Pređi na sadržaj

Dunavska biciklistička ruta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dunavska biciklistička ruta u Srbiji
Putokazna oznaka u Nemačkoj

Dunavska biciklistička ruta D6 (engl. The Danube Cycleway; nem. Donauradweg; slč. Dunajská cyklistická cesta; mađ. Duna menti kerékpárút) je međunarodna biciklistička staza duž druge najduže evropske reke Dunava, i proteže se od izvora Dunava do njegovog ušća u Crno more. Ruta prolazi kroz sledeće evropske države: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Ukrajinu.

Dunavska biciklistička ruta počinje u Donauešingenu u Nemačkoj i završava se na Crnom moru, čineći je dugom ukupno 2.875km.

Dunavska biciklistička ruta deo je Euro Velo (EuroVelo) evropske mreže biciklističkih ruta koje presecaju Evropu uzduž i popreko. Mrežu čini 19 do sada trasiranih ruta, a Dunavska je deo međunarodne biciklističke rute Euro Velo 6 - EV6 (EuroVelo 6 - EV6, populara kao Rivers Route), koja spaja Atlantski okean (ušće Loare kod Sen Nazera u Francuskoj) sa Crnim morem (Ušće Dunava kod Konstance u Rumuniji). Na Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu 2019. godine, proglašena je za najatraktivniju, od do sada trasiranih biciklističkih ruta u Evropi.

Osim Euro Velo 6 kroz Vojvodini prolaze još dva međunarodna biciklistička koridora, Euro Velo 11 i Euro Velo 13. U nekoliko navrata predstavnici [[Evropska biciklistička federacija|Evropske biciklističke federacije]] (European Cycling Federation - ECF), isticali su da EV6 ruta u Srbiji ima najbolji sistem signalizacije u Evropi. EV13 ruta je takođe označena, dok je signalizacija za EV11 rutu u našoj zemlji još uvek u pripremi.[1]

Navigacija i putokazne oznake

[uredi | uredi izvor]

Za bicikliste koji se odluče na vožnju ovom rutom pripremljene su kvalitetne navigacijske karte[2] i aplikacije za telefon,[3] a sama staza kroz Srbiju je dobro obeležena jasnim putokaznim oznakam,[4] u skladu sa standardima Evropske biciklističke federacije.[5]

Glavni i alternativni putevi

[uredi | uredi izvor]

Na navigacionim kartama označene su tri alternativne trase za prolazak Dunavskom biciklističkom rutom: crvena, zelena i ljubičasta.

  • Crvena trasa prolazi najmirnijim i najlepšim putevima i predelima pored Dunava i otkriva različite pejzaže i prizore, od urbane vreve i žurbe, do ritova, rečnih obala, pašnjaka... Da bi se prošlo ovom stazom potrebno je dosta vremena na raspolaganju, kao i povoljne atmosferske prilike, jer trasu uz asfaltne puteve čine i makadamski, ponegde i zemljani putevi. Ako je vreme nepovoljno, sa višednevnom kišom, ti delovi mogu biti problematični.
  • Zelena trasa predstavlja alternativne pravce koji uvek vode po asfaltnim putevima te se njima može voziti po svakom vremenu odnosno mogu se, kada je to potrebno, izbeći crvene deonice sa lošijom podlogom.
  • Ljubičasta trasa predstavlja preporučene detur pravce za lokalne izlete, koji sa glavnog pravca kretanja odvode na lepe i zaniljive puteve, ili do lepih i zanimljivih mesta.[6]

Dunavska biciklistička ruta u Srbiji

[uredi | uredi izvor]
Putokazna oznaka u Beogradu

U Srbiji, EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi kod Negotina. Duga je 667 kilometara[1] i obuhvata 7 deonica: Dunavska biciklistička tura obuhvata:

  1. Bački Breg (mađarska granica) - Sombor - Apatin 60 km
  2. Apatin - Bačka Palanka 124 km
  3. Bačka Palanka - Novi Sad 48 km
  4. Novi Sad – Beograd 96 km
  5. Beograd - Pančevo - Kovin - Stara Palanka - Ram 105 km
  6. Ram - Veliko Gradište - Golubac - Donji Milanovac 95 km
  7. Donji Milanovac - Kladovo - Negotin - Bregovo (bugarska granica) 139 km

Zanimljivo je da je nekadašnji deo glavnog asfaltnog puta koji je povezivao Kladovo i Donji Milanovac sa Golupcem i Beogradom izgradnjom deonice Đerdapske magistrale ostao gotovo bez saobraćaja, što je stvorilo odlične uslove za bicikliste.[5]

Turistički potencijal

[uredi | uredi izvor]

Rutom EV6 od Bavarskog grada Pasaua do Beča tokom 2019. godine je prošlo 755.000 biciklista, što govori o interesovanju za ovaj vid turističke ponude. Ovom rutom u Srbiji godišnje prođe oko 10.000 biciklista.

Gotovo čitavom turom vozi se kroz prelepe predele očuvane prirode, regionalnim putevima slabijeg saobraćajnog intenziteta. Tura predstavlja potpuni užitak u avanturističkom doživljaju svake pojedinačne deonice, po najlepšim krajevima Srbije. Odabrane biklističke staze su van mesta koje posećuju klasični turisti, da bi mnogi odvažni avanturisti mogli proverili svoje sposobnosti. Veći deo rute kroz Srbiju predstavlja izazov za sve učesnike, jer je potrebna zavidna fizička pripemljenost, pošto učesnici dnevno pređu i do 100 km.[7]

Duž rute se nalaze brojna zaštićena područja, kulturno istorijski spomenici i znamenitosti, među kojima se izdvajaju:

Cikloturizam i kulturni turizam su međusobno isprepleteni. Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima.

Na graničnom prelazu sa Rumunijomnedavno je izgrađen Regionalni centar za cikloturizam. U svom kompleksu Centar poseduje odmorište, mogućnost pranja veša, alatke za popravku bicikala i informacije o biciklističkim atrakcijama u okolini.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Stuparušić, Slavica (25. 5. 2020). „Dunavska biciklistička ruta, izazov i šansa”. Politika. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  2. ^ „Dunavska biciklistička ruta (EuroVelo 6, Donauradweg) - Vodič za deo kroz Srbiju”. ciklonaut.com. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  3. ^ „EuroVelo 6 : Atlantic – Black Sea”. eurovelo.com. EuroVelo. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  4. ^ „Sistem putokazne signalizacije za Dunavsku biciklističku rutu u Srbiji”. ciklonaut.com. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  5. ^ a b „Biciklistička ruta”. zvanični veb-sajt. JP Nacionalni park Đerdap. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  6. ^ „Šta je šta na Dunavskoj biciklistickoj ruti”. ciklonaut.com. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  7. ^ „Biciklistička tura kroz Srbiju”. Nekretnine.rs. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  8. ^ „Izrada projekta obnove tvrđave Ram poverena turskoj agenciji TIKA”. gradjevinarstvo.rs. 7. 5. 2014. Pristupljeno 3. 4. 2021. 
  9. ^ Vukmanov, Zoran. „Dunavska biciklistička ruta”. blog. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  10. ^ „NAJVEĆA TURISTIČKA ATRAKCIJA BAČKE PALANKE: Ergela "Karađorđevo" idealan izbor za uživanje u prirodi”. Srbija danas. 24. 9. 2019. Pristupljeno 7. 9. 2020. 

Spoljašnji izvori

[uredi | uredi izvor]