NSYNC

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Енсинк)
NSYNC
Muzički rad
Aktivni period1995—2002
Osnivanje1995. god.; pre 29 godina (1995) (Orlando, Florida; SAD)
Žanrpop, dens, ritam i bluz, tin pop
Članovi
Bivši članoviDžastin Timberlejk
Lens Bas
Kris Kirkpatrik
Džoi Faton
Džej Si Šase
Veb-sajtwww.nsync.com

NSYNC (transkr. Ensink) bio je američki boj bend iz Orlanda, koji je postigao ogroman uspeh na američkom muzičkom tržištu krajem 90-ih.[1] Bend su sačinjavali Džastin Timberlejk, Lens Bas, Kris Kirkpatrik, Džoi Faton i Džej Si Šase. Pesma sa prvog albuma, Tearin Up My Heart postala je hit u Evropi dok su Ameriku osvojili pesmom I Want You Back. Njihov najuspešniji album, No Strings Attached oborio je sve rekorde kada se u roku od nedelju dana prodao u 2,4 miliona kopija i tako ušao u istoriju.[2][3][4][5] Sa albuma su se izdvojili hitovi Bye, Bye, Bye, It's Gonna Be Me (koji im je i jedini broj 1. u SAD), I'll Never Stop i This I Promise You. Album je samo u SAD prodat u blizu 10.000.000 kopija, čime je postao najprodavaniji album 2000.

Iako su u proleće 2002. objavili da uzimaju kratak predah, od tada pa do zvaničnog raspada 2007, grupa nije izdala niti jedan singl ili album.[6] U svojoj karijeri prodali su preko 55 miliona albuma, tako postavši 8. najuspešniji boj bend u istoriji.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

1995—1998: Osnivanje grupe i debi album[uredi | uredi izvor]

Nakon što je propustio audiciju za Bekstrit bojse, Kris Kirkpatrik 1995. upozanje Lua Perlaena i započinje pregovore o osnivanju nove grupe.[8] Perlman je rekao da će finansirati grupu ukoliko Kirkpatrik dovede i druge mlade pevače. Grupi se priključio njegov prijatelj iz Juniverzal Stjudiousa, Džoi Faton. Timberlejka dovodi lično Perlman, nakon što je pogledao jednu od njegovih kaseta iz Kluba Miki Maus. Na Džastinovu sugestiju, grupi se pridružuje i njegov kolega, Džej Si Šase. Kasnije su odlučili da ujednače zvuk prijemom Džejsona Galasa kao bas vokala.

Grupa je dobila ime nakon što je Džastinova majka prokomentarisala kako njihovi glasovi sinhronizovano zvuče. Ime grupe se takođe može protumačiti sa zadnjih slova njihovih imena; redom na engleskom: JustiN, ChriS, JoeY, JasoN i JC (originalan naziv NSYNC)[9][10]

Međutim, grupu ubrzo napušta Galas uz obrazloženje da biti idol tinejdžerima nikada nije bio njegov cilj.[11] Grupa organizuje audiciju, u potrazi za novim basom, ali bez uspeha. Timberlejkov voklani trener im je predložio 16-godišnjeg momka iz Misisipija, Lensa Basa. Bas je odmah po dolasku u Orlando primljen u grupu. Stekao je nadimak Lansten, zbog čega je grupa zadržala ime NSYNC.[12]

Perlmen je momke smestio u kuću u Orlandu, gde su imali probe, uvežbavali pokrete i tekstove, i radili na promociji svog prvog javnog nastupa na Pležer Ajlendu, 22. oktobra 1995. Perlmen je postavio Džona Rajta, menadžera Bekstrit bojsa, kao rukovodioca grupe. Iako su imali probleme sa njenim nazivom i Basovim plesnim sposobnostima, izdavačka kuća Ariola rekords pristaje na sklapanje ugovora, a Rajt postaje menadžer grupe.[13]

