju vrstu igara koje uključuju pomeranje ili postavljanje figura ili brojača na već određenu površinu po unapred utvrđenim pravilima. Neke igre su zasnovane na čistoj strategiji, mnoge sadrže element slučajnosti, ali većina njih zavise od čiste sreće, bez ikakvog elementa veštine ili znanja.[1]

Serija od 49 malih rezbarenih obojenih kamenja pronađena je na grobljz Basur Hoiuk (Başur Höyük ) u jugoistočnoj Turskoj starog oko 5000. godina.[2] Ovo su najstariji ostaci igara ikada pronaćeni. Slični ostaci su pronađeni u Siriji i Iraku koji ukazuju na društvene igre poreklom iz Fertile Crescent pozantom pod nazivom ,, kolevka civilizacije’’.

Druge igre s kockama ranog porekla kreirane su bojenjem jedne strane plljostanih štapića. Ovi štapići su se bacali istvoremeno a ukupan broj obojenih štapića je označavao dobitak. Kockice iz drevne Mesopotamije su napravljene od velikog broja materijala, uključujući izrezane zglobne kosti, drvo, obojeno kamenje i ljušture školjki.

Kockice su se takođe pravile i od drugih materijala poput mesinga, bakra, slonovače i mermera. Kockice iz rimskog doba izgledaju dosta slično šestostranim kockicama koje se danas koriste. Takođe, postojale su i kockice s isečenim uglovima čime su pružale dodatne mogućnosti.

Istorija[uredi]

Drevne društvene igre[uredi]

Društvene igre su igrane u većini kultura i društava tokom istorije. Tokom istorije su bile veoma popularne u drevnom Egiptu. Jedna od prvih igara je bila igra Senat, pronađena u grobnicama prve dinastije Egipta. Senet je prikazan na nekoliko ilustracija iz drevnih egipatskih grobnica. U vreme Novog Kraljevstva u Egiptu (1550–1077. p. n. e. ), Senat je postala neka vrsta talismana za putovanje mrtvih.[3]

Kako su društvene igre bile omiljeni vid zabave plemića i kraljeva, vremenom ih je i radnička klasa brzo usvojila. Ubrzo nakon toga su nastale društvene igre koje su tematski bile vezane za religiju. Jedna od takvih igara je bila Mehen. Igra je predstavljala božanstvo Mehana. Kult sunca predstavlja boga Mehana kao ogromnu zmiju koja je Amona-Ra boga Sunca umotala u svojim kalemovima.

Backgammon je nastao u drevnoj Persiji pre 5.000 godina.[4] Šah, Pačiisi i Čaupar potiču iz Indije.[5] Go i Liubo potiču iz Kine. Shak potiče iz Somalije. Bao (mankala igra) se i dalje igra u istočnoj Africi. Patolli je nastao u Mesoamerici koju je igrao drevni Aztec i kraljevska igra Ura pronađena je u kraljevskim grobnicama Ura, koja je dala Mesopotamiju pre 4,600 godina[traži se izvor]. Najstarija poznata lista igara je lista Buda igara.

Sjedinjene Američke Države[uredi]

The Mansion of Happiness (1843)
The Mansion of Happiness (1843)

Za vreme kolonijalnog perioda u Americi tokom 17. i 18.veka, kuglanje i igre s kartama bile su nepoznate. Pilgrimi i puritanci nisu odobravali igranje igara a kockice su za njih predstavljale instrumente ćavola. Kada je guverner Vilijam Bradford otkrio grupu ne-puritanaca koji su igrali tadašnju vrstu bejzbola, udaranjem lopte, i zabavljajući se drugim sportovima na ulicama na Božićni dan 1622. godine, oduzeo im je sva sredstava i opomenuo ih da treba da se posvete svojim domovima a ne igrama.

