Apple II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Епл II)
Apple II iz 1977, prikazan s dve disketne jedinice i monitorom. Prvi model iz serije Apple II imao je ugrađenu tastaturu, generator zvuka, plastično kućište i osam unutrašnjih priključaka za proširenje.

Epl II (engl. Apple II) bio je jedan od prvih uspešnih i masovno proizvedenih ličnih računara,[1] proizvod firme Epl kompjuter (engl. Apple Computer) iz 1977.

U pogledu lakoće upotrebe, osobina i mogućnosti proširenja, Epl II bio je značajan napredak naspram svog prethodnika, Apple I. Prikazan po prvi put na Računarskom sajmu zapadne obale (engl. West Coast Computer Faire) 1977. godine, Epl II postao je prvi masovno proizvođeni lični računar i razvio je Epl kompjuter u vrlo uspešnu firmu. Tokom godina, proizveden je čitav niz različitih modela pod sličnim oznakama, i proizvodnja modela prestala je tek 1993. Do tada je proizvedeno skoro šest miliona primeraka svih izdanja.[2][3]

Epl II postao je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih računara tokom ’80-ih i ranih ’90-ih godina. Zbog agresivne marketinške kampanje postao je prvi računar koji je masovno uveden u američke srednje škole. Razvoj obrazovnog i poslovnog softvera (VisiCalc) doveo je do upotrebe računara i za potrebe školstva i poslovanja [4][5][6].

Izvorni operativni sistem bio je jednostavni bejsik prevodilac (interpreter) koji se nalazio snimljen u ROM memoriji. Većina komercijalnih programa je radila bez operativnog sistema, direktno na hardveru računara. Apple DOS dodat je posle početka proizvodnje da podrži priključivanje disketne jedinice. Njegov naslednik bio je Apple ProDOS koji je podržavao hijerarhijski datotečni sistem i veći kapacitet diskova.

S neobaveznim karticama zasnovanim na mikroprocesoru Zilog Z80, Epl II mogao je da koristi operativni sistem CP/M i da pokrene Wordstar, dBase II i druge programe [7].

Na vrhuncu evolucije, krajem ’80-ih, računari serije Epl II su već imali mnoga rešenja usvojena s računara Makintoš. 1992. godine, platforma je već bila 16-bitna, sa mišem i grafičkim korisničkim okruženjem (GKO) i grafičkim i zvučnim mogućnostima daleko iznad originala iz 1977.

Vrlo skupa Epl Lisa sa GKO predstavljena je 1983. godine, ali se pokazala komercijalnim neuspehom zbog visoke cene. Makintoš je prikazan 1984. kao jeftinija opcija za GKO od Lise, i početkom ’90-ih je preuzeo primat od Epl II serije. Čak i posle uvođenja Makintoša, Epl II serija bila je primarni izvor prihoda za kompaniju čitav niz godina. Apple IIGS je prodavan do 1992, a Apple IIe je prestao da se proizvodi tek 15. oktobra 1993.

Dizajn[uredi | uredi izvor]

Epl II bio je jedan od prvih kućnih računara u plastičnom kućištu koje se moglo lako skinuti. Matična ploča je imala osam priključaka za proširenja, a memorija se mogla proširiti do 48 kilobajta, što je bilo znatno više od modela Komodor PET i Tendi TRS-80 koji su se pojavili u to vreme. Kao jedan od prvih prodavan je kao završeni računar, a ne kao matična ploča za koju je trebalo napraviti kućište, posebno kupiti tastaturu, monitor itd.

Grafika je bila visoke rezolucije za ’70-e. Bejsik je prvobitno radio samo s celim brojevima (Integer BASIC), a kasnije i s decimalnim Eplsoft bejsikom (Applesoft BASIC). Objavljivani su mnogi programi za računar u knjigama i časopisima, što je dovelo do njegove trenutne popularnosti.

Modeli[uredi | uredi izvor]

Rani modeli Epl II su obično označeni kao Apple][, kasnije Apple //, sa dodatkom slova da označi određeni model.

