Egils Levits

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Egils Levits
Egils Levits 2022.
Lični podaci
Datum rođenja(1955-06-30)30. jun 1955. (68 god.)
Mesto rođenjaRiga, Letonska SSR, SSSR
DržavljanstvoLetonska Republika
ObrazovanjeUniverzitet u Hamburgu
Profesijapravnik
Porodica
SupružnikAndra Levite
Politička karijera
Politička
stranka		Letonski put (1993–1994); nezavisni političar
[[Predsednik Letonije |Predsednik Letonske Republike]]
8. jul 2019 — trenutno.
Predsednik vladeKrišjanis Karinš
PrethodnikRajmondis Vejonis
Ministar pravde Letonske Republike
3. avgust 1993 — 19. septembar 1994.
PredsednikGuntis Ulmanis
Predsednik vladeValdis Birkavs
PrethodnikViktors Skudra
NaslednikRomans Apsitis
2004 — 2019.

Egils Levits (rođen 30. juna 1955) je letonski pravnik, politikolog i sudija koji je predsednik Letonije od 8. jula 2019.[1] Bio je član Evropskog suda pravde od 2004. do 2019.[2]

Tokom kasne sovjetske ere bio je član Narodnog fronta Letonije i doprineo proglašenju obnovljene letonske nezavisnosti 1990. godine. Bio je potpredsednik vlade i ministar pravde Letonije od 1993. do 1994. godine i ambasador u Mađarskoj, Austriji i Švajcarskoj od 1994. do 1995. godine. Potom je postavljen za sudiju Evropskog suda za ljudska prava, na toj funkciji je bio do 2004. godine. Završio je na drugom mestu na indirektnim izborima za predsednika Letonije 2015. godine iza Rajmondisa Vejonisa . Iako nezavisan političar, bio je kandidat Nacionalne alijanse.[3] U 2018. godini Levits je ponovo postavljen za sudiju Evropskog suda pravde, a prvi put je postavljen 2004. godine.[4] Oženjen je i ima dvoje dece, sina Linardsa i ćerku Indru.[5] Objavio je knjigu memoara 2019.[6]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Levits je rođen u Rigi, u Letoniji, za vreme sovjetske okupacije u porodici letonskog jevrejskog inženjera Jonasa Levitsa i njegove supruge, letonsko-baltičko-nemačkog pesnika Ingeborg Levits (rođene Barga, pseudonim Aija Zemzare). 1972. godine porodica je proterana iz SSSR-a zbog sovjetskih disidentskih aktivnosti[7] i nastanili se u Zapadnoj Nemačkoj, gde su živeli Ingeborgini rođaci. Živeli su u Zapadnoj Nemačkoj do 1990. godine, kada je Letonija ponovo stekla nezavisnost.

Levits je u intervjuima izjavio da se uprkos svom jevrejskom nasleđu ponajviše identifikuje kao Letonac.[8]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Levits se sastaje sa svojim pristalicama ispred Sejma tokom predsedničkih izbora 2015.

Levits je bio uključen u letonsku politiku od kraja 1980-ih.[9] Levits je postali član Narodnog fronta Letonije i član Kongresa građana Letonije osnovanog 1989. godine.[10] Kasnije se pridružio političkom klubu " Klubs 21 ", a 1993. godine je izabran za petog poslanika Sejma sa liste stranke Latvijas Celš . U 2016. godini bio je među najbolje plaćenim zvaničnicima EU. Godine 2018. ga je Evropski pokret u Letoniji proglasio "za evropskog čoveka godine u Letoniji".

