Žak de Vokanson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žak de Vokanson
Portret Žaka de Vokansona
Lični podaci
Datum rođenja(1709-02-27)27. februar 1709.
Mesto rođenjaGrenobl, Kraljevina Francuska
Datum smrti21. novembar 1782.(1782-11-21) (73 god.)
Mesto smrtiPariz, Kraljevina Francuska

Žak de Vokanson (franc. Jacques Vaucanson; Grenobl, 27. februar 1709 — Pariz, 21. novembar 1782) bio je francuski inovator, jedan od pionira automatizacije. Bio je prvi čovek koji je izumeo automatski razboj, ali nikada nije realizovao svoju ideju.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Grenoblu, Francuska, 1709. godine kao Žak Vokanson (član de dodat je kasnije njegovom imenu od strane Francuske akademije nauka).[1] Kao deseto dete proizvođača rukavica, Žak je odrastao u siromašnim uslovima i kao dete je želeo da postane časovničar.[2] Studirao je na jezuitskom kolegijumu u Grenoblu, a kasnije se pridružio Minimskom redu u Lionu. Njegova namera bila je da tada studira religiju, ali je ipak povratio svoj interes za mehaničke uređaje nakon sastanka sa hirurgom Le Katom, od koga je naučio i detalje iz anatomije. Ovo novo znanje omogućilo mu je da razvije svoje mehaničke uređaje koji su imitirali biološke vitalne funkcije kao što su cikrulacija, disanje i varenje.[3]

Automatizovane inovacije[uredi | uredi izvor]

Sa svega 18 godina, Vokanson je dobio svoju radionicu u Lionu i donaciju plemića da izradi seriju mašina. Iste, 1727, godine, imao je posetu jednog od glavnih rukovodilaca Minimskog reda. Vokanson je tim povodom odlučio da napravi neke androide koji bi servirali večeru i čistili stolove tokom posete političara. Ipak, jedan vladin zvaničnik opisao je Vokansonove tendencije „nečistim” i naredio da njegova radionica bude uništena.[4]

Godine 1737, Vokanson je izgradio Svirača flaute, figuru ljudske veličine koja je svirala doboš i flautu i imala repertoar od dvanaest pesama. Prsti ovog automata nisu bili dovoljno fleksibilni da sviraju flautu, pa je Vokanson morao da iskoristi rukavice kako bi imitirao ljudsku kožu. Sledeće, 1738, godine, on je ovu kreaciju prezentovao Francuskoj akademiji nauka.[5]

Johanes Joakim Kvanc, dvorski muzičar i dugogodišnji instruktor flaute Fridrihu II Pruskom, raspravljao je o nedostacima Vokansonovog mehaničkog svirača. Konkretno, njegova nesposobnost da dovoljno pomiče usne rezultirala je potrebom za povećanje pritiska vetra za gornje oktave. Kvanc je obeshrabrio ovaj metod kao stvaranje piskav, neprijatan ton.[6]

U to vreme mehanička stvorenja bila su neka vrsta privremene mode u Evropi, ali se većina njih mogla klasifikovati u igračke, dok su Vokansonove kreacije bile prepoznate kao revolucionarne u svojoj mehaničkoj realističnoj sofisticiranosti.

Kasnije te godine, kreirao je još dva automata — Svirača tamburina i Patku — koja se smatraju njegovim remek-delima. Patka je imala preko 400 pokretnih delova u svakom krilu i mogla je da maše krilima, pije vodu, svari zrno i defecira.[7][8] Iako je navodno Vokansonova patka precizno demonstrirala proces varenja, ona je zapravo sadržala skriveni odeljak digestirane hrane, tako da ono što je patka digestirala nije bilo isto ono što je pojela; patka bi jela mešavinu vode i semenja, a izbacivala mešavinu mrvica hleba i i zelenu boju što je posmatraču igledalo kao pravi izmet. Iako su ovakve „prevare“ ponekad bile kontroverzne, one su bile dovoljno česte jer su ovakve naučne demonstracije bile potrebne za zabavu bogatih i moćnih kako bi naučnici privukli njihovu naklonost i pokroviteljstvo. Vokansonu se takođe priznaje da je izumeo prvu fleksibilnu gumenu cevčicu, upravo u procesu kreiranja iznutrica svoje Patke. Uprkos revolucionarnoj prirodi njegovog automata, kaže se da se brzo umorio od svojih kreacija i da ih je prodao 1743. godine.

Vokansonovi pronalasci privukli su pažnju Fridriha Velikog, koji je pokušao da ga dovede na svoj dvor. Međutim, Vokanson je odbio, želeći da služi svojoj zemlji.[9]

Nešto kasnije u Parizu 1738. konstruisao svoj prvi automat - Svirača flaute. Tad su bile vrlo popularne takve mehaničke igračke za zabavu otmene gospode, a njegova u liku pastira mogla je kad se navije i da sama odsvira melodiju.

Vokanson je 1741. postavljen za inspektora svilarstva, pa se potpuno posvetio problemu mehanizacije tkanja svile.[7]

Napravio je čitav niz poboljšanja, koje su usvojile tadašnje manufakture, ali njegov najvažniji izum - Bušena kartica ostala je zanemarena nekoliko dekada.[7]

Vokanson je uzimajući u obzir sve što su izumeli njegovi prethodnici, uspeo da konstruiše automatski razboj, pogonjen vodeničkim kolom (ili snagom životinja) koji je tkao potpuno sam upravljan bušenom karticom.[7]

Nakon njegove smrti, prototip njegovog razboja je obnovio i poboljšao Žozef Mari Žakard pa je on postao jedan od najvažnijih izuma industrijske revolucije.[7]

Radivši na konstrukciji svog razboja, Vokanson je izumeo i brojne naprave trajne važnosti.

Pred kraj svog života, bacio se na kolekcionarstvo prototipa izuma, počevši od svojih. Iz te kolekcije je 1794. izrastao pariski muzej zanatstva - Conservatoire des Arts et Métiers, u kom je Žakard prvi put vidio Vokansonov razboj.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Account by Christiane Lagarrigue
  2. ^ Orange
  3. ^ „automates.info[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2004. g. Pristupljeno 10. 07. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ Wood, Gabby. "Living Dolls: A Magical History Of The Quest For Mechanical Life", The Guardian, 2002-02-16.
  5. ^ „Essay by Peter Schmidt, Swarthmore College”. Arhivirano iz originala 02. 07. 2017. g. Pristupljeno 11. 07. 2017. 
  6. ^ Versuch, einer Anlweisung die Flöte traversiere zu spielen, IV, 14.[mrtva veza]
  7. ^ a b v g d đ „Jacques de Vaucanson” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 12. 9. 2016. 
  8. ^ „Vaucanson's Mechanical Duck[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 02. 07. 2017. g. Pristupljeno 11. 07. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  9. ^ vaucanson

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žak de Vokanson na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жак_де_Вокансон&oldid=27389909”