Endru Haksli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ser
Endru Haksli
OM PRS
Lični podaci
Datum rođenja(1917-11-22)22. novembar 1917.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti30. maj 2012.(2012-05-30) (94 god.)
Mesto smrtiKembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo
ReligijaAgnosticizam
ObrazovanjeUniverzitet u Kembridžu
Naučni rad
Poznat poAkcioni potencijal nerava, kontrakcija mišića
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1963)

Ser Endru Filding Haksli OM PRS (22. novembar 1917 — 30. maj 2012) je bio engleski fiziolog i biofizičar.[1][2] Rođen je u uglednoj porodici Haksli. Nakon što je završio Vestminstersku školu u centralnom Londonu, odakle je dobio stipendiju za Triniti koledž u Kembridžu, pridružio se Alanu Lojdu Hodžkinu da proučava nervne impulse. Njihovo konačno otkriće osnove za propagaciju nervnih impulsa (nazvano akcioni potencijal) donelo im je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1963. godine. Svoje otkriće su napravili iz džinovskog aksona atlantske lignje. Ubrzo nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Hakslija je regrutovala britanska protivvazdušna komanda i kasnije prebačen u Admiralitet. Posle rata nastavio je istraživanja na Univerzitetu u Kembridžu, gde je razvio interferencionu mikroskopiju koja bi bila pogodna za proučavanje mišićnih vlakana.

Godine 1952. pridružio mu se nemački fiziolog Rolf Nidergerke. Zajedno su 1954. otkrili mehanizam mišićne kontrakcije, popularno nazvan "teorija kliznih filamenata", koji je temelj modernog razumevanja mišićne mehanike. Godine 1960. postao je šef Odseka za fiziologiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Izabran je za člana Kraljevskog društva 1955, a za predsednika 1980. Kraljevsko društvo mu je dodelilo Koplijevu medalju 1973. za njegov kolektivni doprinos razumevanju nervnih impulsa i kontrakcije mišića. Kraljica ga je 1974. proglasila viteza prvostupnika, a 1983. je imenovan za Orden za zasluge. Bio je član Triniti koledža u Kembridžu do svoje smrti.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Huxley, Andrew F. (1996). „Andrew F. Huxley”. Ur.: Squire, Larry R. The History of Neuroscience in Autobiography. Washington DC: Society for Neuroscience. str. 283—318. ISBN 978-0-12-660246-3. 
  2. ^ Goldman, Yale E.; Franzini-Armstrong, Clara; Armstrong, Clay M. (2012). „Andrew Fielding Huxley (1917–2012)”. Nature. 486 (7404): 474. Bibcode:2012Natur.486..474G. PMID 22739307. S2CID 3335121. doi:10.1038/486474a. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ендру_Хаксли&oldid=27417703”