Embraer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Embraer
TipSosiedad Anonima
IndustrijaVazduhoplovstvo, odbrana
Osnovana19. avgust 1969. god.; pre 54 godine (1969-08-19)
OsnivačOzires Silva
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudiFrancisko Gomez Neto (predsednik & CEO)
Mauro Kern (podpredsednik)
Džekson Šnajder (podpredsednik)
Hoze Filipo (podpredsednik)[1][2]
Proizvod(i)Poslovni, komercijalni i vojni avioni. Delovi za avione. Sistemi misije za vazdušne i zemaljske operacije
PrihodRast US$ 4,2 milijardi (2021)[3]
Neto zaradaRast US$ 43,5 milijardi (2021)[3]
Zaposlenih15.427 (2021)[4]
FilijalaEmbraer Defense & Security
Embraer Commercial Aviation
Embraer Executive Jets
PodružniceNeiva, OGMA, Eve Air Mobility, Atech, Bradar, SAVIS
Vebsajtembraer.com
Embraer ERJ 145 Britiš ervejza

Embraer (engl. Embraer, pun naziv na port. Empresa Brasileira de Aeronáutica S.A.) je kompanija za proizvodnju aviona iz Brazila. Brazilska vlada je osnovana kompaniju 1969. godine, a ona je privatizovana 1994. Kompanija proizvodi komercijalne, vojne, korporacijske i poljoprivredne avione. Embraer je jedan od tri najveća brazilska izvoznika (od 1999. do 2001. i najveći). Među proizvođačima aviona, Embraer je četvrti po brojnosti radne snage (iza Boinga, Erbasa i Bombardijea) i treći po godišnjim isporukama putničkih aviona (iza Boinga i Erbasa).[5]

Sedište kompanije je u Sao Žoze doš Kampošu u saveznoj državi Sao Paolo, gde se nalaze i glavni proizvodni kapaciteti, kao i inženjersko i dizajn središte. Embraer ima i proizvodnu halu u Gaviao Peišotu (Sao Paulo), gde se izrađuju važne komponente i sprovode probni letovi. Pista ovog pogona je najduža u Latinskoj Americi. Embraer takođe ima i komercijalna i središta za održavanje u Sjedinjenim Državama, kao i komercijalne ispostave u Francuskoj, Singapuru i Kini.

Dana 30. septembra 2005, Embraer je imao 17.046 zaposlenih, uključujući i zaposlene u nedavnoj preuzetoj OGMA u Portugaliji, i čvrste narudžbe u iznosu od 9,9 milijardi američkih dolara.

Dana 3. maja 2005. kompanija je objavila planove da uvede dva nova modela aviona, Fenom 100 i 300, na tržište poslovne avijacije, koji će upotpunjavati ponudu aviona Legasi 600 srednje veličine u laganom i super-laganom tržišnom odeljku. 2. maja 2006. najavili su i planove za komercijalizaciju poslovne verzije aviona E-190, nazvanog Lajnidž 1000, sa prvim isporukama sredinom 2008.

Embraer je javna kompanija čijim deonicama se trguje na glavnoj brazilskoj berzi Bovespa pod simbolom EMBR3[6], kao i na Njujorškoj deoničkoj berzi na kojoj se kotiraju kroz američke depozitarne potvrde pod simbolom ERJ[7]. Prihod kompanije u 2005. godini bio je 3,68 milijarde američkih dolara; predsednik i glavni izvršni direktor je Maurisio Boteljo.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U želji da razvije domaću industriju aviona, brazilska vlada pod Estado Novo Žetulio Vargasa napravila je nekoliko investicija u vazduhoplovnu industriju tokom 1940-ih i 1950-ih.[8] Međutim, tek 1969. godine, nakon dolaska na vlast vojne hunte u brazilskom državnom udaru 1964. godine, Empresa Brasileira de Aeronáutica (Embraer) je stvorena kao korporacija u državnom vlasništvu.[9] Njen prvi predsednik, Ozires Silva, bio je imenovan od strane vlade, a kompanija je u početku proizvodila samo turboelisni putnički avion, Embraer EMB 110 Bandeirante.[10]

Rani rast[uredi | uredi izvor]

Brazilska vlada je doprinela ranom rastu Embraera tako što je obezbedila ugovore o proizvodnji.[11] Kompanija je prodavala isključivo na domaćem tržištu do 1975. godine.

