Evropska banka za obnovu i razvoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Evropska banka za obnovu i razvoj
TipMeđunarodna finansijska institucija
SedišteLondon, EC2
Ujedinjeno Kraljevstvo
Ključni ljudifr (predsednik)
Žak Atali (prvi predsednik)
Neto zarada€2,5 milijardi (2021)[1]
Aktiva€69,77 milijardi (2021)[1]
Akcijski kapital€20,35 milijardi (2021)[1]
Zaposlenih3000 (2016)[2]
Vebsajtebrd.com

Evropska banka za obnovu i razvoj (engl. European Bank for Reconstruction and Development; EBRD) osnovana je 15. aprila 1991. godine sa sedištem u Londonu, u cilju olakšavanja tranzicije sedam centralno-planskih privreda bivših socijalističkih republika (Bugarska, Čehoslovačka, Mađarska, Poljska, Rumunija, SSSR i SFRJ) na tržišnu privredu. Najveći deo njenih sredstava usmerava se na zajmove za privatizaciju. Uslov za njihovo korišćenje je poštovanje „ljudskih prava“, razvijanje višepartijske „demokratije“, izgradnja pravne države i tržišna orijentacija. Članice EBRD su 62 zemlje.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Smeštena u Londonu, EBRD je na početku imala za cilj da se fokusira na prelazak sa centralno planirane ekonomije na tržišnu ekonomiju u zemljama centralne i istočne Evrope ulaganjem u privatni sektor, uglavnom banke, industrije i preduzeća, i promovisanjem politika koje ih favorizuju.[3] Nastala je kao rezultat završetka Hladnog rata zbog posebnih pitanja u vezi sa postojećim međunarodnim sistemom, istorijskim i političkim kontekstom u to vreme.[4] Štaviše, njene zemlje primateljice morale su da osiguraju da će raditi na „višepartijskoj demokratiji i političkom pluralizmu“[5] što se smatrala kao jednom od glavnih posebnosti EBRD-a po čemu se razlikovala od drugih finansijskih institucija.[3] Prvo, ono što su posebno zagovarali evropski politički akteri kao što je francuski predsednik Miteran 1989. godine, ideja o stvaranju ove finansijske institucije koja bi uključivala evropske zemlje započela je pre pada Berlinskog zida. Prijem ovog predloga je bio ublažen u zavisnosti od zemlje, na primer, naišao je na neprijateljstvo Britanaca, dok su Francuzi bili važni zagovornici projekta i uticali na proces.[4] U januaru 1990. godine započeli su pregovori o ciljevima EBRD, njenoj politici kreditiranja javnog i privatnog sektora i uključili su sve tadašnje zemlje EU, kao i razne druge evropske zemlje, neevropske zemlje i predstavnike EU i Evropske investicione banke. Sovjetski Savez je u tom procesu predstavljala sopstvena delegacija i tako je učestvovala u pregovorima kao i SAD. Kasnije, zbog neslaganja oko političkih i ekonomskih ciljeva institucije, uključivanje Sovjetskog Saveza je bilo ugroženo. Smatran kao kratka runda pregovora, sporazum (iz razloga koji se odnose na situaciju u Istočnoj Evropi i talas privatizacije širom Evrope) koji je doveo do njegovog stvaranja potpisali su 29. maja 1990. akteri poput 40 država, kao i dve evropske organizacije[6] i do marta 1991. godine ostvareni su prvi učinci kada je banka otvorena. Stvaranje EBRD je dovelo do finansiranja različitih projekata u godinama nakon njenog prvog rada, na primer, 1992. godine bilo je dvadeset projekata u kojima je EBRD obezbedila finansiranje u vrednosti od 2,1 milijardu ECU.[6]

Uprava[uredi | uredi izvor]

Podeljena između svog sedišta u Londonu i terenskih kancelarija koje se nalaze na drugim mestima, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj se sastoji od troslojne strukture koja se sastoji prvo od predsednika i osoblja, a zatim od Odbora guvernera i konačno od Upravnog odbora. Struktura banke se vremenom menjala zbog zabrinutosti oko konkurencije unutar institucije. U stvari, početkom 90-ih godina postojale su dve različite bankarske divizije (s jedne strane, trgovačko bankarstvo se odnosilo na privatni sektor, a sa druge strane razvojno bankarstvo koje je uglavnom radilo sa javnim sektorom). Shodno tome, došlo je do spajanja dva odeljenja u jedno, zamenjujući ovu strukturu drugom, nakon čega se banka podelila sa sedam regionalnih odeljenja za polise i zemlju.[4]

Upravni odbor[uredi | uredi izvor]

Predstavnici svake države članice čine ovaj odbor, i oni imaju upravna ovlašćenja.