Epl II[uredi | uredi izvor]

Prvi Epl II računari počeli su se prodavati 5. juna 1977.[8] s mikroprocesorom MOS Technology 6502 koji je radio na 1 MHz, 4 kB RAM memorije, kasetnim interfejsom za snimanje i učitavanje podataka, i bejsikom ugrađenim u ROM memoriju mašine. Video-kontroler je prikazivao 24 linije teksta sa po 40 znakova u svakom redu, sa prikazom na standardnom NTSC televizoru (preko posebnog modulatora). Cena je prvobitno bila 1298 dolara.[9] (sa 4 kB RAM) i 2638 američkih dolara (sa najviše 48 kB RAM). Da bi se istakle mogućnosti prikaza u boji, logotip na kućištu računara je iscrtan bojama duge.[10]

Spoljašnja disketna jedinica postala je dostupna nešto kasnije i povezivala se preko kontroler-kartice koja se uključivala u jedan od slobodnih priključaka na računaru. Disk II interfejs bio je jedan od velikih dostignuća Stiva Voznijaka jer je dizajniran sa minimumom delova, što je znatno smanjilo cenu[11][12]

Pristup dizajnu disk interfejsa bio je tipičan za Voznijaka. Računar je koristio razne prečice da smanji broj kola i troškove. Pošto je procesor imao pristup memoriji samo tokom svakog drugog klok takta, video-memorija je očitavana tokom taktova koje procesor nije koristio.

Zvuk je proizvođen jednostavnim sistemom „uključi-isključi“ (on-off), dakle samo pulsevi su bili mogući. Veštom manipulacijom vremena i širine pulsa mogli su se postići složeni zvučni efekti.

Mnoge firme su razvile dodatne kartice za Epl II. Postojale su serijske, video, memorijske, mrežne i druge kartice. Dodatne kartice s procesorom Zilog Z80 bile su česte.[13]

Epl II Plus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: [[:Epl II Plus]]

Epl II Plus, prikazan u junu 1979,[14][15][16][17] imao je Eplsoft bejsik s podržanim operacijama na decimalnim brojevima (floating point) u ROM memoriji.

Apple II Europlus i J-Plus[uredi | uredi izvor]

Posle uspeha računara Apple II i Apple II+, Epl je 1978. proširio tržište na Evropu, Australiju i Daleki istok s modelima Apple II Europlus (Evropa i Australija) i Apple II J-Plus (Japan). U tim modelima su urađene nužne promene da bi se izašlo u susret standardima u tim zemljama. Video-signal i ulazni napon za ispravljač su morali biti izmenjeni. PAL sistemi su imali posebnu video-karticu. Japanske verzije su imale podršku za Katakana simbole. Proizvodnja Juroplusa prestala je 1983.

Apple IIe[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apple IIe
Apple IIe s disketnom jedinicom DuoDisk i Monitor-om //.

Apple II Plus je 1983. zamenjen sa Apple IIe, jeftinijom ali moćnijom mašinom s novijim elektronskim kolima. To je pomoglo da se smanji broj delova i ubrza rad, kao i doda podrška za mala slova i 64 kB RAM memorije. Dodatne kartice su omogućavale prikaz 80 znakova u redu i proširenje do 1 MB RAM memorije.

S ovim modelom je uveden i DuoDisk, dvostruka disketna jedinica za diskete od 5,25 inča s novom kontroler-karticom. Apple IIe postao je najpopularniji Apple II model ikada napravljen.

Apple IIc[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apple IIc
Apple IIc bio je prvi kompaktni računar firme Epl kompjuter.

Apple IIc je prikazan u aprilu 1984. kao prenosivi računar. Međutim, nije imao baterije i ugrađeni ekran s tekućim kristalima, pa se nije mogao koristiti kao moderni laptop — u pokretu.

IIc bio je prvi model s mikroprocesorom 65C02 i imao je ugrađenu disketnu jedinicu od 5,25 inča i 128 kB RAM memorije, ugrađeni disk kontroler, video-izlaz, serijski interfejs za modem i štampač i ulaz za miš ili palicu za igru.

Apple IIGS[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apple IIGS
Apple IIGS bio je najmoćniji računar iz serije II sa 16-bitnim procesorom, 4096 boja, sintesajzerom zvuka, mišem i grafičkim korisničkim okruženjem.
Apple IIGS sa mišem i tastaturom.

Idući član linije bio je računar Apple IIGS prikazan 15. septembra 1986. Imao je moćni 16-bitni procesor, sa 24-bitnim adresiranjem, sa proširenjem memorije do 8 MB. Grafika je podržavala do 4096 boja.[18]

GS je bio skoro potpuno saglasan s prethodnim računarima iz serije preko posebnog čipa zvanog Mega II koji je u stvari bio funkcionalna zamena za raniji model Apple IIe (bez procesora i memorije). Ovo je obezbeđivalo punu podršku za stariji softver. Novi programi su radili u grafičkom korisničkom okruženju.