Bio je ambasador Letonije u Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.[10]

Koautor je preambule letonskog ustava[11] i bio je šef Komisije za ustavno pravo, koju je osnovao predsednik Letonije, zajedno sa advokatom Laurisom Lijepom.[12]

Predsedničke kampanje[uredi | uredi izvor]

Stranka Nacionalna alijansa ga je imenovala za predsedničkog kandidata 2011. i 2015. godine,[13] a u poslednjem krugu je bio drugi posle tadašnjeg ministra odbrane Rajmondisa Vejonisa, u 2015. godini.[14] O Levitsu se puno pričalo kao o potencijalnom kandidatu za predsednika početkom 2019.[15] a stranke vladajuće koalicije su 15. aprila najavile da će podržati kandidaturu Levitsa.[16] Letonski parlament ga je izabrao 29. maja 2019.[17]

Predsednik[uredi | uredi izvor]

Inaugurisan je u Sejmu 8. jula 2019.[7] Tokom svog inauguracionog govora, primetio je da "ne postoji idealna zemlja, jer to podrazumeva zaustavljanje njenog napretka".[18] Nakon ceremonije, on je posetio Spomenik slobode, položio cveće na grob Janisa Čakstea, a potom je dobio ključeve Riškog zamka od odlazećeg predsednika Rajmondisa Vejonisa.[19] 10. jula, on je obavio svoju prvu stranu posetu Talinu, Estonija, gde se sastao sa predsednicom Kersti Kaljulaid i premijerom Jirijem Ratasom.[20][21]

Sudska karijera[uredi | uredi izvor]

1995. godine Levits je izabran za predstavnika Letonije u Evropskom sudu za ljudsaka prava . Od 2004. godine predstavnik je Letonije u Evropskom sudu pravde, u kome će mu mandat isteći 2024. godine.[9]

Politički pogledi[uredi | uredi izvor]

Levits je izrazio tradicionalno konzervativne poglede o pitanjima u letonskoj politici. Za vreme svog mandata evropskog sudije je bio uključen i komentarisao je trenutna zbivanja u Letoniji, istakao je da prijem izbeglica i Istanbulska konvencija ne krše Ustav Letonije.[9] Levits je izrazio skepticizam u sprovođenju velikih promena u finansijskom sistemu, nazivajući Letoniju jednom od najjačih ekonomija u Evropi.[22] Na temu ruskog jezika, Levits je preduzeo brojne inicijative da izbriše njegovu upotrebu u Letoniji, pa čak i zabranu privatnih univerziteta koji održavaju predavanja na bilo kom jeziku, sem engleskog i letonskog. Tražio je i da ruski državljani (čak i oni rođeni u Letoniji) moraju da prođu letonski test pismenosti kako bi dobili državljanstvo. Levits je rekao da je "ruski jezik jezik okova iz najmračnijih dana u istoriji Letonije" i da je jedini način da se oslobodimo o d njega svaka prilika da se dozvoli "njegov nestanak".[23] Levits nije član nijedne političke stranke i izrazio je želju da ostane nezavisni političar.[12][24]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

U epizodi emisije Uživo subotom uveče, Levits je portretirao Aleka Mofata, u skeču koji je ostavio zabavno iskustvo na Donalda Trampa na samitu NATO-a 2019. godine.[25][26]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Egils Levits sa suprugom Androm (levo) i ćerkom Indrom (desno)

Levits je oženjen Androm Levite, ginekologom,i ima sina po imenu Linards i ćerku po imenu Indra.[5] Levits je 2019. godine izdao svoju prvu knjigu Valtsgriba. Idejas un domas Latvijai 1985–2018 ( srpski: Državna volja. Ideje i razmišljanja za Letoniju 1985-2018 ), gde spominje članke, intervjue i kombinuje ih sa svojim ličnim mišljenjem dok je bio sudija u Sudu Evropske unije.[6] Pored svog maternjeg letonskog jezika, on zna i nemački (iz vremena provedenog u Nemačkoj), engleski, francuski i ruski .

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nacionalna odlikovanja

Publikacije[uredi | uredi izvor]

