Дуги опроштај
| Dugi oproštaj | |
|---|---|
 Korice izdanja Čarobne knjige iz 2021. godine, deo edicije Najbolji krimi-romani sveta | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | The Long Goodbye |
| Autor | Rejmond Čandler |
| Zemlja | Sjedinjene Američke Države |
| Jezik | engleski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | detektivski roman |
| Lokalizacija | Los Anđeles, Kalifornija; XX vek |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Houton Miflin (SAD) Čarobna knjiga (Srbija) |
| Datum | 1953. |
| Broj stranica | od 230 do 420 str. u zavisnosti od formata |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Sestrica |
| Naslednik | Plejbek (Ponovna igra) |
Dugi oproštaj ili alternativno Dugo opraštanje (eng. The Long Goodbye) je detektivski roman i triler anglo-američkog pisca Rejmonda Čandlera, objavljen 1953. godine. Dugi oproštaj je šesti roman Rejmonda Čandlera čiji je glavni junak privatni detektiv Filip Marlou.
Čandler je započeo rad na romanu 1949. godine, par godina pred kraj života svoje žene, Sisi Paskal, pa se njegovi strahovi i stavovi prema smrti ogledaju u romanu, i najviše u karakterima koji služe kao paralela samog Čandlera, u Teriju Lenoksu i Rodžeru Vejdu. Neki kritičari smatraju da je Dugi oproštaj Čandlerovo opraštanje od rada na detektivskim romanima koje je u trenutku pisanja Dugog oproštaja pisao dvadeset godina. U pismu svom izdavaču Bernis Baumgartner, Čandler je napisao:
Postalo mi je jasno već neko vreme da je ono što je pretežno dosadno u vezi sa romanima u žanru misterije, barem na književnom nivou, jeste da se karakteri izgube negde oko trećine romana. Često je uvodna scena, postavka karaktera i sveta oko njih, jako dobra. A onda radnja postaje zamršenija i ljudi postanu samo imena. Pa, šta možeš da uradiš da ovo izbegneš? Možeš da pišeš konstantnu akciju, i to je sasvim u redu ako to voliš. Ali avaj, čovek odraste, postane komplikovan i nesiguran, postane zainteresovan za moralne dileme, a ne ko je koga udario u glavu. U tom trenutku čovek bi trebao da se penzioniše i da prepusti predeo mlađim i prostijim muškarcima.[1]
Dugi oproštaj je imao veliki uticaj na detektivski žanr i 1955. godine osvojio je Edgar nagradu za Najbolji roman. Reditelj Robert Altman je režirao filmsku adaptaciju romana 1973. godine nazvanu Privatni detektiv, sa Eliotom Guldom u glavnoj ulozi. Na scenariju je radila Li Braket koja je promenila vreme radnje i značajno izmenila kraj priče.[2]
Dugi oproštaj je bio kritički uspeh, iako su neki kritičari smatrali da se ne može meriti sa Čandlerovim ranijim radovima (Veliki san, Sestrica). Od njegovog objavljivanja Dugi oproštaj nikad nije prestao da se štampa i smatra se kultnim klasikom detektivskog žanra.[3] Završna rečenica romana I never saw any of them again—except the cops. No way has yet been invented to say goodbye to them // Više nikad nisam video ikog od njih - osim policajaca. Nijedan način nije još izumljen da se od njih oprostim se pronašla na listama 100 najboljih završnih rečenica romana na sajtovima American Book Review i Stylist.[4][5]
U pismu svom dugogodišnjem prijatelju, Čandler je opisao Dugi oproštaj kao "moj najbolji roman".
Nastanak romana[uredi | uredi izvor]
Čandler je započeo rad na romanu 1949. godine i završio ga je u maju 1952. kada ga je predao svom izdavaču, Bernis Baumgartner iz izdavačke kuće Brandt i Brandt. Baumgartner i Brandt su pročitali roman i odbili ga zbog problema koje su oni smatrali da postoje sa prikazom glavnog junaka, Filipa Marloua. Oni su predložili neku konstruktivnu kritiku Čandleru, ali ju je on odbio i prekinuo rad sa izdavačkom kućom Brandt i Brandt.
Do izlaska knjige 1953. godine, Čandler je isključivo radio na preradama i dodacima, ne menjajući ništa u glavnoj radnji.
