Dušan Drajić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Dušan Drajić
Drajic.jpg
Dušan Drajić
Datum rođenja 1937.
Mesto rođenja Beograd
 Kraljevina Jugoslavija

Dr Dušan Drajić je redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, u penziji.

Rođen je 1937. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Elektrotehnički fakultet u Beogradu je upisao 1956. godine a diplomirao je 1960. na Odseku za elektroniku i telekomunikacije. Magistrirao je 1967. a doktorirao 1971. godine na istom Fakultetu.

Od 1961. do 1973. bio je asistent na Katedri za osnove telekomunikacija. Godine 1973. izabran je u zvanje docenta na tadašnjem Zavodu za telekomunikacionu i mikrotalasnu tehniku, godine 1980. u zvanje vanrednog profesora a 1987. godine u zvanje redovnog profesora na Katedri za telekomunikacije. Penzionisan je 2003. godine.

Učestvovao je, odnosno učestvuje, u izvođenju nastave iz više predmeta na redovnim studijama:

  • Teorija telekomunikacija,
  • Osnovi informatike,
  • Statistička teorija telekomunikacija (i teorija informacija),
  • Digitalne telekomunikacije,
  • Računarske telekomunikacije,
  • Kodovi za prenos i zapis i Kodovi u računarskim telekomunikacijama)

i postdiplomskim studijama

  • Teorija informacija s kodovanjem,
  • Teorija prenosa podataka,
  • Statistička detekciija signala,
  • Slučajni procesi u telekomunikacijama).

Bio je dugogodišnji rukovodilac smera Digitalni prenos informacija na postdiplomskim studijama. Takođe je držao nastavu (redovnu i postdiplomsku) na fakultetima u Banjoj Luci, Nišu[1] i Novom Sadu.

Održao je (2001.) postdiplomski kurs Algebarska teorija kodovanja na Univerzitetu u Oulu (Finska).

Osnovne oblasti naučne delatnosti, kojim sa bavi, su

  • statistička teorija telekomunikacija,
  • teorija informacija sa kodovima i
  • digitalne telekomunikacije.

Vodio je nekoliko doktorata od kojih su dva dobila nagradu Privredne komore Beograda i više od 30 magistratura. Svake godine je vodio više diplomskih radova, od kojih je nekoliko uvek rezultovalo u studentskim radovima na domaćim, pa i međunarodnim kongresima.

Autor je, odnosno koautor 4 udžbenika od kojih su neki doživeli više izdanja.

Objavio je više od 140 naučnih i stručnih radova, (od kojih više od deset u Electronics Letters, IEE Proc. Part F: Communication, Radar and Signal Processing, IEEE Tr. on Comm., IEEE Comm. Mag.).

Godine 1988. dobio je nagradu iz fonda prof. Rakovića za najbolji rad objavljen u inostranom časopisu.

Stalni je recenzent časopisa Electronics Letters.

Bio je ekspert Saveznog ministarstva za nauku za elektrotehniku informatiku. Vodio je, i sarađivao na više projekata iz oblasti digitalnih telekomunikacija, naročito za potrebe armije.

Vodio je petogodišnji projekat (1996-2000) “Telekomunikacije” (oko 100 učesnika) koji je finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije.

U TEMPUS projektu (2002-2004) “JEP-16090 University Science Park – Organisational Framework” bio je predstavnik Univerziteta u Beogradu.

Takođe je vodio i projekat IT.1.10.0153. B (2002-2004) “Integrisani pristup Internetu”.

Bio je prodekan za nastavu u 2 mandata i vodio niz fakultetskih komisija (za naučni rad, za postdiplomske studije, za izdavačku delatnost itd.). Bio je više godina zamenik šefa Katedre za telekomunikacije.

Kao izuzetno popularan profesor i kao pedagog, u tri navrata je dobio godišnju plaketu studenata za uspešan pedagoški rad. Član je programskih odbora ETRAN-a, TELFOR-a i TELSIKS-a.[2]

Reference[uredi]