Svakako, najranije društvene igre koje su se pojavile u Sjedinjenim Američkim Državama bile su The Mansion of Happiness (1843), The Game of Pope and Pagan i The Siege of the Stronghold of Satan by the Christian Army (1844). They were all based upon Christian moralit. Ono što je bilo karakteristično je to sto su sve bile zasnovane na osnovu hrišćanskog morala.[6]

Društvene igre u 20. veku[uredi]

20. vek. 1904. godine, u pokušaju da na lakši način objasni loše strane kapitalizma (konkretno ekstremnog zarađivanja stanara i dodatnih muka onih koji nemaju novac), Elizabet Megi stvara The Landlord’s Game , poznatu pod imenom Monopol.

Nakon Drugog svetskog rata, u Nemačkoj dolazi do pacifikacije društva koje od malih nogz biva naučeno da je direktan konflikt loša stvar. Ovo tokom 60-tih godina 20. veka stvara novi tip društvenih igara, igara nemačkog stila, danas poznatih kao eurostyle games. Ovo su igre koje igračima nude dublje strateške odluke bez direktnih konflikata i interakcija, ali uz mnogo slabiji tematski doživljaj nego kod ratnih igara.[7]

Drštvene igre u 21. veku[uredi]

Krajem devedesetih godina prošlog veka došlo je do značajnog porasta na tržištu društvenih igara. Takoće, zahvaljujući internetu, one postaju sve popularnije kako među starijim tako i među mlaćim populacijama. Tokom 2000. godina u okviru indrustrije društvenih igara nastao je veliki broj kompanija koje su kreirale veliki broj igara koje su se kasnije prodavale većoj publici širom sveta.

Vrste mehanizama unutar društvenih igara[uredi]

Postoje preko 50 mehanizama unutar društvenih igara, najpopularniji meću njima jesu:

  1. Programiranje akcije (Action/Movement/Programming)
  2. Kontrola teritorije (Area control/Area influence)
  3. Aukcija (Auction/Bidding)
  4. Kretanje karata ( Card drifting)
  5. Kreiranje špila (Hand management)
  6. Izgradnja šablona (Pattern building)
  7. Uzimi i dostavi (pick up and delivery)
  8. Igranje uloge (Role Playing)
  9. Roluj i pomeraj (Spin and move)
  10. Sakupljanje setova (Set collection)
  11. Istovremeni odabir akcije (Simultaneous action selection)
  12. Postavljanje radnika (Worker placement)

Uticaj društvenih igara[uredi]

Pored zabave, društvene igre okupljaju ljude u aktivnostima koje podrazumevaju kako nadmetanje, tako i saradnju. Ono što je važno i zajedničko za sve društvene igre jeste da nude mnogo više od obične zabave. Štaviše, ove igre imaju pozitivan uticaj na opšte psihofizičke zdravlje, bez obzira na starosnu dob igrača. One predstavljaju moćno sredstvo za sticanje znanjai razvoj brojnih veština. Najveći umovi čovečanstva su društvenim igrama davali ogroman značaj.Jedna veoma važna veština koju igranje društvenih igara promoviše. Reč je o razvoju empatije. Društvene igre navode igrača da razumeju onog drugog, kako on razmišlja i reaguje.[8]

Studija provedena od grupe istraživača sa Univerziteta Kalifornije , pokazala je da su različiti regionu mozga aktivirani kada igramo protiv drugih ljudi ili suprotno. Kada se igrači takmiče jedni protiv drugih oni pokušavaju da naprave „mentalni model” namera protivnika ili drugih igrača. Pretpostavku kako suprotna strana razmišlja, ili ksko bi mogli biti njegovi najlogičniji sledeći potez. U odnosu na tu pretpostavku osoba gradi vlastitu strategiju.

Razvoj kritičkog mišljenja[uredi]

Kako osoba raste, tako se razvija njeno mišljenje i pogled na svet. U tom razvoju društvene igre i kako mogu biti od koristi, što u poslednje vreme naglašavaju i mnogi stručnjaci. Kada se osoba za vrijeme igre nađe pred nekim problemom, pokušaće da ga reši. U početku će mu pomagati igrači, a vremenom mu takvim situacijama neće predstavljati prepreku. Stručnjaci kažu da upravo takve situacije uče pre svega decu kako da u realnom životu racionalno rešavaju potencijalne probleme, dok neki čak i kažu kako društvene igre (pod uslovom da se igraju od ranog doba), pomažu u povećanju deteta koeficijenta inteligencije.