Roman je započet kada se Čandlerova žena Sisi Paskal smrtno razbolela, pa je Čandlerova briga i tuga prikazana u romanu. U pismu svom engleskom izdavaču, Čandler je napisao:
U lošem sam razpoloženju, koje ne dolazi toliko retko, osećam ledeni dodir očajanja. To nije nikakvo raspoloženje da se napiše roman sa bilo kojim usponom i vitalnošću.[6]
Čandler je bazirao dva karaktera iz romana na onome što je on smatrao da su njegove mane - njegovim alkoholizam i njegove sumnje o kvalitetu njegovih knjiga. Karakter Rodžer Vejd je slično kao Čandler, pisac koji je ceo svoj život proveo radeći na jednom žanru (Vejd je proveo ceo svoj život na romantičnim romanima, dok je Čandler proveo ceo svoj život na detektivskim romanima) i koji se bori sa problemima alkoholizma.
Teri Lenoks je takođe paralela Čandleru, alkoholičar, delom Britanac (kao što je i Čandler bio) i ratni veteran (Čandler je bio veteran Prvog svetskog rata, a Lenoks Drugog). Prikazom Terija Lenoksa, Čandler je ilustrovao svoj osećaj ne pripadanja u užurbanom društvu tadašnjeg Los Anđelesa.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Roman je napisan u prvom licu gde je protagonist i pripovedač privatni detektiv Filip Marlou. U trinaestoj glavi knjige Marlou opisuje sebe: "Imam dozvolu privatnog detektiva i već neko vreme radim taj posao. Ja sam vuk samotnjak, neoženjen, zašao sam u srednje godine, nisam bogat. Nekoliko puta sam bio u zatvoru i ne bavim se razvodima. Volim piće i žene i šah i još ponešto. Policajci me baš ne vole, ali ih poznajem nekoliko s kojima to ipak nekako ide. Iz ove sam zemlje, rođen u Santa Rozi, oboje roditelja mrtvi, nemam braće ni sestara"[7]
Priča romana počinje prisećanjem naratora na prvi susret koji je on imao sa čovekom pod imenom Teri Lenoks. Marlou je prvi put upoznao Lenoksa ispred restorana Dencers gde je ovaj bio sa svojom ženom. Teri je srednjovečni čovek sa sedom kosom i ožiljkom na desnoj strani lica. Teri je u alkoholisanom stanju ispao iz svog automobila i njegova žena je otišla bez njega. Marlou pomaže Teriju da se otrezni, a zatim i da se vrati svojoj kući. Sledećih par meseci, Marlou je naletao na Lenoksa i njih dvojica su razvili prijateljstvo. Jedne večeri u junu, u pet ujutru, Lenoks se pojavljuje ispred Marlouovog stana sa pištoljem u ruci i objašnjava kako mu hitno treba vožnja do aerodroma u Tihuani u Meksiku. Marlou nevoljno polazi sa Lenoksom gde ga prati do aviona, a zatim se polako vraća u Los Anđeles.
Pri povratku zaustavljaju ga organi reda i zakona koji ga hapse i obaveštavaju ga da je postao saučesnik u ubistvu. Naime, Terijeva žena Silvija je ubijena u noći kada je Teri posetio Marloua i Teri je glavni osumnjičeni. Marlou provodi sledećih par dana u zatvoru sukobljavajući se sa policajcima i advokatima, ne želeći da oda Terijevu lokaciju. Tri dana kasnije, Marlou je pušten iz zatvora zato što je Terijevo telo pronađeno u gradiću Otatoklan u Meksiku. Teri je izvršio samoubistvo, a za sobom ostavio pismo u kojem je priznao ubistvo svoje žene. Kada se vratio u svoj stan, Marlou je pronašao sumnjivo pismo od Terija i "portret Medisona" (novčanicu od pet hiljada američkih dolara).
Par dana od Terijevog samoubistva, Marloua unajmljuje pisac Hauard Spenser koji spaja Terija sa Ajlin Vejd koja traži njenog nestalog muža, pisca Rodžera Vejda koji ima istoriju problema sa alkoholizmom. U početku Marlou ne želi da pomogne Spenseru, ali odlučuje da pomogne kada upoznaje Ajlin. Jedini trag koji je Vejd ostavio pre svog odlaska bilo je parče papira na kojem je pisalo: "Ne sviđaš mi se doktore V. ali ti si čovek za mene."
