Žan, vojvoda od Berija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žan, vojvoda od Berija
Lični podaci
Datum rođenja(1340-11-30)30. novembar 1340.
Mesto rođenjaVensen,
Datum smrti15. jun 1416.(1416-06-15) (75 god.)
Mesto smrtiPariz,
Porodica
SupružnikJoan of Armagnac, Joan II, Countess of Auvergne
PotomstvoMarie, Duchess of Auvergne, Bonne of Berry, John of Valois, Count of Montpensier
RoditeljiŽan II Dobri
Bona Češka
DinastijaValoa
PrethodnikJohn I
NaslednikMarie

Žan Valoa (franc. Jean;[1] Dvorac Vensen, 30. novembar 1340 — Pariz, 15. jun 1416) bio je sin francuskog kralja Žana II i njegove prve supruge Bone Češke i mlađi brat kasnijeg kralja Šarla V.

Godine 1360. Žanu je dodeljena titula vojvode od Berija. On je bio prvi vojvoda od Berija.

Otac mu je zarobljen u bici protiv Engleza, kod Poatjea [2], 19. septembra [3] 1356. godine [3] [4] [5]. Kada je ugovor iz Bretinjia potvrđen u Kaleu Englezima je bilo isplaćeno samo 400 000 od dogovorenih 3 000 000 kruna otkupa za kralja, pa je engleski kralj Edvard III Plantagenet prihvatio to kao prvu ratu i oslobodio je francuskog kralja iz zarobljeništva. Žan od Berija je tada, zajedno sa svojim bratom, stricem i drugim plemićima ostao u Engleskoj kao jemstvo da će otkup biti plaćen. Ali, njegov brat Luj I Anžujski je pobegao iz zarobljeništva, pa je kralj Žan kao vitez i pravi gospodin sam ponovo otišao u zarobljeništvo [6], gde je i umro 1364. godine [6] [7]. Po novom dogovoru 1366. godine, novi francuski kralj Šarl V obavezao se da redovno isplaćuje rate otkupa. Engleski kralj Edvard je za uzvrat oslobodio Žana, kao i druge taoce kraljevske krvi [8].

Šarl V je umro 1380. godine [9] [10] ostavljajući iza sebe maloletnog sina Šarla VI, pa je vlast preuzela grupa kneževa kraljevske krvi, među kojima je bio i Žan. Pošto su svi kneževi prevashodno bili zainteresovani za uvećanje sopstvene moći svađe među njima nisu prestajale [10].

Godine 1380. izbio je ustanak u Parizu u vezi s novim poreskim opterećenjima. Žan i drugi regenti su u početku su učinili ustupke, ali su posle nekoliko vremena vratili te poreze, a to je 1382. godine izazvalo novi ustanak u Parizu. Ustali su sitni majstori i kalfe.

Taj je pokret dobio u istoriji naziv ustanak buzdovanâ (franc. maillotins), jer su ustanici oteli u arsenalu buzdovane i njima se naoružali. Ustanici su počeli da ubijaju skupljače poreza, da rasteruju kraljevske činovnike, a iz tamnica su oslobodili zatvorenike. Odjeci tog pokreta zapaženi su i u nizu provincijskih gradova. Ponegde su ustali i seljaci (pokret takozvanih tuchins = siromaha).

Feudalcima je pošlo za rukom da se obračunaju sa svim tim ustancima. Pobedu feudalaca znatno je olakšala okolnost što se buržoazija bojala pokreta narodnih donjih slojeva, pokreta kalfi i sitnih majstora, a i mogućnost novog seljačkog ustanka [11].

Prvih godina, službenici koji su tako dobro služili Šarla V nastavili su da vode državnu upravu. Međutim, Žan, drugi kneževi iz kraljevskog doma i njihovi plemeniti prijatelji gledali su sa puno prezira na ove proverene državne službenike, kivni što ljudi niskog roda drže vlast u svojim rukama [12].

Ovo regentstvo je postojalo dok mladom kralju nije dosadilo tutorstvo, pa je on lično preuzeo vlast. Na žalost, novi kralj bio je mentalno nestabilan i sklon životu u raskoši i rasipništvu, što je još više uvećalo nevolje. Godine 1392, pošto je kralj sasvim poludeo, obnovljeno je namesništvo na čelu sa Filipom, vojvodom Burgundije[10]. Tada su kneževi koji su preuzeli vlast oterali državne službenike Šarla V [12]. Kralju se još povremeno, na kraće vreme, vraćao razum, i tada je donekle preuzimao svoje kraljevske dužnosti, ali je u stvari samo slušao savete svog brata Luja, vojvode od Orleana. Država je bila u neprekidnom haosu, dok su se ova dva kneza borila oko vlasti [10] [12], a manje moćne vojvode [12] Žan i Luj, vojvoda od Burbona su nastojali, sa manje ili više uspeha da igraju posredničku ulogu između njih [10]. Oni su pokušavali da održe kakav-takav mir [12].

Jedne večeri 1407. godine, dok se vraćao pariskim ulicama, Luja od Orleana napala je i ubila grupa probisveta koje je potplatio Žan, novi vojvoda Burgundije. Ovim činom nasilja Francuska je podeljena na dve stranke, koje su bile naprijateljski raspoložene jedna prema drugoj. Žan od Berija je držao stranu Šarla Orlenskog, Lujevog sina [10].

Žan je umro 15. marta 1416. godine, u Parizu. Pošto nije imao naslednika Beri se vratio kraljevskom domenu.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Filip III Hrabri
 
 
 
 
 
 
 
8. Šarl Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Izabela Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
4. Filip VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karlo II Napuljski
 
 
 
 
 
 
 
9. Margareta od Anžua i Mena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marija Ugarska
 
 
 
 
 
 
 
2. Žan II Dobri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Igo IV od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
10. Robert II od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Jolanda od Drea
 
 
 
 
 
 
 
5. Žana Burgundijska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Luj IX
 
 
 
 
 
 
 
11. Agnesa od Francuske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margareta od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
1. Žan, vojvoda od Berija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Henry VI of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
12. Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Beatrice d'Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
6. Jovan Slepi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. John I, Duke of Brabant
 
 
 
 
 
 
 
13. Margareta od Brabanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margarita III Flandrijska
 
 
 
 
 
 
 
3. Bona Češka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Otakar II Pšemisl
 
 
 
 
 
 
 
14. Vaclav II Pšemisl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Kunigunda od Slavonije
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeta od Češke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Rudolf I Habzburški
 
 
 
 
 
 
 
15. Judita od Habzburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Gertrude of Hohenburg
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pejnter 1997, str. 572.
  2. ^ Pejnter 1997, str. 391.
  3. ^ a b Pejnter 1997, str. 390.
  4. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 243.
  5. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 273.
  6. ^ a b Pejnter 1997, str. 393.
  7. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 248.
  8. ^ Pejnter 1997, str. 395.
  9. ^ Pejnter 1997, str. 399.
  10. ^ a b v g d đ Pejnter 1997, str. 400.
  11. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 249.
  12. ^ a b v g d Pejnter 1997, str. 447.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žan, vojvoda od Berija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан,_војвода_од_Берија&oldid=15480737”