Edvard Izgnanik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Edvard Izgnanik
Edward the Exile.jpg
Datum rođenja1016
Datum smrti19. april 1057.(1057-04-19) (40/41 god.)
Mesto smrtiLondon
DinastijaVeseks
OtacEdmund Gvozdeni
MajkaEldgita
SupružnikAgata
PotomstvoEdgar Eteling, Margareta Škotska, Kristina

Edvard Izgnanik (1016 - London, 19. april 1057) je bio sin Edmunda Gvozdenog i Eldgite. Većinu svog života je proveo u Ugarskoj nakon očevog poraza od Knuta Velikog.

Nedugo nakon rođenja Englesku mu je otac umro, a Englesku su osvojili Danci pod kraljem Knutom Velikim koji je preuzeo engleski presto, a Edvarda i njegovu majku proterao na evropski Kontinent.

Edvard, koji je imao samo nekoliko meseci, došao je zajedno sa bratom u Švedsku na dvor kralja Olaf Šetkonung. Knut je Olafu naložio da ih likvidira, ali su dečaci umesto toga krišom odvedeni u Kijev gde je Olafova kćer Ingigerd vladala kao kneginja. Oko godine 1046. se Edvard pojavio u Ugarskoj, gde je najverojatnije došao u sviti Ingigerdine kćeri, te podržao Ingigerdinog zeta Andriju I u borbi za ugarski presto.

Kada su vijesti o tome da je Edvard živ doprle do engleskog kralja Edvarda Ispovednika, on je, s obzirom da nije imao dece, odlučio da upravo Edvarda Izgnanika proglasiti za svog naslednika i tako omogućiti da dinastija Veseks nastavi da vlada Engleskom. U tome je dobio podršku Vitenagemota (skupštine) te je ishodio dozvolu da Edvard (koji se nalazio pod paskom rimsko-njemačkog cara Hajnriha III) dođe u Englesku. Edvard je stigao krajem avgusta 1057. ali je samo dva dana po odlasku umro. Hronike ne navode okolnosti ni uzroke smrti, iako su među istoričarima česte špekulacije da je bio žrtva atentata ili trovanja, pri čemu se kao najverovatniji počinitelji i podstrekači spominju ambiciozni sinovi grofa Godvina od Veseksa na čelu sa Haroldom kao i normandijski vojvoda Vilijam.

Edvard je bio oženjen za ženu po imenu Agata, čije je poreklo predmet spora među istoričarima. Sa njome je imao sina Edgara i kćeri Margaretu (buduću škotsku kraljicu) i Kristinu. Njegov sin Edgar je bio jedan od kandidata za naslednika Edvarda Ispovjednika, ali se godine 1066. kao kralj nametnuo Harold Godvinson (mada je Edgar neko vreme poslije Haroldove smrti u bici kod Hejstingsa pokušavao pružati otpor normanskim osvajačima kao legitimni engleski kralj). Edvardova unuka Matilda Škotska se kasnije udala za engleskog kralja Henrija I, pa je na taj način anglosaksonska loza nakon normanskog osvajanja ponovno postala deo engleske vladarske porodice.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Edmund I Veličanstveni
 
 
 
 
 
 
 
8. Edgar I Miroljubivi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Elgifa od Šaftsberija
 
 
 
 
 
 
 
4. Etelred Nespremni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ordgar
 
 
 
 
 
 
 
9. Ælfthryth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Edmund Gvozdeni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Thored
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Elfgifa od Jorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Edvard Izgnanik
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Eldgita