Samostalnost[uredi]

Ako se radi o igri u kojoj svaki igrač deluje samostalno, osoba će naučiti kako za svoje poteze u igri ne treba nikome od uključenih pružati opravdanje, odnosno zašto se odlučila na taj potez. Takođe će shvatiti kako ostali nisu tu kako bi joj dali savet, pa će i neke situacije morati sami rešiti. Ovo, i te kako, može biti vredna lekcija o samostalnom suočavanju s problemima s kojim se osoba suočava u realnom svetu.

Smanjenje rizika od mentalnih oboljenja[uredi]

Jedna od najvažnijih koristi koja se dovodi u vezu s igranjem društvenih igara je smanjenje rizika od opadanja i degradacije kognitivnih kapaciteta, koji se pored ostalog povezuju i s demencijom i Alchajmerovom bolešću. Sve dok aktivno angažujete svoj intelekt, održavate ga u dobroj formi i jačate svoje intelektualne sposobnosti. Što je mozak snažniji, to je manji rizik od gubitka njegovih vitalnih funkcija.[9]

Terapijsko dejstvo[uredi]

Veliki broj društvenih igara zahteva upotrebu finih motoričkih sposobnosti, koje su prisutne u pokretima podizanja i pomeranja žetona i drugih elemenata, kao i u postupcima koji zahtevaju kako koordinaciju, tako i brzinu. Redovnom vežbom i aktivnošću unapređujemo ove osnovne sposobnosti, što je od velike važnosti - kako za decu, tako i za odrasle s određenim psihičkim ili fizičkim nedostacima, stara lica i rekovalescente u fazi oporavka. Društvene igre su veoma korisne kao dodatak tretmanima lečenja profesionalnih bolesti, kao i u drugim prostorima, uključujući i učionice za osobe s posebnim potrebama koje rade na postepenom poboljšanju nervne i mišićne funkcije.[10]

Sajmovi društvenih igara[uredi]

Danas postoji veoma veliki broj sajmova društvenih igara, kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta. Dva najveća jesu svakako Gemesecom u Americi i i Essenspiel u Esenu . I jedan i drugi imaju preko 80 hiljada posetioca godišnje.

Vidi još[uredi]

Референце[uredi]

  1. ^ Board game (на језику: енглески), 9. 11. 2018, Приступљено 24. 11. 2018 
  2. ^ „5,000-Year-Old Board Game Unearthed in Turkey | Giant Freakin RobotGiant Freakin Robot”. www.giantfreakinrobot.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  3. ^ Senet (на језику: енглески), 3. 11. 2018, Приступљено 24. 11. 2018 
  4. ^ Backgammon (на језику: енглески), 6. 11. 2018, Приступљено 21. 11. 2018 
  5. ^ „Traditional Board Games of India”. kreedaakaushalya.blogspot.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  6. ^ „Games of America in the Nineteenth Century”. The Big Game Hunter (на језику: енглески). 20. 12. 2015. Приступљено 24. 11. 2018. 
  7. ^ „The Board Games Everyone Loved In The 20th Century - Google Arts & Culture”. Google Cultural Institute (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  8. ^ Duffy, Owen (25. 11. 2014). „Board games' golden age: sociable, brilliant and driven by the internet”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  9. ^ „5 Ways Board Games Are Good For Your Mental Health | Therapy Magazine | Counsellors Cafe - C.C. Magazine”. Therapy Magazine | Counsellors Cafe - C.C. Magazine (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 
  10. ^ Revolution, Health Fitness (15. 5. 2015). „Top 10 Health Benefits of Board Games”. Health Fitness Revolution (на језику: енглески). Приступљено 24. 11. 2018. 

Литература[uredi]

Спољашње везе[uredi]