Nakon toga, grupa odlazi u Švedsku kako bi započela radove na debi albumu. Njegov vodeći singl I Want You Back je objavljen u Nemačkoj 7. oktobra 1996, zauzimajući listu top 10 singlova.[14] Grupa započinje turneju po državama nemačkog govornog područja, a zatim i u ostalim evropskim državama. Naredne godine, album NSYNC zauzima vodeću poziciju u Nemačkoj, dve nedelje nakon njegove objave.[15] Ubrzo grupa stiče uspeh u većem delu Evrope. Sledeći singlovi Tearin Up My Heart i Here We Go zauzimaju pozicije u top 10 u većini evropskih zemalja.[16][17][18] Sklapanjem ugovora sa AR-SI-EJEM, omogućeno im je probijanje na američkom tržištu.[19][20]

1998—1999: Probijanje kroz američko tržište i sudski spor[uredi | uredi izvor]

Svoj prvi sinlg I Want You Back, grupa izdaje 20. januara 1998. Singl je dostigao 13. mesto na Bilbord hot 100 listi.[21] Usledio je album NSYNC, objavljen 24. marta 1998. Album se slabo prodavao na tržištu, dostigavši tek 82. mesto na Bilbordovoj top 200 lestvici. Nakon koncerta, pri čijem je organizovanju pripomogao Dizni čenel, album zauzima 9. mesto, iako je u početku koncert bio ponuđen Bekstrit bojsima, koji su isti morali da odbiju, jer je član benda Brajan Letrel morao da ide na operaciju srca.[22][23][24]

NSYNC-ov sledeći singl Tearin' Up My Heart je ubrzo postao radio hit i zbog toga se našao u top 100 najboljih pesama 90-ih prema Vi-Ejč 1.

Praznični album, Home for Christmas, izdat je 28. novembra 1998, zauzevši 7. mesto, nakon što je prodat u 2 miliona primeraka. Tako su se NSYNC-ova oba albuma našla na Bilbordovoj top 10 listi u isto vreme, a kao najuspešniji singl, izdvojio se God Must Have Spent A Little More Time on You.

Godine 1998, grupa je pokrenula sudski spor protiv Lua Perlmana, pod pretpostavkom da se bavio ilegalnim poslovnim radnjama. Grupa je tužila Perlmena i njegovu kompaniju, za odštetu koja je iznosila više od 50% njihove ukupne zarade, iako je Perlmen imao pravo na samo 1/6 ukupnog profita.[25] Isti problem zadesio je i Bekstrit bojse. NSYNC je zapretio odlaskom, nakon čega bi potpisao ugovor sa Džajv rekordsom, što je nateralo Perlmena i AR-SI-EJ da zatraže odštetu od 150 miliona američkih dolara. Perlmenov prethodni zahtev o uvođenju zabrane bendu biva odbijen. Nakon dobijenog spora, bend potpisuje ugovor sa Džajvom.[26]

1999—2001: No Strings Attached i uspeh grupe[uredi | uredi izvor]

Nakon što su izbegli nevolje sa zakonom, NSYNC započinje radove na svom drugom albumu. U januaru 2000, grupa je izdala singl Bye Bye Bye koji zauzima 5. mesto na Hot Erplej listi , gde će se zadržati narednih 5 nedelja. Pesma se smatra njihovim singlom po kojem se najbolje prepoznaju.

Njihov najuspešniji album, No Strings Attached, izdat 21. marta 2000, oborio je sve rekorde kada se u roku od nedelju dana prodao u 2,4 miliona kopija i tako ušao u istoriju.[27] Drugi sinlg sa albuma, "It's Gonna Be Me", postao je broj 1 u SAD. Treći singl This I Promise You je dostigao top 5 na Bilbord hot 100 lestvici. [28][29][30]

2001—2002: Celebrity i završne turneje[uredi | uredi izvor]

Sa trećeg albuma Celebrity, objavljenog 24. jula 2001, izdvajaju se tri singla, Pop (#19 u SAD), Gone (#11 u SAD) i Girlfriend (#5 u SAD). Za ovaj album su Timberlejk i Čejsez iskoristili kreativnu slobodu, napisavši i produciravši nekoliko pesama.[31] Album je prodat u 1.879.955 kopija, time postavši drugi najuspešniji album u istoriji, nakon njihovog prethodnog albuma No Strings Attached.[32][33]


