Žan le Ron d'Alamber

Žan le Ron d'Alamber
Žan le Ron d'Alamber
Lični podaci
Datum rođenja	(1717-11-16)16. novembar 1717.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	29. oktobar 1783.(1783-10-29) (65 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Obrazovanje	Univerzitet Sorbona
Naučni rad
Polje	matematika
Poznat po	D'Alamberovom kriterijumu

Žan le Ron d'Alamber (franc. Jean le Rond d'Alembert или Jean le Rond D'Alembert; Pariz, 16. novembar 1717 — Pariz, 29. oktobar 1783) francuski matematičar, fizičar i filozof. Uz Denija Didroa, jedan je od najpoznatijih enciklopedista. Poznat je i po svojim matematičkim istraživanjima (diferencijalne jednačine, parcijalni izvodi).

Detinjstvo

D'Alamber je rođen 16. novembra 1717. u Parizu, kao plod vanbračne ljubavi spisateljice i oficira. Nekoliko dana kasnije, majka ga je ostavila na stepenicama crkve Sen Žan le Ron u Parizu, koja se nalazi u blizini severne kule Bogorodičine crkve. Običaj je nalagao da dobije ime sveca zaštitnika crkve i tako postade Žan le Ron. Prvobitno je bio u sirotištu, ali je vrlo brzo pronašao hraniteljsku porodicu, i to tako što ga je usvojila žena jednog zanatlije, stakloresca. Oficir Detuš, iako nije zvanično priznavao očinstvo, starao se o njegovom obrazovanju plaćajući mu školovanje.

Radna biografija

Sa dvanaest godina upisao se na jansenitski koledž Četiri nacije (poznat i pod imenom koledž Mazaren), gde je studirao filozofiju, pravo i umetnost, da bi 1738. postao advokat. Naposletku, počeo je da se zanima za medicinu i matematiku. Upisao se najpre pod imenom Daremberg, koje je zatim promenio u d'Alamber i koje će kasnije zadržati tokom celoga života. Godine 1739. objavio je svoj prvi rad iz oblasti matematike o greškama koje je bio uočio u Rejnoovom delu Dokazana analiza, knjizi štampanoj 1708, iz koje se i sam d'Alamber upoznao sa osnovama matematike. Docnije, popularnost koju je stekao zahvaljujuću svom radu o integralnom računu omogućila mu je da postane član Francuske akademije nauka 1741, sa svega 24 godine. Dve godine kasnije, objavio je Traktat o dinamici, u kome iznosi rezultate svojih istraživanja o količini kretanja.

Godine 1746. Didro je upoznao d'Alambera i angažovao ga za rad na svom projektu Enciklopedije. Sledeće godine, Didro i d'Alamber preuzeli su rukovođenje projektom. Godine 1751, posle pet godina neprekidnog rada preko dve stotine sastavljača, izašao je prvi tom Enciklopedije za koju je Uvodnu raspravu napisao upravo d'Alamber. Godine 1757. došlo je do razlaza između njih dvojice i d'Alamber je napustio projekat.

Postao je član Berlinske akademije nauka sa 28 godina. Negde oko 1750, kada je imao 35 godina, napravio je zaokret u karijeri postavši književnik. Godine 1754. d'Alamber je izabran za člana Francuske akademije (franc. Académie Française); na mestu sekretara ostao je sve do 9. aprila 1772. Broj članova ove akademije je ograničen na 40, a on se nalazio na poziciji 25 u periodu 1754 — 1783.

Napustio je porodičnu kuću 1765. da bi mogao da uživa u platonskoj ljubavi sa književnicom Žili de Lepinas.

D'Alamber je bio redovni posetilac pariskih salona, posebno onih gđe Žofren i gđice De Lepinas. Tamo je i upoznao Didroa.

Njegov veliki rival u matematici i fizici u Akademiji nauka bio je Aleksis Klero.

Sve do svoje smrti u šezdeset šestoj godini, 1783, nastavio je da se bavi naučnim radom. Ugasio se na vrhuncu slave, što je bila svojevrsna kompenzacija za njegov nesrećni dolazak na svet.

Enciklopedija

Godine 1745. d'Alamber, koji je već tada bio član Akademije nauka, angažovan je da prevede na francuski Ciklopediju Engleza Efraima Čejmbersa. Od jednog običnog prevoda, projekat je prerastao u uređivanje originalnog i jedinstvenog dela — Enciklopedija ili obrazloženi rečnik nauke, umetnosti i zanata. D'Alamber je napisao čuveni Predgovor, kao i većinu članaka iz oblasti matematike i nauke.

D'Alamberova teorema

U Traktatu o dinamici izložio je d'Alamberovu teoremu koja glasi: svaki polinom n-tog stepena sa kompleksnim koeficijentima ima tačno n korena u $\mathbb {C}$ (koji nisu nužno različiti, treba voditi računa o tome koliko puta se pojavljuje jedan isti koren). Ovu teoremu je dokazao u XIX veku Karl Fridrih Gaus.