Upravni odbor[uredi | uredi izvor]

Upravni odbor se sastoji od 23 člana koje bira Odbor guvernera. Ovi članovi ne mogu biti u odboru guvernera. Njegova funkcija je da usmerava opšte poslovanje banke, a posebno:[3]

  • Odobravanje budžeta;
  • U skladu sa Upravnim odborom, utvrđivanje politika i donošenje drugih odluka, kredita, investicija,...;
  • Priprema rada Upravnog odbora;
  • Godišnje podnošenje revidiranih računa Upravnom odboru na odobrenje.

Predsednik[uredi | uredi izvor]

EBRD se sastoji od mnogih članica sa pravom glasa, od evropskih i neevropskih država do članstva u drugim institucijama kao što je Evropska investiciona banka, međutim, u zavisnosti od geografske lokacije svake članice, prava glasa se razlikuju. Tačnije, većinsko pravo glasa imaju evropski i ostali članovi kreditori. EBRD je na početku bila u vlasništvu više od 40 članica; 2015. godine broj zemalja koje su je posedovale bio je 61; a od marta 2022. godine vlasništvo je imala 71 država.[7]

Sledeći predsednici su služili EBRD do danas (od marta 2022.).

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Da bi postala članica banke, država mora da zadovolji zahteve EBRD statuta. Ovi članovi predviđaju da država može postati država članica samo ako je država u Evropi ili neevropska članica MMF-a. Institucije poput Evropske unije i EIB takođe učestvuju u poslovanju banaka. Od svog osnivanja, EBRD se skoro udvostručila u broju članova.[8] Poslednje su pristupile banci zemlje koje se nalaze u Africi.

Javno bankarstvo[uredi | uredi izvor]

EBRD je javna banka, što znači da su javne institucije kao što su države akcionari u tim institucijama. Preciznije, javne finansijske institucije su veoma efikasno kontrolisane od strane javnih organa (više od 50%), dok u institucijama sa javnim učešćem, javne vlasti nisu većinski akcionari.[9] Javne banke su bile posebno uključene u ekonomsku tranziciju bivših sovjetskih republika i zemalja centralne i istočne Evrope pošto privatne banke i drugi izvori finansiranja nisu želeli da investiraju iz razloga poput makroekonomskih poteškoća tih zemalja, kao i političkih razloga vezanih za neadekvatnu stabilnost zemlje na primer.[10]

Odnos sa EIB[uredi | uredi izvor]

U kontekstu investicionog bankarstva Evropske unije, EBRD i EIB su bile uključene u rivalstvo u vezi sa statusom „glavne razvojne banke EU“. Najveće kritike na račun EBRD-a u ovoj situaciji odnose se na činjenicu da su zemlje koje nisu članice EU takođe važni akcionari, dok je EIB u potpunosti u vlasništvu EU.[11] U skorije vreme, još jedan izvor rivalstva bio je oko postajanja nove „Evropske banke za klimu i održivi razvoj (ECSDB).[12]

Javne banke i pandemija Kovida-19[uredi | uredi izvor]

U skorije vreme, od početka pandemije Kovida-19, uticaj i uloga javnih banaka su se povećali jer su postale važni akteri odgovora na ekonomski oporavak.[13] Što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, ona je u periodu od 2020. do 2021. godine finansirala 21 milijardu evra. Tačnije, uspostavljen je njen sopstveni paket u okviru opsega otpornosti, Programa olakšice trgovine i Programa podrške vitalnoj infrastrukturi itd.[14] Samo u 2020. godini uložila je 11 milijardi evra u okviru 411 projekata, što odgovara porastu od 10% u odnosu na 2019. 72% njenih investicija je primio privatni sektor. Štaviše, zbog ovog specifičnog konteksta, EBRD je neke od svojih operacija fokusirala na sektore osim zelenih investicija, što znači da je fokusirala samo 29% svojih investicija u ovoj oblasti (u poređenju sa 46% u 2019.).[15]

Održivost životne sredine[uredi | uredi izvor]

EBRD je jedinstvena među razvojnim bankama iz dva razloga. Prvo, to je bila prva multilateralna razvojna banka koja je u svojoj povelji imala izričit mandat za zaštitu životne sredine (od 1995. godine),[16] i drugo, po tome što neće finansirati eksploataciju termalnog uglja i proizvodnju električne energije na ugalj zbog njihovog uticaja na životnu sredinu.[17][18][19]

