ETA (organizacija)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Logo organizacije ETA

ETA, akronim za Euskadi ta askatasuna (bask. Euskadi Ta Askatasuna — „Baskijska domovina i sloboda”)[1] bila je oružana ljevičarska baskijska nacionalistička i separatistička organizacija u Baskiji (u sjevernoj Španiji i jugozapadnoj Francuskoj). Skupina je osnovana 1959. godine i kasnije se razvila iz skupine koja je promovisala baskijsku kulturu u paravojsku skupinu uključenu u nasilnu kampanju bombardovanja, ubistava i otmica u Južnoj Baskiji i široj teritoriji Španije. Cilj organizacije je bila nezavisna Baskija.[2][3] ETA je glavna skupina u Baskijskom nacionalnom oslobodilačkom pokretu i najvažniji baskijski učesnik u Baskijskom sukobu.

Između 1968. i 2010. godine, izvršila je ubistva preko 820 ljudi (uključujući 340 civila) i ranila više hiljada.[4][5] ETA je klasifikovana kao teroristička skupina u Španiji, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Državama, Kanadi i Evropskoj uniji. Ovom konvencijom se vodi više domaćih i međunarodnih medija, koje takođe skupinu nazivaju „terorističkom”. Više je od 300 članova skupine u zatvorima u Španiji, Francuskoj i drugim zemljama.

ETA je proglašavala primirja 1989, 1996. i 2006. godine. ETA je novo primirje proglasila 5. septembra 2010. godine koje je još uvijek na snazi, a 20. oktobra 2011. je najavila „definitivni prestanak njenih oružanih aktivnosti”. Dana 24. novembra 2012. godine, izvješteno je da je skupina spremna da pregovara o „definitivnom kraju” svojih operacije i da se potpuno raspusti. Skupina je 7. aprila 2017. godine objavila je odustala od svog oružja i eksploziva i da će narednog dana biti zvanično razoružana organizacija.

Slogan ETE je „Nastavite na oba” (bask. Bietan jarrai), a odnosi se na dvije figure u njenom simbolu, zmiju (koja predstavlja politiku) obmotanu oko sjekire (koja predstavlja oružanu borbu).

Nastanak[uredi]

Članovi ETA

ETA je nastala transformacijom dela studentske organizacije koja se borila protiv vojne diktature generala Franka i za očuvanje baskijske kulture.

Trenutno stanje[uredi]

Grafit u Pasiji „ETA Narod je sa vama

ETA je najaktivnija teroristička organizacija u Zapadnoj Evropi. Više od tri decenije zalažu se sa stvaranje nezavisne države Baskije na teritoriji regiona Baskija koji obuhvata više pokrajina Španije i delove jugozapadne Francuske. Primirje su već dva puta objavljivali devedesetih[traži se izvor].

ETA je objavila prekid vatre počev od petka 24. marta 2006. Španska nacionalna televizija je objavila snimak trojice predstavnika ove organizacije sa maskama na licima i beretkama specifičnim za ovu paravojnu formaciju na glavi kako sjedeći za stolom čitaju saopštenje o prekidu vatre.

Razgovori su vođeni tokom cele 2006. iako su se sporadično dešavali manji incidenti poput krađe oko 300 pištolja, municije i rezervnih delova u Francuskoj tokom oktobra 2006.[6] Takođe su se i u više navrata pojavljivale trake na kojima su maskirani članovi ETA izjavljivali kako će i dalje koristiti oružje sve dok ne ostvare nezavisnost[7]

Početkom 2008. godine ETA je zatražila nezavisnost Baskije od Španije navodeći primer albanskih političara sa Kosova koji zahtevaju otcepljenje od Srbije.[8][9]

ETA je 20. oktobra 2011. godine objavila konačan prekid svoje oružane aktivnosti.[10]

Broj i struktura žrtvi[uredi]

Struktura žrtava (1968-01.2008.)
Oružane snage i policija 341
Civili 480
Ukupno 821

Postoje izvesna sporenja oko broja i klasifikacije žrtava. ETA ne smatra civilne rukovodioce policije i vojske civilima dok ih Španska vlast smatra otud su i podatke iz tabele treba tretirati informativno. Takođe za izvestan broj žrtava koji se vode kao civili, ETA smatra da su oni zapravo povezani na ovaj ili onaj način sa policijom ili oružanim snagama (tajne službe, prikriveni agenti itd.).

Broj žrtava (1968-01.2008.)
1968 2
1969 1
1970 0
1971 0
1972 1
1973 6
1974 19
1975 16
1976 17
1977 10
1978 66
1979 76
1980 92
1981 30
1982 37
1983 32
1984 32
1985 37
1986 43
1987 52
1988 21
1989 19
1990 25
1991 46
1992 26
1993 14
1994 12
1995 15
1996 5
1997 13
1998 6
2000 23
2001 15
2002 5
2003 3
2004 0
2005 0
2006 2
2007 2
Ukupno 821

Izvori[uredi]

  1. „ETA | Basque organization”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  2. „Goiz Argi”. www.goizargi.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  3. „Goiz Argi”. www.goizargi.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  4. „Lista de víctimas mortales” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala na datum 15. 9. 2010. Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  5. „Datos significativos del conflicto vasco, 1968–2003” (na jeziku: španski). Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  6. španski La Policía sospecha que fue ETA quien robó anteayer 350 pistolas en Nimes, Pristupljeno 5. 5. 2013.
  7. španski El Mundo 24 Sept. 2006
  8. RTS, Pristupljeno 5. 5. 2013.
  9. B92 ETA to follow Kosovo example, Pristupljeno 5. 5. 2013.
  10. B92 ETA završila svoje aktivnosti, Pristupljeno 5. 5. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]