Dušan Milošević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dušan Milošević
Lični podaci
Datum rođenja (1894-06-01)1. jun 1894.
Mesto rođenja Stragari,  Kraljevina Srbija
Datum smrti 19. maj 1967.(1967-05-19) (72 god.)
Mesto smrti Beograd, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
BSK

Dušan Milošević (rođ. 1. juna 1894. Stragari Kraljevina Srbija— umro 19. maj 1967. Beograd SFRJ) je bio srpski i jugoslovenski sportista i olimpijac. Milošević je bio svestran sportista koji se takmičio u atletici, plivanju i fudbalu, a bio je i jedan od osnivača BSK-a iz Beograda u kojem je i igrao fudbal.

Atletika[uredi | uredi izvor]

Dušan Milošević i Dragutin Tomašević bili su prvi srpski olimpijci na Olimpijskim igrama 1912. održanim u Stokholmu. Dana 20. maja 1912., pobedio je na kvalifikacionoj trci na 100 metara u Košutnjaku u Beogradu sa rezultatom od 12,00 sekundi čime je obezbedio plasman na Olimpijske igre iste godine. Narednog meseca, 23. juna na Olimpijskim igrama u Stokholmu, Milošević je stigao kao treći u svojoj kvalifikacionoj grupi sa vremenom od 11,6 sekundi, ali mu to nije obezbedilo plasman u drugo kolo, jer su dalje išla samo prva dva takmičara iz grupe. Da je i obezbedio plasman u sledeći krug, ne bi bio sposoban da se takmiči, jer je imao bolove u stomaku.

Dušan Milošević je prenesen u bolnicu u Stokholmu gde je posle lekarskih ispitivanja u njekovom telu pronađen arsen, što ukazuje da je bio trovan. U bolnici, Milošević je proveo nekoliko sedmica, gde ga je posetio i predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten sa svojom kćerkom.[1] Švedska policija je započela istragu o tome kako je srpski atletičar bio otrovan, ali se to nikada nije doznalo.

Fudbal[uredi | uredi izvor]

Po povratku u Srbiju, Milošević je napustio atletiku i posvetio se igranju fudbala za BSK kao odbrambeni igrač. Za vreme Prvog svetskog rata, bio je uhapšen i zatvoren u zarobljeničkom logoru u Mađarkoj.

Dušan Milošević je umro 19. maja 1967. godine u Beogradu gde je i sahranjen.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Slavko Stojiljković, Olimpijska vatra (2) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2007), NIN, br. 2591, 24. 8. 2000, Pristupljeno 12. 10. 2008

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]