Esfigmenska povelja

Lik Stefana Brankovića na Esfigmenskoj povelji

Esfigmenska povelja je srpski srednjovekovni rukopis povelja svetogorskom manastiru Esfigmen od strane despota Đurđa Brankovića, iz 15. veka.

Esfigmensku povelju izdao je despot Đurađ Branković 11. septembra 1429. godine, a na molbu monaha manastira Esfigmena da postane novi ktitor ovog manastira. Ova Povelja predstavlja izuzetan istorijsko-pravni dokument, izrađena je u manastiru Žiči.

Izdavanjem Esfigmenske povelje despot Đurađ je nastavio vekovnu tradiciju duboke duhovne povezanosti srpskih srednjovekovnih vladarskih kuća sa pravoslavnom crkvom i Svetom Gorom, kojoj i Despotovina, iako je daleko odmaknuta na sever, na Dunav, pruža dostojnu materijalnu pomoć.

Povelja započinje rečima

„Po neizrečenom milosrđu i čovekoljublju vladara mog slatkog mi Isusa Hrista i po njegovoj svemilosnoj dobroti odabrao je smirenost moju i postavio me za naslednika roditelja mojih, za gospodara Srbima. Tako sam ja despot Đurađ milošću božjom u Hristu Bogu pravoverni i hristoljubivi gospodar Srba sa od Boga darovanom mi pobožnom i hristoljubivom gospodaricom despoticom gospođom Jerinom.

i završava:

Molimo i onoga koga će Bog izabrati da bude naslednik posle nas prestola našeg, bilo sina našeg, bilo nekog iz roda našeg, ili nekog drugog, da ovo naše zaveštanje ne bude narušeno, nego potvrđeno. Ako se neko obuzet zavišću ili lakoumstvom usudi da naruši bilo šta od onog što smo gore zapisali, taj da je proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i vrhovnih apostola, i od trista osamnaest svetih i od Prečiste Bogomatere i od sile časnog i životvornog krsta, i od dvanaest svetih i svehvalnihbogonosnih otaca u Nikeji, i od svih svetih koji su od početka sveta ugodnici Gospodnji. Zadatom rečju i zapovešću gospodstva našeg utvrdilo se i zapisalo se godine 6938. meseca septembra 11. u patrijaršiji u Žiči. Milošću Božjom gospodar Srba despot Đurađ"