Egzekutivne funkcije
 | Ovaj članak je nedovršen. |
Egzekutivne funkcije (akronim EF) predstavljaju relativno noviji opšti koncept koji se odnosi na kognitivnu organizaciju i strukturu mehanizama vezanih za prefrontalne oblasti mozga, odnosno, koji se koristi za označavanje skupa onih sposobnosti na kojima se zasniva ponašanje usmereno ka cilju.[1] One danas spadaju u najčešće ispitivane kognitivne funkcije kod dece, od kada su kao poseban konstrukt, počele da se koriste od 1970-ih godina.[2] Ovaj kontrolni sistem samoregulacije, koji ima sve veći značaj u razvoju jezika, samokontrole, adaptivnog ponašanja, kao i razvoju i uspešnosti u svakodnevnom socijalnom i akademskom funkcionisanju, u stalnom je istraživanju jer je i dalje bez sasvim jasne definicije.[3][4][5]
Neke od njih, pre svega radna memorija, inhibicija i vremensko kodiranje smatraju se bazičnim u smislu da predstavljaju srž i drugih, kompleksnijih oblika egzekutivnih sposobnosti, a njihove specifičnosti potvrđuju se i kroz savremene neuroimadžing studije. Empirijska baza podataka o vremenskom sledu u prolongiranom razvoju EF sve je potpunija, a savremene neuropsihološke teorije sve više usmeravaju na posebnost njihove uloge ne samo u razvoju kognicije, već i psihičkom sazrevanju uopšte.[1]
Iako procena egzekutivnih funkcija predstavlja veliki izazov, s obzirom da se i definisanje i teorijski okviri veoma razlikuju od autora do autora, naučnici su uspeli da nakon dugogodišnjeg istraživanja, kreiraju upitnike (skale procene) sa zadovoljavajućim psihometrijskim karakteristikama, kako bi uspeli da izmere dimenziju ponašanja u svakodnevnim, realnim životnim okolnostima u cilju sveobuhvatne procene egzekutivne funkcije.[6]
Definicija[uredi | uredi izvor]
Počev od 1970-ih godina veliki broj autora pokušao je da ih definiše, i odredi njihovu ulogu i njihovu strukturu. Međitim i dalje nije postignut konsenzus, a sam koncept egzekutivnih funkcija se i dalje aktivno i intenzivno proučava i dovodi u vezu sa gotovo svim aspektima i oblastima funkcionisanja dece i odraslih.
- Definicija Lezakove
Lekova definišei egzekutivne funkcije kao kapacitete koji omogućavaju osobi da uspešno organizuje samostalno i svrsishodno ponašanje sa nekim ciljem.[7][8]
- Definicija Mijake i saradnika
Ovi naučnici u svojoj definiciji egzekutivne funkcije poistovećuju sa kognitivnom kontrolom i posmatraju ih kao namerne, neurokognitivne procese, koji uključuju svesnu, ciljno usmerenu kontrolu misli, aktivnosti i emocija – kroz kognitivnu fleksibilnost, inhibitornu kontrolu i radnu memoriju.[9]
- Definicija Eliota i Funahašija
Definišu egzekutivne funkcije kao složeni set kognitivnih sposobnosti koje omogućavaju koordinisanje mentalnim procesima i manipulaciju informacijama, rešavanje novih problema, obradu sekventnih informacija i generisanje novih strategija, kako bi se ostvarili različiti ciljevi na fleksibilan način.[10]
- Definicija Đoja i Iskvita
Definišu egzekutivne funkcije kao skup procesa koji su odgovorni za vođenje, usmeravanje i upravljanje kognitivnim i emocionalnim funkcionisanjem i ponašanjem, naročito tokom aktivnog rešavanja novih problema...i služe ... kao integrativni usmeravajući sistem kontrolisanja osnovnih, specifičnih neuropsiholoških funkcija (jezika, vizuoprostronih funkcija, pamćenja, emocionalnih iskustava, motoričkih veština), kako bi se dosegao planirani cilj.[11]
- Definicija Naglierija i Goldstejna
Naglierija i Goldstejn egzekutivne funkcije definišu kao jedinstveni fenomen, efikasnost sa kojom individua i usvaja znanja i rešava probleme. U tom svom stavu oni u okviru egzekutivnih funkcija, prepoznaju devet oblasti: pažnju, emocionalnu regulaciju, fleksibilnost, inhibitornu kontrolu, organizaciju, planiranje, samokontrolu, inicijativu i radnu memoriju, u svoje gledište zasnivaju na bihejvioralnim aspektima egzekutivnih funkcija.[12]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Krstić, N. S. [2003]. Egzekutivne funkcije - struktura, razvoj, neurobiološka osnova. Istraživanja u defektologiji, (2), 13-35.
- ^ . Goldstein S, Naglieri JA, Princiotta D, Otero TM. Introduction: a history of executive functioning as a theoretical and clinical construct. In: Goldstein S, Naglieri JA, editors. Handbook of executive functioning. New York, NY: Springer; 2014. p. 3–12.
- ^ Barkley RA. ADHD and the nature of self-control. New York: Guilford; 1997.
- ^ Hauser PC, Lukomski J, Hillman T. Development of deaf and hard-of-hearing students’ executive function. Marschark M, Hauser P, editors. Deaf cognition: foundations and outcomes. New York: Oxford University Press; 2008. p. 286–308.
- ^ Kronenberger WG, Pisoni DB, Henning SC, Colson BG. Executive functioning skills in longterm users of cochlear implants: a case control study. J Pediatr Psychol. 2013;38(8):902–14.
- ^ Egzekutivne funkcije U: Renata Škrbić, Procena egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet Novi Sad, 2018.
- ^ Lezak M. Neuropsychological assessment. 3rd ed. New York: Oxford University Press; 1995.
- ^ Lezak M, Howieson M, Loring D. Neuropsychological assessment. 4th edition. New York: Oxford University Press; 2004, p. 42.
- ^ Miyake A, Friedman NP, Emerson MJ, Witzki AH, Howerter A, Wager TD. The unity and diversity of executive functions and their contributions to complex ―frontal lobe‖ tasks: a latent variable analysis. Cogn Psychol. 2000;41(1):49–100.
- ^ Elliott R. Executive functions and their disorders: imaging in clinical neuroscience. Br Med Bull. 2003;65(1):49–59.
- ^ Gioia GA, Isquith PK. Ecological assessment of executive function in traumatic brain injury. Dev Neuropsychol. 2004;25(1–2):135–58.
- ^ . Naglieri JA, Goldstein S. Comprehensive executive function inventory. North Tonawanda, NY: Multi-Health Systems; 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