D'Alamberov kriterijum za utvrđivanje konvergencije redova

Neka je $\sum a_{n}$ red sa pozitivnim sabircima i neka odnos ${\frac {a_{n+1}}{a_{n}}}$ teži graničnoj vrednosti $L\geq 0$, (to jest $L=\lim _{n\rightarrow \infty }\left|{\frac {a_{n+1}}{a_{n}}}\right|$), tada za:

• L<1, dati red, čiji je opšti član $a_{n}$, konvergira
• L>1, dati red divergira
• za L=1, dati kriterijum ne tvrdi ništa

Filozofija

D'Alamber se upoznao sa filozofijom na koledžu Četiri nacije, koji je osnovao Mazaren i koji su vodili religiozni jansenisti i kartezijanci. Više od filozofije interesovali su ga drevni jezici i teologija (pisao je o Poslanici svetog Pavla Rimljanima). Po završetku koledža, definitivno je ostavio po strani teologiju posvetivši se studijama prava, medicine i matematike. Prvih godina studija, sačuvaće kartezijansku tradiciju koja će zajedno sa njutnovskim principima utreti put savremenom naučnom racionalizmu.

Rad na Enciklopediji sa Didroom i ostalim misliocima toga doba omogućio mu je da formalizuje svoju filozofsku misao. Predgovor Enciklopedije, inspirisan empirističkom filozofijom Džona Loka i objavljen u zaglavlju prvog toma (1751), često je s pravom smatran istinskim manifestom prosvetiteljske filozofije. U njemu je istaknuta direktna veza između razvoja nauke i društvenog napretka.

Savremenik veka prosvećenosti, determinista i ateista (u najmanju ruku deista), d'Alamber je, zajedno sa svojim prijateljem Volterom, bio začetnik borbe protiv religijskog i političkog apsolutizma, koga je tako vešto razotkrio u svojim filozofskim člancima pisanim za Enciklopediju. Produhovljene analize svakog domena ljudskog znanja koje je izneo u Enciklopediji predstavljaju doista pravu filozofiju nauke.

U Eksperimentalnoj filozofiji, d'Alamber je ovako definisao filozofiju: „Filozofija nije ništa drugo do primena razuma na različite objekte na kojima se on (razum) može vežbati.“

Citati

• „Samo sloboda delanja i mišljenja mogu stvoriti velike stvari.“
• „Da li ima više znanja onaj koji kaže da su dva i dva četiri od onog koji će se zadovoljiti da kaže da su dva i dva — dva i dva?“
• „Previše čitanja može ugušiti genijalnost.“
• „Da bi neko stekao pravo da se divi greškama velikog čoveka, treba najpre da ume da ih prepozna, kada ih vreme stavi na proveru.“
• „Priroda čoveka, kome je obrazovanje tako neophodno, nerešiva je zagonetka za samog čoveka, kada je on (čovek) osvetljen samo razumom.“
• „Muzika koja ne slika ništa nije ništa drugo do buke.“
• „Nemirni duh koji stvara nešto novo uvek je nezadovoljan onim što je postigao, jer želi da vidi i dalje od toga.“

