Žan Anuj

Žan Anuj
Lični podaci
Puno ime	Žan Mari Pjer Lusien Anuj
Datum rođenja	(1910-06-23)23. jun 1910.
Mesto rođenja	Bordo, Francuska
Datum smrti	3. oktobar 1987.(1987-10-03) (77 god.)
Mesto smrti	Lozana, Švajcarska
Književni rad
Period	Modernizam
Potpis

Žan Mari Pjer Lusien Anuj (franc. Jean Marie Lucien Pierre Anouilh; Bordo, 23. jun 1910 — Lozana, 3. oktobar 1987) je bio francuski dramski pisac čija je karijera trajala pet decenija. Iako se njegov rad kretao od visoke drame do apsurdnih farsi, Anuj je najpoznatiji po svom komadu iz 1943. godine „Antigona“, adaptaciji Sofokleove drame. Anujeva adaptacija se smatrala napadom na Maršala Petena i njegovu Višijevsku vladu. Kao jedan od najvažnijih francuskih pisaca posle Drugog svetskog rata Anuj se bavio očuvanjem integriteta u svetu moralnih kompromisa.

Biografija

Anuj je rođen u Serisolu, malom selu na periferiji Bordoa, i imao je baskijske korene.Njegov otac, Fransoa Anuj je bio krojač od koga je po sopstvenom priznanju nasledio jak osećaj ponositosti. Ipak svoju umetničku stranu nasledio je od majke Marije-Magdalene, violinistkinje koja je dopunjavala porodični budžet svirajući leti u kazino orkestru u obližnjem primorskom letovalištu u Arkašonu. Porodica se 1918. godine preselila u Pariz gde je Anuj stekao srednje obrazovanje. Žan-Luj Baro kasnije poznati francuski režiser pohađao je istu školu i sećao se Anuja kao ulickanog mladog momka. Bio je primljen na Pravni fakultet univerziteta u Sorboni ali zbog nemogućnosti da se samostalno finansira odlučuje da ga napusti posle samo 18 meseci kako bi počeo da radi kao tekstopisac u novinama Publicité Damour. Voleo je posao koji je obavljao i uvek je govorio da je upravo tu naučio značaj klasičnih vrednosti kratkoće i preciznosti jezika.

Grob Anuila, njegove najstarije ćerke Katarine (1934-1989) i poslednje partnerke Ursule Vecel (1938-2010), na groblju Puli u blizini Lozane.

Anujevi finansijski problemi su nastavljeni nakon što je pozvan na služenje vojnog roka 1929. godine. Živeći od svoje skromne vojne nadoknade odlučuje da se 1931. godine oženi glumicom Monel Valentin. Iako je glumila u nekoliko njegovih predstava, po svedočenju Anujeve ćerke Karoline (iz drugog braka) on nije bio srećan u braku sa Monel. Anujeva najmlađa ćerka Kolomb je išla još i dalje govoreći da između njih nikada zvanično nije ni bio zaključen brak. Navodno je imala nekoliko vanbračnih partnera zbog čega je Anuj veoma patio. Na njegov je dramski rad je takođe navodno uticala i sumnja po pitanju njegovog porekla. Prema Karolini, Anuj je saznao kako je njegova majka dok je radila u Arkašonu imala ljubavnika koji je mogao bit njegov pravi biološki otac. Uprkos svemu Anuj i Valentin su dobili ćerku Katerin 1934. godine koja ih je pratila kroz njihov rad u teatru. Proširenje porodice donelo je Anuju nove brige po pitanju limitiranog finansijskog stanja u kome se nalazio. Odlučan da se u potpunosti posveti pisanju počinje da piše skečeve za bioskopska prikazivanja kako bi ostvario dodatne prihode.

Pozorišni rad

U 25.godini Anuj nalazi posao kao sekretar francuskog glumca i reditelja Luja Žovea.Iako mu je šef pozajmio nameštaj korišćen u komadu Zigfrid Žana Žiroa za opremanje kuće,kao reditelj nije bio zainteresovan za Anujeve spisateljske ideje.Žuve je doživeo popularnost 30ih godina naročito kroz saradnju sa Žiroom.Njih dvojica su nastojali da prebace fokus dela sa autorskog glasa reditelja na komad i njegov tekst.