Računar je uključivao 32-glasovni Ensonik sintesajzer (Ensoniq 5503) sa 64 kB zasebne memorije. [19] 256 kB standardne memorije, ugrađene priključke za proširenja, miš, RGB video izlaz, i mrežnu karticu AppleTalk.

Prvih 50.000 računara iz serije imali su potpis Stiva Voznijaka na prednjem delu kućišta i zvali su se Woz Limited Edition.

Apple IIc Plus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apple IIc Plus
Apple IIc Plus, 8-bitna izmena originalnog modela IIc ali s bržim procesorom, disketnom jedinicom od 3.5 inča i ugrađenim napajanjem. Bio je to poslednji računar serije Apple II.

Poslednji model iz serije II bio je Apple IIc Plus uveden 1988. Imao je istu veličinu i oblik kao IIc, s tim da je disketna jedinica bila od 3,5 inča, napajanje je sada bilo unutar kućišta, a mikroprocesor je bio 65C02 na 4 MHz. Memorija se mogla proširiti do 1 MB.

Apple IIe Card[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Apple IIe Card

Godine 1990, posebna kartica pod imenom Apple IIe Card postala je dostupna za Macintosh LC liniju računara. Ovo je u stvari bio minijaturni Apple 2e računar na kartici i omogućavao je korišćenje starijih programa preko hardverske emulacije.

Poslednje godine[uredi | uredi izvor]

Makintoš linija računara je konačno prevazišla Apple II liniju početkom ’90-ih. Poklonici Epl serije bili su ljuti na kompaniju zato što je napustila dalji razvitak modela. Kraj proizvodnje modela IIGS objavljen je u decembru 1992.[20] a serije IIe u martu 1993.[21]

Klonovi[uredi | uredi izvor]

Jiama (嘉馬) SPS-109, tajvanski klon računara Apple II.

Apple II imao je dosta nelegalnih klonova u SAD i drugde. Napravljeno je više od 190 različitih modela. Mnogi su imali imena voća, da bi asocirali kupce na originalni proizvod. Postojali su klonovi i u Sovjetskom Savezu i Bugarskoj, sa ćiriličkim znakovima.

U SFRJ je institut IRIS iz Bosne i Hercegovine, u sklopu Energoinvesta, pravio klonove Apple II računara. Službeno ime je bilo IRIS 8. Zbog visoke cene su uglavnom korišćeni za digitalne telefonske sisteme i obrazovanje. Korišćeni su donekle i u državnim firmama, istraživačkim laboratorijama i u JNA. IRIS 8 izgledao je slično kao rani IBM PC, sa posebnom centralnom jedinicom s ugrađene dve disketne jedinice od 5,25 inča, i odvojenom tastaturom i monitorom. Elitne srednje škole su imale skupine od 8, 16 ili 32 računara povezanih u lokalnu mrežu sa IRIS 16 PC serverom. Broj proizvedenih računara nije poznat.

Skladište podataka[uredi | uredi izvor]

U prvo vreme, Apple II je koristio audio kasete za skladištenje podataka i programa. Nije postojao proizvedeni model kasetofona, pa je preporučena verzija u ranoj dokumentaciji bio Panasonik RQ309. Posle pojave modela Disk II, kasetni programi su polako nestajali sa tržišta.

Disk II je koristio 5,25-inčne diskete. Prvi operativni sistem za diskete bio je Apple DOS koji je mogao da skladišti 113.75 kB podataka na svakoj disketi.

Kasnije, Apple 2e mogao je da koristi 3,5-inčne diskete s kapacitetom od 800 kB i tvrde diskove.

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Danas postoje razni emulatori koji omogućavaju Apple II softveru da radi na linuksu, Windows-u i drugim operativnim sistemima. Odrazi disketa se mogu naći na internetu za te emulatore. AppleWin i MESS su među boljim emulatorima koji su saglasni s odrazima disketa.

Postoji i retro računarska scena vlasnika i sakupljača Apple II računara koja nastavlja da obnavlja, održava i razvija hardver i softver za svakodnevno korišćenje ovih starih računara. Postoji niz internet stranica posvećenih ovom računaru.

Uticaj na industriju[uredi | uredi izvor]

Apple II serija računara imala je izuzetan uticaj na tehnologiju i na svakodnevni život. Apple II bio je prvi lični računar za mnoge ljude, i njegova cena bila je na nivou dostupnom za mnoge porodice. Njegova popularnost je doprinela izuzetnom rastu industrije video-igara i obrazovnih programa. BASIC u ROM memoriji naučio je milione ljudi prvim koracima u programiranju. Prvi tabelarni program za proračune, VisiCalc, postao je dostupan masama sa Apple II računarom.

