Ekscentricitet

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tipovi ekscentriciteta

Ekscentricitet je odstupanje elipse od kruga i konstanta karakteristična za svaku elipsu. Deli se na linearni i numerički ekscentricitet.

  • Linearni ekscentricitet je udaljenost svakog od fokusa elipse od centra elipse i predstavlja polovinu razmaka između dva fokusa elipse.
  • Numerički ekscentricitet se izračunava kao količnik linearnog ekscentriciteta i velike poluose elipse ili po formuli:

Ukoliko je ekscentricitet (numerički) jednak nuli, dati geometrijski oblik je krug, ukoliko je ekscentricet jednak jedinici, radi se o pravoj. Geometrijski oblik čiji je ekscentricet veći od nule i manji od jedinice je elipsa.

Ekscentricitet u astronomiji[uredi]

U astronomiji, ekscentricitet (ili ekscentričnost) orbite je jedan od šest orbitalnih elemenata i važna osobina putanja nebeskih tela u prostoru: (planeta oko sunca, satelita oko planeta...).

Objekti sa ekcentricitetom nula (e = 0) imaju kružnu putanju. Ovakav slučaj u vasioni je samo teorijski, jer idealno kružna putanja u prirodi ne postoji.

Ako je ekscentricitet putanje između nule i jedan (0 < e < 1) radi se o eliptičnoj putanji. Ako je neko telo gravitaciono vezano za neko drugo imaće eliptičnu putanju oko centra mase sistema. Ekscentricitet jednak jedinici (e = 1) daje paraboličnu putanju, ali i ovaj slučaj je samo idealizovan. Ipak ima dosta tela koja imaju eliptičnu putanju sa velikim ekscentricitetom koji teži jedinici. Recimo, dugoperiodične komete najčešće imaju ekcentricitete e > 0.95.

Objekti sa putanjom ekscentriciteta iznad jedinice (e > 1) imaju hiperboličnu putanju. Odnosno taj objekat tada nije gravitaciono vezan za sistem u odnosu na koji ima hiperboličnu putanju. Recimo, ako bi neko telo proletelo pored planete Zemlje velikom brzinom, dovoljnom da ga Zemlja ne zarobi u svoju orbitu, ono će imati hiperboličnu orbitu u odnosu na Zemlju (a ako pripada Sunčevom sistemu, imaće eliptičnu putanju u odnosu na Sunce).