Za njegovu promociju, grupa odlazi na četvoromesečnu turneju koja je bila jedna od najuspešnijih 2001, zaradivši preko 90 miliona dolara. Sledeće godine, odlaze na Celebrity Tour, na kojoj su zaradili približno 30 miliona dolara.[34]

2002—danas: Kratak predah, pauza i ponovno okupljanje[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2002, grupa je nakon završene turneje odlučila da napravi kratak predah. Radovi na novom albumu trebalo je da započnu na jesen naredne godine, ali nikada nisu realizovani, iako se grupa pojavila na dodeli Gremi nagrada 2003.[35][36][37] Godine 2004, Džastin Timberlejk odlučuje da napusti grupu nakon koje započinje uspešnu solo-karijeru.[38][39] Grupa se ponovo okupila 2005, kada je izdala album koji je sadržao njihove najveće hitove, ukljućujući i pesmu I'll Never Stop, koja pre toga nije objavljena u SAD. U januaru 2010, objavljuju The Collection, koji je sadržao pesme koje su izdate samo u UK.[39]

2013. su se pojavili na dodeli MTV Video Mjuzik Avords gde su izveli pesme Girlfriend i Bye Bye Bye. Nakon nastupa, Bas je izjavio da trenutno ne razmišljaju o NSYNC-ovom ponovnom okupljanju.[40][41]

  1. jula 2014, grupa je izdala kompilaciju svojih najvećih hitova pod nazivom The Essential *NSYNC. Bas je u svom radio-šouu izjavio da je tu dosta pesama za koje veruje da ih nikada nije čuo, ali da se seća da je iste snimao, zbog čega sada smatra interesantnim da ih prvi put posluša. Čejsez je na svom Tviter profilu naveo sledeće: „Sinoć sam imao najčudniji san u kom se moj i album mojih starih prijatelja našao na listi top 10 albuma na Ajtjunsu. Luda noć...”[42]

Kirkpatrik je za album rekao da je sjajan osećaj izdati pesme koje nikada nisu ugledale svetlost dana, kao i da mu je drago što će njihovi dugogodišnji fanovi moći da se zadovolje novom muzikom. Fetoun je izjavio kako je iznenađen da se album, za koji nije ni znao, već našao na Amazonu i Ajtjunsu, ali da to duguju fanovima.[43]

  1. avgusta 2016, grupa se okupila na proslavi Čejsezovog 40. rođendana.

Marketing[uredi | uredi izvor]

Članovi benda su dozvolili da se po njihovim likovima izrade mnogi proizvodi, uključujući i društvene igre,[44][45] mikrofone, balzam za usne, marionete, knjige, priključke za ključeve, posteljinu, video-igre. Njihove voštane figure su napravljene 2009. i nalaze se u muzeju Madam Tiso; svih 5 figura je razotkriveno za javnost isti dan. Grupa je takođe imala ugovor sa Mekdonaldsom, koji uključuje i reklame u kojima se pojavljuju zajedno sa Britni Spirs, pored CD-a i videa koji sadrži i scene snimanja spota. Čils Gril end Bar je bio njihov sponzor tokom turneje, a grupa se takođe pojavljivala i u reklamama restorana.[46] Izdata je i video-igra pod nazivom *NSYNC: Get To The Show.[47]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • NSYNC (1997/1998)
  • No Strings Attached (2000)
  • Celebrity (2001)

Filmografija[uredi | uredi izvor]

  • Longshot (2000)
  • On The Line (2001)
  • Dead 7 (2016)

Turneje[uredi | uredi izvor]

  • For the Girl Tour (1997)
  • NSYNC in Concert (1998–2000)
  • No Strings Attached Tour (2000–01)
  • PopOdyssey Tour (2001–02)
  • Celebrity Tour (2002)

Kao prateća grupa[uredi | uredi izvor]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Nagrada Gremi[uredi | uredi izvor]