Godina Ukupna investicija GET investicija Koeficijent Izvor
2016 9,4 milijardi EUR 2,9 milijardi EUR 31% [20]
2017 9,7 milijardi EUR 4,1 milijardi EUR 43% [21]
2018 9,5 milijardi EUR 3,3 milijardi EUR 36% [22]
2019 10,1 milijardi EUR 4,6 milijardi EUR 46% [23]

EBRD se obavezala, pre Pariskog sporazuma iz 2015, da će do 2020. godine posvetiti preko 40 odsto svog finansiranja zelenim investicijama. Ovaj cilj je prvi put ostvaren 2017. godine.[24] S obzirom da je Rusija zapravo najveći donator Fonda za podršku NDEP za životnu sredinu unutar banke, sa ukupnim doprinosima od 60 miliona evra. Iste 2015. godine Rusija je donirala 5 miliona evra.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „EBRD Financial Report 2021”. ar-ebrd.com. 11. 5. 2022. 
  2. ^ „EBRD Annual Report 2016”. ebrd.com. 10. 5. 2017. 
  3. ^ a b v Lessambo, Felix I. (2015). International financial institutions and their challenges : a global guide for future methods. New York City, NY. ISBN 978-1-137-52270-2. OCLC 919430034. 
  4. ^ a b v Barria, Lilian A.; Roper, Steven D. (2003). „Economic Transition in Latin American and Post-Communist Countries: A Comparison of Multilateral Development Banks”. International Journal of Politics, Culture, and Society (na jeziku: engleski). 17 (4): 619—638. ISSN 0891-4486. S2CID 154390301. doi:10.1023/B:IJPS.0000031235.74193.a4. 
  5. ^ Shields, Stuart (2015). „Shields, S. (2015). The European Bank for Reconstruction and Development and the lessons from Eastern Central Europe for Middle East/North African Transition”. Spectrum: Journal of Global Studies. 
  6. ^ a b Weber, Steven (1994). „Origins of the European Bank for Reconstruction and Development”. International Organization (na jeziku: engleski). 48 (1): 01—38. ISSN 0020-8183. S2CID 153997471. doi:10.1017/S0020818300000801. 
  7. ^ „EBRD: staff, structure, history”. www.ebrd.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  8. ^ „European Bank for Reconstruction and Development (EBRD)”. 30. 1. 2020. Arhivirano iz originala 25. 03. 2022. g. Pristupljeno 30. 07. 2022. 
  9. ^ Schmit, Mathias; Gheeraert, Laurent; Denuit, Thierry; Warny, Cédric (2011). Public Financial Institutions in Europe. Bruxelles: European Association of Public Banks. 
  10. ^ Hurlock, Matthew H (1994). „New approaches to economic development: the World Bank, the EBRD, and the negative pledge clause”. Harv. Int'l. LJ. 35. 
  11. ^ „Clash intensifies over EU's development banks”. Financial Times. 2019-11-25. Pristupljeno 2022-05-20. 
  12. ^ Gavas, Mikaela (9. 2. 2021). „The End of the Battle of the European Banks? "Status Quo Plus" Emerges as the Winner”. Center for Global Development | Ideas to Action. 
  13. ^ Bilal, Sanoussi (2021). The rise of public development banks in the European financial architecture for development. Elcano Royal Institute. 
  14. ^ „The EBRD and the coronavirus (Covid-19) pandemic”. www.ebrd.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-20. 
  15. ^ „EBRD reports record 2020 investment in response to Covid-19”. www.ebrd.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-20. 
  16. ^ „The European Bank for Reconstruction and Development: An Environmental Progress Report, Executive Summary (A CIEL Critique of EBRD's Environmental Policies) (November, 1995)”. www.ciel.org. novembar 1995. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  17. ^ „Development bank halts coal financing to combat climate change”. www.ft.com. 12. 12. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  18. ^ „EBRD puts decarbonisation at centre of new energy sector strategy”. www.ebrd.com. 12. 12. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  19. ^ „The EBRD's Energy Strategy and the switch from coal.”. www.ebrd.com. Pristupljeno 1. 10. 2018. 
  20. ^ „Annual Report 2016” (PDF). www.ebrd.com. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  21. ^ „Annual Review 2017” (PDF). www.ebrd.com. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Annual Review 2018” (PDF). www.ebrd.com. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  23. ^ „EBRD delivers record positive impact across its regions in 2019”. www.ebrd.com. 16. 1. 2020. Pristupljeno 19. 2. 2020. 
  24. ^ Mahmood, M., & Orazalin, N. (2017). Green governance and sustainability reporting in Kazakhstan's oil, gas, and mining sector: Evidence from a former USSR emerging economy. Journal of cleaner Production, 164, 389-397.
  25. ^ „Russia overview”. Pristupljeno 20. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_банка_за_обнову_и_развој&oldid=27530243”