Epitelsko tkivo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Епител)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Epitelno tkivo (epitelsko tkivo, epitel) je vrsta tkiva koje je visoko diferencirano. Sastoji se od velikog broja gusto zbijenih i međusobno povezanih epitelskih ćelija tako da sadrže malu količinu međućelijske supstance i formiraju kontinuirani sloj. Svojim bazalnim delom ćelije leže na bazalnoj lamini podepitelskoj lamini, pločastoj strukturi koju sačinjava vanćelijski matriks. Pokrivaju površinu tela i unutrašnjih organa, telesne šupljine, izvodne kanale ... Epitelsko tkivo se sastoji od ćelija epitela. Epiteli su izgrađeni od ćelija koje vode poreklo od sva tri klicina lista. U izgradnji epitela, sem veoma retkih izuzetaka nikada ne učestvuju krvni sudovi pa se razmena hranljivih materija i gasova vrši posredno - preko vezivnog tkiva koje se nalazi između krvnog kapilara i epitela.[1][2]

Klasifikacija epitela[uredi]

Vrste epitela- (s leva na desno) gornji red: jednoslojan pločast, jednoslojan kockast, jednoslojan cilindričan; donji red: višeslojan pločast, višeslojan kockast, lažno višeslojan, prelazni epitel

Neka epitelska tkiva su sagrađena od jednog sloja ćelija istog oblika i funkcije i ona se nazivaju jednoslojni epitel, dok su druga sagrađena od ćelija koje su raspoređene u više slojeva. Ova tkiva se nazivaju višeslojni epitel.

Jednoslojni epiteli[uredi]

Jednoslojni epitel može da bude različitog oblika, u zavisnosti od funkcije koju obavlja, pa se tako razlikuju:

  • ljuspast (pločast) epitel, izgrađen je od istovrsnih ćelija čija je širina mnogo veća od visine;
  • kockast epitel, koga obrazuju ćelije približno jednake širine i visine;
  • cilindričan epitel (visoko prizmatični), grade ćelije čija je visina znatno veća od širine.

Posebnu grupu jednoslojnih epitela predstavlja tzv. lažno višeslojan (pseudostratifikovan) epitel. Sastoji se od cilindričnih ćelija različitih i po morfologiji (oblik ćelije, oblik i visina jedra) i po funkcijama pa dobija, posmatran svetlosnim mikroskopom, izgled višeslojnog epitela. Ako su ćelije snabdevene trepljama onda se govori o trepljastim lažno višeslojnim epitelima.

Višeslojni epiteli[uredi]

Obrazovani su od većeg broja slojeva ćelija naslaganih jedan na drugi pri čemu je najdublji (početni) sloj u kontaktu sa podepitelskom laminom. Slojevi ćelija se međusobno razlikuju po obliku.

Prema obliku ćelije dele se na:

  • pločaste
  • kockaste
  • cilindrične.

Poseban tip višeslojnog epitela u kome dolazi do promene visine i naizgled i broja slojeva ćelija u zavisnosti od fiziološkog stanja organa, naziva se prelazni epitel ili urotel pošto se nalazi samo u nekim delovima mokraćnog sistema.

Klasifikacija prema funkciji[uredi]

Na osnovu funkcije koju obavljaju u organizmu epiteli se mogu podeliti na:

  • pokrovne (zaštitne) koji se prema strukturi dele na jednoslojne, lažno višeslojne i višeslojne;
  • žlezdane (sekrecione)
  • neuroepitele
  • klicine (reproduktivne), grade ih ćelije semenika i jajnika
  • apsorpcione, koji na vršnoj površini imaju mikroresice
  • respiratorne (pneumociti)
  • čulne (senzitivne)

Kroz ovu klasifikaciju istovremeno su navedene i uloge koje različiti tipovi epitela obavljaju u organizmu.

Pokožica[uredi]

Pokožica (epidermis) pokriva površinu tela. Kod beskičmenjaka je jednoslojna i pokrivena kutikulom. Pokožica kičmenjaka je višeslojna pri čemu dolazi do orožnjavanja površinskih slojeva.

Rožna materija koja ispunjava ove ćelije može da gradi različite tvorevine:

  • krljušti
  • perje,
  • nokte,
  • dlaku
  • kopita i druge

Endotel[uredi]

Endotel je vrsta epitela koji oblaže unutrašnje površine telesnih duplji i krvnih sudova.

Žlezdani epitel[uredi]

Epitelske ćelije koje stvaraju neki proizvod (sluz, enzime, hormone...) i procesom egzocitoze ga izbacuju u vanćelijsku sredinu nazivaju se žlezdane (sekretorne) ćelije. Žlezdane ćelije obrazuju žlezdane epitele koji zajedno sa drugim tkivima grade žlezde.

Prema tipu sekrecije razlikuju se dva osnovna tipa žlezdi:

Međutim, ima i žlezda koje imaju istovremeno obe funkcije (npr. jetra, pankreas, polne žlezde čoveka). Žlezdane ćelije nekih kičmenjaka (npr. ribe) javljaju se kao pojedinačne i označavaju se kao peharaste žlezde.

Reference[uredi]

  1. ^ Eurell, Jo Ann C.; et al., ур. (2006). Dellmann's textbook of veterinary histology. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-7817-4148-4. 
  2. ^ Freshney, 2002: p. 3

Литература[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]