Godina Pesma Nagrada Rezultat
2000 Music of My Heart Gremi nagrada za najbolju pop saradnju sa vokalom Ne
God Must Have Spent a Little More Time on You Gremi nagrada za najbolju kantri saradnju sa vokalom Ne
2001 Bye Bye Bye Gremi nagrada za rekord godine Ne
Gremi nagrada za najbolju pop izvedbu dua ili grupe sa vokalom Ne
No Strings Attached Gremi nagrada za najbolji pop vokalni album Ne
2002 Gone Gremi nagrada za najbolju pop izvedbu dua ili grupe sa vokalom Ne
Celebrity Gremi nagrada za najbolji pop vokalni album Ne
2003 Girlfriend Gremi nagrada za najbolju pop izvedbu dua ili grupe sa vokalom Ne

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Allmusic: *NSYNC (overview)”. Allmusic. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  2. ^ Huhn, Mary (20. 11. 2000). „Backstreet Boys Want to Beat *NSYNC'S Mark”. New York Post. Arhivirano iz originala 25. 07. 2012. g. Pristupljeno 29. 8. 2010. 
  3. ^ „Rewinding the Charts: In 2000, 'N Sync Soared With 'No Strings'”. Billboard. Pristupljeno 1. 5. 2018. 
  4. ^ Abbott, Jim. „Lance Bass Book Comes Out”. The Orlando Sentinel. Arhivirano iz originala 16. 11. 2007. g. Pristupljeno 23. 10. 2007. 
  5. ^ Ryzik, Melena (1. 10. 2007). „A Boy-Band Grad's Next Act”. The New York Times. 
  6. ^ Gutierrez, Pedro Ruz. „Pearlman's money woes follow him downtown”. The Orlando Sentinel. Arhivirano iz originala 17. 4. 2008. g. Pristupljeno 22. 4. 2008. 
  7. ^ „The Top 25 Teen Idol Breakout Moments – NSYNC”. Rolling Stone. Pristupljeno 15. 12. 2014. 
  8. ^ Gray, Tyler (2008). The Hit Charade. HarperCollins. str. 129. ISBN 978-0-06-170186-3. „Kirkpatrick had just missed the cut for Backstreet Boys, and he came to Lou early in the discussions of forming a second boy band.” 
  9. ^ „'N Sync Discusses Their Rise to Stardom”. CNN. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  10. ^ „NSYNC Biography”. The Biography Channel. Arhivirano iz originala 22. 9. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2013. 
  11. ^ „VH1's Driven's *NSYNC Episode Summary”. VH1.com. Arhivirano iz originala 23. decembar 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  12. ^ Tortorici, Frank (4. 5. 1999). „'N Sync's James Lance "Lansten" Bass”. MTV News. 
  13. ^ „Artist Biography – *NSYNC”. Billboard. 
  14. ^ „CHARTS-DEUTSCHLAND: Single Top 100 (18.11.1996)” (na jeziku: German). Charts.de. 
  15. ^ „Charts-Deutschland: Album Top 100 (09.06.1997)” (na jeziku: German). Charts.de. 
  16. ^ „N Sync Pictures, Biography, Discography, Filmography, News, Ringtones, Videos”. Starpulse.com. Arhivirano iz originala 08. 06. 2008. g. Pristupljeno 4. 4. 2012. 
  17. ^ „*NSYNC – *NSYNC (ALBUM)”. Hung Medien. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  18. ^ N Sync's Inderect Path to the Top. Billboard. 20. 3. 1999. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  19. ^ „*NSYNC – Tearin' Up My Heart”. GfK Dutch Charts. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. 
  20. ^ „'N SYNC – Here We Go”. MegaCharts. 
  21. ^ „The Hot 100 - the week of May 2, 1998”. Billboard. 
  22. ^ „'N Sync in Concert”. IMDb. 
  23. ^ Franich, Darren. „Backstreet Boys vs. 'N Sync: The great boy band debate | PopWatch | EW.com”. Popwatch.ew.com. Arhivirano iz originala 28. 07. 2012. g. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