Dok su vojni avioni činili većinu Embraerovih proizvoda tokom 1970-ih i ranih 1980-ih, uključujući Embraer AT-26 Ksavante i Embraer EMB 312 Tukano, kompanija je debitovala kao regionalni avioprevoznik, sa Embraer EMB 120 Brasilija, 1985. godine.[12] Usmeren na izvozno tržište, ovaj avion je bio prvi u nizu veoma uspešnih malih i regionalnih aviona.[13]

Pipers sa licencom[uredi | uredi izvor]

Godine 1974, kompanija je počela da proizvodi lake avione Pajper po licenci.[14] Pajper je prvo sastavio komplete za sklapanje u svojoj fabrici u SAD za Embraer da ih sastavi i plasira na tržište u Brazilu i Latinskoj Americi. Do 1978. godine većina delova i komponenti je nabavljena lokalno.[14] Između 1974. i 2000. godine, Embraer je proizveo skoro 2.500 Pajpera po licenci.[14]

Privatizacija[uredi | uredi izvor]

Nastao iz plana brazilske vlade i pošto je bio pod državnom upravom,[8] Embraer je na kraju započeo proces privatizacije 1992. zajedno sa drugim državnim kompanijama, kao što su Telebras i Vale. Privatizacija je bila ključna politika ekonomski liberalne PRN vlade Fernanda Kolora, izabranog na predsedničkim izborima 1989. godine.[15]

Embraer je prodat privatnim investitorima 7. decembra 1994.[9][16] što mu je pomoglo da izbegne nadolazeći bankrot.[8] Brazilska vlada je zadržala interes kroz posedovanje zlatnih akcija, koje joj omogućavaju pravo veta.[13]

Proširenje linije proizvoda: vojne, regionalne i izvršne[uredi | uredi izvor]

Sredinom 1990-ih, kompanija je nastavila sa linijom proizvoda fokusiranom na male komercijalne avione u odnosu na vojne avione koji su ranije činili većinu njene proizvodnje.[8] Ubrzo se proširila na proizvodnju većih regionalnih aviona u rasponu od 70–110 sedišta i manjih poslovnih aviona.[13]

Do maja 2019. godine, Embraer je razmatrao razvoj nove porodice turboelisnih regionalnih aviona u rasponu od 50–70 sedišta, upotpunjavajući E-Jet E2, kako bi oslobodio inženjerske resurse.[17][18] On se takmičio sa starijim ATR i Dash 8 dizajnom za letove od 1,5 do 2 sata preko 500—700 nmi (930—1.300 km).[19] U avgustu 2021. Embraer je objavio novu konfiguraciju sa tišim motorima postavljenim na krmi za avion od 70-90 sedišta, sa E-Jet poprečnim presekom, sa ciljem lansiranja 2022. i ulaska u servis 2027/2028.[20]

Poslovni džetovi[uredi | uredi izvor]

Na sajmu u Farnborou 2000. Embraer je lansirao Legasi 600, varijantu poslovnog aviona Embraer regionalni džet. Godine 2002, stvorena je posebna podružnica, Embraer poslovni džetovi, pošto je Legasi uveden u upotrebu. Godine 2005, Fenom 100 je prvi put zamišljen kao vazdušni taksi sličan Eklipsi 500, koji se takmiči sa Cesnom i Hoker Bičkraftom. Predstavljen je 2008. godine i osnova je većeg Fenoma 300. Letelice Legasi 450 i Legasi 500 srednje veličine su zajednički razvijene kao novi dizajni, dok je Lajnidž 1000 VIP verzija E190. U 2016, Embraer je isporučio svoj 1.000-ti poslovni mlaznjak i imao tržišni udeo od 17% po zapremini, iako mu je nedostajao veliki kabinski mlaznjak ultra dugog dometa.[21] U oktobru 2018. Embraer je najavio dva nova poslovna aviona — Pritor 500 u kategoriji kabina srednje veličine — i Pritor 600 u kategoriji super srednje veličine.[22]

Vojni transport[uredi | uredi izvor]

Embraer je 19. aprila 2007. objavio da razmatra proizvodnju dvomlaznog vojnog transporta. Radovi su počeli u maju 2009. uz finansiranje Brazilskih vazduhoplovnih snaga.[23] Korejos, brazilska poštanska služba, pokazala je interesovanje za kupovinu ovog aviona.[24][25] Koristeći veći deo tehnologije razvijene za Embraer 190, C-390 bi nosio do 23 tone tereta[26] i imao bi za cilj da zameni teretne avione iz doba Hladnog rata.[27]