Radovi

• D'Alembert, Jean Le Rond (1743). Traité de dynamique (2nd izd.). Gabay (1990 reprint). 
• D'Alembert, Jean Le Rond (1747a). „Recherches sur la courbe que forme une corde tenduë mise en vibration (Researches on the curve that a tense cord forms [when] set into vibration)”. Histoire de l'académie royale des sciences et belles lettres de Berlin. 3. str. 214—219. 
• D'Alembert, Jean Le Rond (1747b). „Suite des recherches sur la courbe que forme une corde tenduë mise en vibration (Further researches on the curve that a tense cord forms [when] set into vibration)”. Histoire de l'académie royale des sciences et belles lettres de Berlin. 3. str. 220—249. 
• D'Alembert, Jean Le Rond (1750). „Addition au mémoire sur la courbe que forme une corde tenduë mise en vibration”. Histoire de l'académie royale des sciences et belles lettres de Berlin. 6. str. 355—60. 
• Recherches sur differens points importans du systeme du monde (na jeziku: francuski). 1. Paris: Michel Antoine David. 1754. 
  • Recherches sur differens points importans du systeme du monde (na jeziku: francuski). 2. Paris: Michel Antoine David. 1754. 
  • Recherches sur differens points importans du systeme du monde (na jeziku: francuski). 3. Paris: Michel Antoine David. 1756. 
• D'Alembert, Jean Le Rond (1995). Preliminary Discourse to the Encyclopedia of Diderot. Prevod: Schwab, Richard N.; Rex, Walter E. University of Chicago Press. 
• Traité de dynamique (na jeziku: francuski). Paris: Jean-Baptiste Coignard (3.). 1743. 
• Mémoire sur le calcul intégral (1739), prima opera pubblicata
• Traité de l'équilibre et du mouvement des fluides (1744)
• Réflexions sur la cause générale des vents (1746)
• Recherches sur les cordes vibrantes (1747)
• Recherches sur la précession des equinoxes, et sur la mutation de l'axe de la terre, dans le systême newtonien. A Paris: Jean Baptiste Coignard. 1749. 
• Éléments de musique, théorique et pratique. Lyon: Jombert, Charles Antoine; Bruyset, Jean-Marie (1.). 1759. 
• Essai sur les éléments de philosophie (1759)
• Nouvelles expériences sur la résistance des fluides (na jeziku: francuski). Paris: Jean François Louis Chardon. 1777. 
• Éloges lus dans les séances publiques de l'Académie française (1779)
• Œuvres complètes, Éditions CNRS, 2002. ISBN 2-271-06013-3
• Encyclopédie ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers, Flammarion, 1993. ISBN 2-08-070426-5
• Nouvelles expériences sur la résistance des fluides, par mm. D'Alembert ... & l'Abbé Bossut ... A Paris: rue Dauphine, chez Claude-Antoine Jombert, fils ainé, libraire du Roi pour le Génie & l'Artillerie. 1777. 
• Mélanges de littérature, de philosophie et d'histoire (na jeziku: engleski). London: printed for C. Henderson : and sold by T. Becket and P. A. De Hondt, in the Strand. 1764. 
• [Opere] (na jeziku: francuski). 1. Paris: A. Belin. 1821. 
  • [Opere] (na jeziku: francuski). 2. Paris: A. Belin. 1821. 
  • [Opere] (na jeziku: francuski). 3. Paris: A. Belin. 1821. 
  • [Opere] (na jeziku: francuski). 4. Paris: A. Belin. 1822. 
  • [Opere] (na jeziku: francuski). 5. Paris: A. Belin. 1822. 
  • Oeuvres et correspondances inedites (na jeziku: francuski). Paris: Librairie Académique Didier. 1887. 

Literatura

• Bernard, Jonathan W. (1980). „The Principle and the Elements: Rameau's Controversy with D'Alembert”. Journal of Music Theory. 24 (1): 37—62. JSTOR 843738. doi:10.2307/843738. 
• Briggs, J. Morton (1970). „Jean le Rond d'Alembert”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. str. 110—117. ISBN 0-684-10114-9. 
• Christensen, Thomas (1989). „Music Theory as Scientific Propaganda: The Case of D'Alembert's Élémens [sic] De Musique”. Journal of the History of Ideas. 50 (3): 409—27. JSTOR 2709569. doi:10.2307/2709569. 
• Crépel, Pierre (2005). „Traité de dynamique”. Ur.: Grattan-Guinness, I. Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier. str. 159–67. ISBN 9780444508713. 

• Elsberry, Kristie Beverly (1984). Elémens de musique théorique et pratique suivant les principles de M. Rameau: an Annotated New Translation and a Comparison to Rameau's Theoretical Writings (PhD Dissertation). Florida State University. 
• Force, James E.; Popkin, Richard Henry (1990). Essays on the Context, Nature, and Influence of Isaac Newton's Theology. Springer. ISBN 9780792305835. 
• Grimsley, Ronald (1963). Jean d'Alembert. Oxford University Press. 
• Hall, Evelyn Beatrice (1906). The Friends of Voltaire. Smith, Elder & Co. 
• Hankins, Thomas L. (1990). Jean d'Alembert: Science and the Enlightenment. New York: Gordon and Breach. ISBN 978-2-88124-399-8. 
• Horowitz, Irving Louis (1999). Behemoth: Main Currents in the History and Theory of Political Sociology. Transaction Publishers. ISBN 9781412817929. 
• Israel, Jonathan (2011). Democratic Enlightenment: Philosophy, Revolution, and Human Rights 1750–1790. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954820-0. 
• Smith Richardson, Nathaniel (1858). „Voltaire and Geneva”. The Church Review. G.B. Bassett. 10: 1—14. 

Spoljašnje veze

• Žan le Ron d'Alamber na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Žan le Ron d'Alamber na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• D'Alembert's accusation of Euler's plagiarism at Convergence
• English translation of part of the Encyclopédie of Diderot and d'Alembert
• An Account of the Destruction of the Jesuits in France by Jean Le Rond d' Alembert (1766)
• Select Eulogies of the Members of the French Academy, With Notes by Jean Le Rond d' Alembert (1799)
• Correspondence with Frederick the Great
• Jean D'Alembert – Œuvres complètes Gallica-Math
• The ARTFL Encyclopédie, a project at the University of Chicago (articles in French, scans of 18th century print copies provided)
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Žan le Ron d'Alamber”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project, product of the Scholarly Publishing Office of the University of Michigan Library (an effort to translate the Encyclopédie into English)
• The Encyclopédie, BBC Radio 4 discussion with Judith Hawley, Caroline Warman and David Wootton (In Our Time, Oct. 26, 2006)