  • Levits, Egil (2019). Valstsgriba. Idejas un domas Latvijai 1985–2018 [A Will for Statehood: Ideas and thoughts for Latvia 1985–2018]. Riga. ISBN 9789984840567.  Levits, Egil (2019). Valstsgriba. Idejas un domas Latvijai 1985–2018 [A Will for Statehood: Ideas and thoughts for Latvia 1985–2018]. Riga. ISBN 9789984840567.  Levits, Egil (2019). Valstsgriba. Idejas un domas Latvijai 1985–2018 [A Will for Statehood: Ideas and thoughts for Latvia 1985–2018]. Riga. ISBN 9789984840567. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Balsojums”. titania.saeima.lv. Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  2. ^ „Izraudzīti Latvijas tiesneši Eiropas Kopienu tiesā” (na jeziku: letonski). Latvijas Vēstnesis. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  3. ^ „Saeima elects Raimonds Vējonis as President of Latvia”. Saeima. 4. 6. 2015. Arhivirano iz originala 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 4. 6. 2015. 
  4. ^ „Egils Levits appointed as a judge at the Court of Justice of the European Union”. Ministry of Justice of the Republic of Latvia. 1. 3. 2018. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  5. ^ a b „Noslēpumainākā kandidāte uz pirmās lēdijas godu”. delfi.lv (na jeziku: letonski). 3. 6. 2015. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  6. ^ a b Sprūde, Viesturs (15. 2. 2019). „FOTO: Atver Egila Levita grāmatu "Valstsgriba. Idejas un domas Latvijai"”. LA.lv (na jeziku: letonski). Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  7. ^ a b „Latvia's new president Levits sworn into office; parents are of Jewish origin”. The Times of Israel. 9. 7. 2019. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  8. ^ „Levits ir pret īpašumu atgriešanu ebreju kopienai”. delfi.lv (na jeziku: letonski). 18. 4. 2019. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  9. ^ a b v Fridrihsone, Madara (24. 2. 2019). „Egils Levits – līdz šim vienīgais pretendents uz prezidenta amatu. Kas viņš ir?”. www.lsm.lv (na jeziku: letonski). Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  10. ^ a b Fridrihsone, Madara (25. 5. 2015). „EGILS LEVITS”. www.lsm.lv (na jeziku: letonski). Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  11. ^ „Saeima adds controversial preamble to Latvia's Constitution”. Public Broadcasting of Latvia. 19. 6. 2014. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  12. ^ a b Suhoveckis, Gatis (2. 6. 2015). „Prezidenta kandidāta portrets: Egils Levits”. skaties.lv. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  13. ^ „EU Court Judge Egils Levits' chances of becoming Latvia's president increase”. Baltic News Network. 3. 4. 2019. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  14. ^ Collier, Mike (3. 6. 2015). „LIVE BLOG closed: Defense Minister Raimonds Vejonis is elected as Latvia's next president”. Public Broadcasting of Latvia. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  15. ^ „Public figures from across the spectrum offer show of support for Levits”. Public Broadcasting of Latvia. 19. 2. 2019. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  16. ^ „Coalition parties to nominate Levits for Latvia's president”. 19. 4. 2019. Arhivirano iz originala 03. 05. 2019. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  17. ^ „Latvian parliament elects former judge Levits president”. Reuters. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  18. ^ „Egils Levits officially becomes President of Latvia”. Baltic News Network. 8. 7. 2019. Pristupljeno 21. 1. 2020. 
  19. ^ „Egils Levits becomes Latvian president”. Public Broadcasting of Latvia. 8. 7. 2019. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  20. ^ Whyte, Andrew (10. 7. 2019). „Estonia, Latvia presidents discuss cooperation, including in recycling”. ERR. Pristupljeno 21. 1. 2020. 
  21. ^ „President of Latvia Egils Levits will pay his first working visit to Estonia”. www.president.lv. 9. 7. 2019. Pristupljeno 21. 1. 2020. 
  22. ^ Avotiņš, Viktors (25. 9. 2018). „Levits: Risks ir – pazaudēt savu valsti”. nra.lv (na jeziku: letonski). Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  23. ^ https://www.youtube.com/watch?v=mvTBVLe1Bko
  24. ^ „Intervija ar Egilu Levitu, Eiropas Savienības Tiesas tiesnesi”. Rīta Panorāma. LSM. 14. 2. 2019. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  25. ^ Bruney, Gabrielle (8. 12. 2019). „'Saturday Night Live' Reimagined Trump's NATO Humiliation in a High School Cafeteria”. Esquire. Pristupljeno 8. 12. 2019. 
  26. ^ „Saturday Night Live pokes fun at Latvian president”. Public Broadcasting of Latvia. 9. 12. 2019. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Егилс_Левитс&oldid=25287786”