Dok čvrste porudžbine za transporter KC-390 koji tek trebalo da se proizvede u jesen 2010. godine još nisu bile date,[23] Argentina je zatražila šest primeraka, a nekoliko drugih južnoameričkih zemalja je takođe izrazilo interesovanje.[28][29]

Predloženo zajedničko ulaganje Boing-Embraer[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Zajedničko ulaganje Boing-Embraer

Dana 5. jula 2018, najavljeno je zajedničko ulaganje sa Boingom u kojem će Boing biti vlasnik 80% Embraerovog odeljenja za komercijalnu avijaciju.[30] Ovo je viđeno kao reakcija na Erbasovo sticanje većine u konkurentskoj seriji Bombardier CS 16. oktobra 2017. godine.[31] Prema planu za 2018. Embraer bi zadržao svoj izvršni i odbrambeni biznis.[32]

Boing je 23. maja 2019. objavio da će rezultujuća divizija biti poznata kao Boing Brazil – Komeršal, izbacivši ime Embraer, ali još nije odlučio da li će avioni biti preimenovani u Boing modele.[33] Boing (49%) i Embraer (51%) najavili su 18. novembra 2019. zajedničko preduzeće za promociju i razvoj novih tržišta za taktički transportni avion C-390 Milenijum, pod nazivom Boing Embraer – Difens, koji će raditi nakon prispeća regulatornih odobrenja i ugovornih uslovi.[34]

U aprilu 2020, Boeing je otkazao kupovinu Embraerovih komercijalnih operacija nakon što je bio finansijski pogođen vazdušnom krizom izazvanom pandemijom KOVID-19 i prizemljenjem 737 MAX.[35][36][37]

U novembru 2020, Embraer je objavio da je njegov gubitak za treći kvartal godine 121 milion dolara zbog pandemije KOVID-19 i ograničenja putovanja.[38]

STOUT laki vojni transportni avion[uredi | uredi izvor]

U decembru 2019. Embraer i Brazilsko vazduhoplovstvo su se bavili razvojem lakog vojnog transportnog aviona.[39] Uslužni transport sa kratkim poletanjem (STOUT) bi zamenio svoje 64 EMB-110 Bandeirante (prosečna starost 38,3 godine) i 19 EMB-120 Brasilija (prosečna starost 26,5 godina) sličnih dimenzija.[39]

Avioni[uredi | uredi izvor]

Putnički:

Vojni:

Vojni-transportni:

Poljoprivredni:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Corporate governance”. Embraer. Arhivirano iz originala 06. 05. 2015. g. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  2. ^ „Botelho resigns as chairman of Embraer”. Flightglobal. Pristupljeno 15. 1. 2012. 
  3. ^ a b „2021 Earnings Results”. Embraer. 10. 3. 2022. Pristupljeno 19. 6. 2022. [mrtva veza]
  4. ^ „2021 Employees and Results” (na jeziku: portugalski). Embraer. 9. 3. 2022. Arhivirano iz originala 19. 06. 2022. g. Pristupljeno 19. 6. 2022. 
  5. ^ „Embraer vê clientes mais dispostos à compra de aviões”. Exame Magazine. 2010-10-10. Arhivirano iz originala 28. 07. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
  6. ^ „EMBR3”. Arhivirano iz originala 02. 11. 2007. g. Pristupljeno 14. 07. 2006. 
  7. ^ „ERJ”. Arhivirano iz originala 11. 03. 2007. g. Pristupljeno 14. 07. 2006. 
  8. ^ a b v g Territorial Reviews, Madrid, ES: OECD, 2007, str. 156—57, 264, ISBN 978-92-64-03848-6 
  9. ^ a b „Timeline”, Historical Center (official site), BR: Embraer [mrtva veza].
  10. ^ „Ozires Silva” (na jeziku: portugalski). Época Negócios. 28. 1. 2014. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  11. ^ „History”, Historical Center (official site), BR: Embraer, Arhivirano iz originala 2017-04-28. g., Pristupljeno 2012-12-26 .
  12. ^ The Embraer EMB120 Brasilia, Air liners .
  13. ^ a b v Monks, Robert AG; Minow, Nell (2008), Corporate Governance, John Wiley & Sons, str. 356—59 
  14. ^ a b v „EMB 710 Carioca”, Aircraft History, BR: Embraer History Center .
  15. ^ Eckhouse, John (12. 1. 1991), „Brazil on Road Peddling State-Owned Enterprises”, The San Francisco Chronicle (final izd.), San Francisco, CA, US, str. B.1 .
  16. ^ Anuatti-Neto, Francisco; Barossi-Filho, Milton; Carvalho, Antonio Gledson de; Macedo, Roberto (jun 2005). „Os efeitos da privatização sobre o desempenho econômico e financeiro das empresas privatizadas” [The effects of privatization on the economic and financial performance of privatized companies]. Revista Brasileira de Economia (na jeziku: portugalski). 59 (2). doi:10.1590/S0034-71402005000200001 Slobodan pristup. 
  17. ^ Hemmerdinger, Jon (14. 11. 2019). „Embraer still eyeing development of turboprop family”. Flightglobal. 
  18. ^ „No new turboprop from Embraer for now”. Leeham News and Analysis. 27. 5. 2019. 
  19. ^ Jon Hemmerdinger (29. 10. 2020). „Embraer tweets picture of conceptual turboprop, hints at potential design”. Flightglobal. 
  20. ^ Jon Hemmerdinger (13. 8. 2021). „Embraer tweaks turboprop concept to have aft-mounted engines”. Flightglobal. 
  21. ^ „EBACE: Embraer caps 16-year run with 1,000th delivery”. Flightglobal. 17. 5. 2016. 
  22. ^ „Embraer Praetor 500/600 Make Public Debut at NBAA 2018”. Aviation Today. 2018-10-17. 
  23. ^ a b „Portugal interested in Brazilian military cargo plane”, Monitoring European, BBC, 1. 2. 2010 .
  24. ^ „Costa confirma projeto dos Correios com cargueiro C-390”, Monitor Mercantil, 28. 8. 2007, Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g., Pristupljeno 15. 10. 2007 .
  25. ^ „Brazilian postal service may order Embraer C-390 freighters”, Flight global, 4. 9. 2007, Pristupljeno 15. 10. 2007 .
  26. ^ „Defense Systems”. Embraer. Arhivirano iz originala 2013-04-24. g. Pristupljeno 2013-03-21. 
  27. ^ Embraer has military transport aircraft under study (PDF), Embraer, Arhivirano iz originala (PDF) 2009-03-20. g., Pristupljeno 2009-03-20 .
  28. ^ Argentina to buy 6 military transport jets from Brazil's Embraer, Madrid: EFE News Service, 30. 10. 2010 .
  29. ^ „Defense Watch”, Defense Daily, Potomac, 247 (47), 7. 9. 2010 .
  30. ^ „Boeing and Embraer to Establish Strategic Aerospace Partnership to Accelerate Global Aerospace Growth” (Saopštenje). Boeing. 5. 7. 2018. 
  31. ^ „Boeing Is in Talks for Combination With Regional-Jet Maker Embraer”. Bloomberg. 21. 12. 2017. 
  32. ^ Hemmerdinger, Jon (11. 10. 2018). „Embraer-Boeing agreement lays out terms of proposed joint venture”. Flightglobal. 
  33. ^ Rochabrun, Marcelo (23. 5. 2019). „Boeing drops Embraer name from Brazil commercial jet division”. Reuters (na jeziku: engleski). 
  34. ^ „Boeing Embraer – Defense Joint Venture to Develop New Markets for the C-390 Millennium” (Saopštenje). Boeing. 18. 11. 2019. 
  35. ^ „Pressões políticas e Covid-19 fazem Boeing desistir da compra da Embraer”. Veja (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  36. ^ „Boeing rescinde acordo de compra da área da aviação comercial da Embraer”. G1 (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  37. ^ „Boeing walks away from Embraer tie-up”. Flight global. 
  38. ^ Reuters Staff (2020-11-10). „Brazil's Embraer posts $121 million loss on coronavirus travel disruptions”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-10. 
  39. ^ a b Garrett Reim (17. 11. 2020). „Embraer shows images of new hybrid-electric short-takeoff transport”. Flightglobal. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Embraer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ембраер&oldid=27550835”