  24. ^ „Gold and platinum”. RIAA. 
  25. ^ Wolk, Josh (13. 10. 1999). „'N Court”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 21. decembar 2007. g. Pristupljeno 3. 12. 2007. 
  26. ^ „Zomba Records, LTD: Company History”. FundingUniverse.com. Arhivirano iz originala 1. decembar 2007. g. Pristupljeno 4. 12. 2007. 
  27. ^ „Linkin Park beats out pop acts for No. 1 album of 2001”. LiveDaily. 4. 1. 2002. Arhivirano iz originala 13. 1. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  28. ^ „'N Sync's 'No Strings Attached' Is Top Album of the 2000s”. spinner.com. 9. 12. 2009. Arhivirano iz originala 22. 06. 2018. g. Pristupljeno 12. 2. 2010. 
  29. ^ „Gold and Platinum”. RIAA. 
  30. ^ „Media Alert/'N Sync Breaks Sales Records At Amazon.com”. AllBusiness.com. 31. 3. 2000. Arhivirano iz originala 8. 1. 2009. g. Pristupljeno 9. 5. 2010. 
  31. ^ „*NSync No. 1 but can't match record”. Jam!. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2011. 
  32. ^ Strauss, Neil (2. 8. 2011). „THE POP LIFE; Crepe Hangers Of Teen Pop”. The New York Times. Arthur Ochs Sulzberger, Jr. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  33. ^ Wiederhorn, Jon (21. 12. 2001). „U2, 'NSYNC, Backstreet Top List Of 2001's Biggest Concert Grossers”. MTV News. MTV Networks. Arhivirano iz originala 11. 9. 2011. g. Pristupljeno 9. 1. 2009. 
  34. ^ Wiederhorn, Jon (20. 12. 2001). „Britney, 'NSYNC Buried In Ticket Sales By McCartney, Stones”. MTV News. MTV Networks. Arhivirano iz originala 11. 9. 2011. g. Pristupljeno 9. 1. 2009. 
  35. ^ Hedegaard, Erik (23. 1. 2003). „Justin Timberlake, The Bachelor”. Rolling Stone. 
  36. ^ Moss, Corey (29. 5. 2003). „Justin Timberlake Says Next 'NSYNC Album Will Sound 'Different'”. MTV News. 
  37. ^ Coulehan, Erin (20. 8. 2013). „Report: Justin Timberlake, 'NSync to Reunite at VMAs: First performance together in 10 years”. Rolling Stone. Pristupljeno 20. 8. 2013. 
  38. ^ Nupta and Norris, Ritesh and John (26. 7. 2004). „'NSYNC Reunite For One Song, But No Word Yet On Possible LP”. MTV News. 
  39. ^ a b Armour, Terry (17. 7. 2005). „Celebs pack *NSYNC charity”. Chicago Tribune. 
  40. ^ „*NSYNC VMA Performance: Justin Timberlake's Boy Band Reunites For MTV Onstage Reunion”. The Huffington Post. 25. 8. 2013. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  41. ^ „Lance Bass Says No *NSYNC Reunion Planned After VMAs Performance”. The Huffington Post. 27. 8. 2013. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  42. ^ „status”. 
  43. ^ Bacle, Ariana (30. 7. 2014). „Sony releases surprise NSync album; NSync is surprised”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 31. 07. 2014. g. Pristupljeno 3. 7. 2014. 
  44. ^ „PC Game Overview: 'N Sync Hotline”. Arhivirano iz originala 22. 6. 2009. g. Pristupljeno 19. 6. 2009. 
  45. ^ „*NSYNC: Get to the Show - Game Boy Color”. IGN. Pristupljeno 4. 5. 2015. 
  46. ^ „'N SYNC SINGS FOR CHILI'S BABY BACK RIBS”. Pristupljeno 5. 1. 2016. 
  47. ^ N*Sync: Get to the Show, Pristupljeno 2. 9. 2016 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak NSYNC na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=NSYNC&oldid=26008806”