Marlou uspeva da pronađe Vejda na napuštenom ranču doktora Verindžera i odatle ga vraća njegovoj kući. Rodžer i Ajlin pokušavaju da ubede Marloua da ostane sa njima i da čuva Vejda, ali on to odbija. Uskoro, Marlou posećuje dom Vejdovih gde pronalazi Rodžera sa posekotinom na njegovoj glavi, ali Ajlin o njoj ne mari. Pijani Vejd moli Marloua da zapali stranice na kojima je radio na njegovoj pisaćoj mašini što on čini, ali ne pre nego što ih pročita. Zapisi koje je Vejd želeo da zapali bili su introspektivni rad koji opisuje njegov život i kako je jednom "dobar čovek" umro za njega.
Par dana kasnije Marlou dolazi u dom Vejdovih i pronalazi Rodžera i Ajlin kako se rvu oko pištolja, pa ih razdvaja. Ajlin pokušava da zavede Marloua govoreći mu da je podseća na njenu davno izgubljenu ljubav iz Drugog svetskog rata, ali je ovaj pokušaj neuspešan.
Rodžer poziva Marloua da mu se pridruži na ručku. Rodžer se jada Marlou o svojoj prošlosti i nastavlja da pije. Marlou odlazi napolje da se prošeta nakon što se Vejd onesvešćuje od alkohola. Kada se Ajlin vratila u svoju kuću pronašla je Rodžera mrtvog koji je naizgled oduzeo svoj život. Ajlin veruje da je Marlou ubio Vejda i on beži.
Par dana kasnije, Marlou ubeđuje Spensera da ga spoji sa Ajlin i on počinje da je ispituje. Marlou predstavlja teoriju da je Ajlin ubila Silviju Lenoks i svog muža jer je imala aferu sa Terijem koji je bio njen davno izgubljeni momak iz Drugog svetskog rata. Ajlin odlazi bez reči, a Marlou saznaje da je počinila samoubistvo sledećeg jutra, predozirajući se pilulama za spavanje. Za sobom ostavlja pismo u kojem priznaje da je ubila Silviju Lenoks i svog muža.
Nakon epizode u kojoj Marlou pomaže šefu policije da uhapsi Lenoksovog dugogodišnjeg prijatelja i saborca, koji je postao mafijaš i reketaš, Marloua kontaktira Meksikanac koji tvrdi da je bio prisutan u Lenoksovoj sobi kada je ovaj počinio samoubistvo. Marlou shvata da je Meksikanac zapravo Lenoks koji je lažirao svoje samoubistvo i otišao na kozmetičku hirurgiju. Lenoks pokušava da se iskupi za muke kroz koje je naterao Marloua da prođe, ali Marlou kaže da shvata zašto je to uradio, vraća mu novčanicu od pet hiljada dolara i govori mu da "Lenoks više nije ovde". Lenoks se oseća uvređenim tim komentarom i odlazi nakon oproštaja. Na kraju romana Marlou objašnjava da je potajno želeo da još jednom vidi Lenoksa nakon ovog opraštanja, ali da ga više nikada nije video.
Recenzije i kritike[uredi | uredi izvor]
Od svog izlaska roman Dugi oproštaj je hvaljen od kritičara u Sjedinjenim Američkim Državama i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Američki magazin Njujork tajms objavio je dve recenzije knjige u aprilu 1954. godine. U prvoj novinar Čarls Pur opisuje roman kao "remek-delo starog majstora" dok u drugoj Antoni Bušer opisuje knjigu kao jednu od najboljih u celom žanru.[8] Pisac Pol Oster je famozno o knjizi napisao: "Čandler je izmislio novi način pripovedanja o Americi, i ona nam više nikada nije izgledala isto."[9]
Pisac Entoni Bardžis, najpoznatiji kao autor Paklene pomorandže, stavio je Dugi oproštaj na svoju listu 99 najboljih romana objavljenih na engleskom jeziku.[10]
Roman je bio dobitnik nagrade Edgar za najbolji roman u žanru misterije 1955. godine.[11]
Adaptacije i uticaj na pop-kulturu[uredi | uredi izvor]
Roman je prvi put adaptovan za televiziju u okviru antologijske serije Klimaks! (eng. Climax!) sa Dikom Pauelom u ulozi Filipa Marloua.[12] Ovo je Diku bio drugi put da tumači ulogu Marloua, prvi put ga je glumio u adaptaciji romana Zbogom dragana moja nazvanom Ubistvo draga moja.[12]
Režiser Robert Altman režirao je adaptaciju romana 1973. godine. Scenario ovog filma pisala je scenaristkinja Li Braket koja je svojvremeno radila na Ratovima zvezda. Kada je prvi put objavljen, film je bio kritički i komercijalni neuspeh, ali je kasnije postao kultni klasik. Verzija Filipa Marloua koju tumači Eliot Guld smatra se najboljom adaptacijom karaktera.[13][14][15]
Bi-Bi-Si Radio kreirao je dve audio adaptacije romana, prvi put u januaru 1978. godine, a drugi put u oktobru 2011. godine. Japanska televizijska stanica NHK emitovala je pet epizoda televizijske adaptacije romana tokom 2014. godine.
