Empatija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Empatija (od grč. εν - u; i grč. παθος - osećanje, strast) doslovno uosećavanje, uživljavanje. Empatija podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava. U suštini, to je stavljanje u tuđu poziciju i doživljavanje tuđih osećaja. Termin empatija je prvi put uveden 1909. godine od strane psihologa Edvard B. Tičnera, kao prevod nemačkog termina einfühlung (što znači „osećam za”). Empatija nam omogućava da razumemo druge i, često nas „prisiljava” da preduzmu mere kako bi ublaži patnju druge osobe.

Istorijat[uredi]

Termin potiče iz estetike. Nemački filozof i psiholog Teodor Lips (Lipps) je početkom 20. veka uveo izraz uživljavanje (nem. Einfühlung), u engleskom prevodu empathy (empatija), da bi njime označio „unošenje“ (putem intuicije i motorne mimikrije) vlastitih stavova i osećanja u neko umetničko delo ili prirodnu pojavu (natmuren oblak, vedar dan itd.).

Osnovne postavke[uredi]

Empatija podrazumeva emocionalno stapanje osobe sa objektom svog estetskog doživljaja. Mada je za pojavu uživljavanja paradigmatična empatija u recepciji umetničkog dela, po Lipsu, ova pojava je opštija i javlja se i van sfere umetničkog.

Empatija se razlikujeod simpatije u tome što simpatija zasniva na pasivnoj vezi, dok empatija obično uključuje mnogo aktivniji odnos i pokušaj da se razume druga osoba.

Na primarnom nivou, postoje dva glavna faktora koji doprinose našoj sposobnosti da doživimo empatiju: genetika i socijalizacija. U suštini, to se svodi na relativne doprinose prirode i prastara vaspitanja unutar društva ili porodice.[1]

Međutim u savremenom dehumanizovanaom društvu ljudi postaju žrtve empatije: jer padaju u zamku razmišljanja da su pojedini ljudi drugačiji od nas i da oni ne osećaju i ne ponašaju se isto kao i mi. Ovo je posebno izraženo u slučajevima kada su ljudi fizički udaljeni od nas. U takvim uslovima kada gledamo izveštaje katastrofa ili sukoba u stranoj zemlji, kod pojedinaca se stvara verovatno drugojačiji osećaj empatije jer mislimo da su oni koji pate fundamentalno drugačiji od nas. U takvim uslovima ponekad kada druga osoba pretrpi užasno iskustvo, ljudi greše i okrivljuju žrtvu za svoje okolnosti. Koliko često se kod ljudi čuje stav; šta je žrtva zločina mogao da učini da se izazove napad? Ova tendencija proizlazi iz naše potrebe da verujomo da je svet fer i pravedan mesto. Ako verujemo da ljudi dobiju ono što zaslužuju i zaslužuju ono što dobijaju, to nas čini nerealnim da mislimo da se takve strašne stvari nikada ne bi mogale nama desiti.[2]

Empatija u psihologiji[uredi]

U psihologiji, termin se upotrebljava da označi proces neposrednog uživljavanja u emocionalna stanja, mišljenje i ponašanje drugih ljudi. Empatija predstavlja neposredno saznanje osećanja, želja i namera drugih ljudi, za razliku od simpatije koja podrazumeva saživljavanje sa osećanjima bliskih ljudi, saučestvovanje u emocionalnom stanju drugih. Npr. kada putem simpatije otkrivamo strah ili bol drugog lica, mi prvenstveno znamo šta oni osećaju, a kada preko empatije doživljavamo ova osećanja koja imaju nama draga lica (brat, sin, žena), tada i sami proživljavamo, osećamo strah ili bol.

U psihoanalizi i psihoterapiji uopšte, empatija kao sposobnost da „budemo drugi“ jeste nesvesni kanal komunikacije terapeutovog predsvesnog i nesvesnog sa nesvesnim pacijenta. Po Frojdu, empatija je derivat procesa identifikacije sa objektom. Neki klinički psiholozi razlikuju imitativnu i projektivnu empatiju. H. A. Mari (Murray) se zalaže za primenu kritičke empatije u kliničkoj psihologiji.[3]

Izvori[uredi]

  1. Bandura, A. Ross, D., & Ross, S. A. (1961). Transmission of aggression through the imitation of aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 63, 575-582.
  2. Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.
  3. Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.

Literatura[uredi]

  • Davis, M. H. (1994). Empathy: A social psychological approach. Madison, Wisconson: Westview Press, Inc.
  • Epley, N. (2014). Mindwise: How we understand what others think, believe, feel, and want. Knopf.
  • Hoffman, M. L. (1987). The contribution of empathy to justice and moral judgement. In N. Eisenbert and J. Strayer (Eds.), Empathy and its development. New York: Cambridge University Press.
  • Stotland, E. (1969). The psychology of hope. Jossey-Bass.
  • Wispe, L. (1986). The distinction between sympathy and empathy: To call forth a concept, a word is needed. Journal of Personality and Social Psychology, 50(2), 314-321.

Spoljašnje veze[uredi]