Druge kompanije su brzo uskočile na tržište sa svojim modelima, što je započelo „rat“ u kome su korisnici profitirali sa sve boljim i jeftinijim računarima. Uspeh Apple II računara je podstakao i IBM da stvori IBM PC, koji je podstakao dalji razvoj računarstva u pravcu sve boljih performansi i niže cene.

Jedna pouka iz serije Apple II bila je važnost otvorene arhitekture računarskog sistema. Prvi računari Apple II dolazili su sa priručnikom koji je imao celokupnu električnu šemu računara i popis Monitor rutine u ROM memoriji koja je služila kao BIOS. Kasnije se ovo kupovalo zasebno, a često je zauzimalo nekoliko priručnika. Priključci Apple II računara dozvoljavali su perifernim karticama da preuzmu potpunu kontrolu nad magistralom podataka i imaju direktan pristup memoriji. Ovo je podstaklo nezavisnu industriju proizvođača kartica koji su proizveli pravo „more“ proizvoda, time omogućujući korisnicima da izrade sisteme po svojoj volji.

S prvim Makintoš modelima, Epl je napravio zatvoreni sistem, što je znatno umanjilo uspeh mašine. Na kraju, otvorena arhitektura IBM PC-ja je nadvladala i postala industrijski standard. Međutim, IBM je od toga imao malo direktne finansijske koristi pošto su druge firme preuzele primat u razvoju otvorene IBM PC arhitekture. U decembru 2004. godine, IBM je prodao svoj odeljak za lične računare kineskoj kompaniji Lenovo.[22][23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reimer, Jeremy (14. 12. 2005). „Total share: 30 years of personal computer market share figures”. Arstechnica.com. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  2. ^ „The Steve Jobs way”. CNN. 23. 4. 2004. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  3. ^ „Apple II Scans - http://www.apple2scans.net[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2006. g. Pristupljeno 5. 11. 2009.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ Cavanaugh, Chris (3. 10. 2010). „Apple II - Overview”. allgame. Arhivirano iz originala 18. 09. 2009. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  5. ^ Rothman, Wilson (16. 7. 2009). „Apple II: The World Catches On | Gizmodo Australia”. Gizmodo.com.au. Arhivirano iz originala 16. 10. 2009. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  6. ^ bellis, mary (16. 6. 2010). „The First Spreadsheet - VisiCalc - Dan Bricklin and Bob Frankston”. Inventors.about.com. Arhivirano iz originala 13. 04. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  7. ^ InfoWorld, 6 February 1984, Vol. 6, Num. 6
  8. ^ Long, Tony. „June 5, 1977: From a Little Apple a Mighty Industry Grows”. Wired.com. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  9. ^ Forster 2005, str. 19.
  10. ^ Apple II History Chapter 4, http://apple2history.org/history/ah04.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2006)
  11. ^ „Apple II History » 5-The Disk II”. Apple2history.org. Arhivirano iz originala 1. 12. 2006. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  12. ^ Freiberger, Paul, and Michael Swaine. "Fire In The Valley, Part Two (Book Excerpt)", A+ Magazine, January 1985: 45.
  13. ^ InfoWorld, InfoWorld Media Group, 6. februar 1984, Vol. 6, Num. 6
  14. ^ „Apple II History Chap 6”. Apple2history.org. Arhivirano iz originala 10. 7. 2010. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  15. ^ „Macintosh Prehistory: The Apple I and Apple II Era”. Lowendmac.com. 22. 4. 1996. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  16. ^ „Apple Products”. Applemuseum.bott.org. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  17. ^ „EDTechTimeline[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2007. g. Pristupljeno 6. 11. 2009.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  18. ^ Duprau, Jeanne, and Tyson, Molly. "The Making of the Apple IIGS", A+ Magazine, November 1986: 57-74.
  19. ^ Apple IIGS, http://www.old-computers.com/museum/computer.asp?c=71 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. novembar 2006)
  20. ^ „Apple IIGS // Collections”. Applematters.com. 25. 4. 1999. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  21. ^ „Apple IIe // Collections”. Applematters.com. 25. 4. 1999. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  22. ^ „IBM sells PC business to China's Lenovo - Gadgets - MSNBC.com”. MSNBC. 8. 12. 2004. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  23. ^ „IBM Sells PC Business to Lenovo”. Internetnews.com. Arhivirano iz originala 14. 05. 2021. g. Pristupljeno 26. 4. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Apple II na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Apple_II&oldid=26728227”