Greg Ajls nazvao je jednog od karaktera u svom romanu Tiha igra, Marston, po uzoru na Lenoksov alter ego iz romana. Majkl Koneli citira roman u svojoj knjizi Crni led. Kada je Čandler preminuo njegovo imanje je odobrilo nastavak njegovih knjiga piscu Vilijamu Bonvilu. U prvom romanu koji je Bonvil napisao Crnooka plavuša, Marlou se priseća događaja koji su se desili u Dugom oproštaju.
Glavni karakter japanske tokusatsu drame Kamen Rider W često čita Dugi oproštaj između scena akcije. Tokom proslave 40 godina serije Kamen Rider emitovana je sedmodelna serija gde je ime svake epizode bilo nazvano po knjizi Rejmonda Čandlera. Poslednja epizoda nazvana je Dugi oproštaj.[16]
Aluzije na roman se pronalaze svugde u tvrdo-kuvanom detektivskom žanru. Neke od ovih aluzija su britanski mafijaški film Dobri Dugi Petak (1980), epizoda serije Zvezdane staze: Sledeća generacija nazvana "Veliki Oproštaj" i prvi tom strip serijala Grad greha pisca Frenka Milera nazvan "Poslednje zbogom".
Krimi-pisac Mat Ris posvetio je pesmu romanu u prvom albumu njegovog benda Poisonville. Naziv benda je aluzija na roman pisca Dašijela Hameta, Crvena žetva.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Book Review: The Long Goodbye by Raymond Chandler”. Kansas City Public Library (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 07. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-28.
- ^ Rafferty, Terrence (2007-04-13). „Revisiting Altman's 'The Long Goodbye'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-07-28.
- ^ „The Long Goodbye by Raymond Chandler, book of a lifetime”. The Independent (na jeziku: engleski). 2016-01-21. Pristupljeno 2021-07-28.
- ^ „100 Best Last Lines From Novels” (PDF). American Book Review.
- ^ Jackson, Abi (2019-12-25). „The Best 100 Closing Lines From Books”. Stylist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-28.
- ^ „Writing The Long Goodbye”. Mark Coggins (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-28.
- ^ Čandler, Rejmond (1953). Dugi oproštaj. Sjedinjene Američke Države: First Ballantine Books. str. 61. ISBN 0-345-32132-4.
- ^ „Writing The Long Goodbye”. Mark Coggins (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-29.
- ^ weboperater.rs. „Čarobna knjiga - Online knjižara - Dugo opraštanje”. Čarobna knjiga - Online knjižara - Dugo opraštanje (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-07-29.
- ^ „Anthony Burgess Names the 99 Best Novels in English Between 1939 & 1983: Orwell, Nabokov, Huxley & More | Open Culture” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-29.
- ^ „Edgar Award - 1955 | Winners & Nominees”. awardsandwinners.com. Pristupljeno 2021-07-29.
- ^ a b "Climax!" The Long Goodbye (TV Episode 1954) - IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2021-07-30
- ^ The Long Goodbye (1973) - IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2021-07-30
- ^ Ebert, Roger. „The Long Goodbye movie review (1973) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-30. Spoljašnja veza u
|website=(pomoć) - ^ „The Long Goodbye”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-30.
- ^ „Playback”. Kamen Rider Wiki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-30.
