Žarna ćelija
Žarne ćelije (knidocite ili nematocite) su specijalizovane ćelije žarnjaka kojima se ove životinje brane i napadaju. Smeštene su u epidermisu i skoncentrisane najviše na pipcima (tentakulama) oko usnog otvora ili na obodu zvona kod meduza. Mogu biti različite građe i funkcija.
Građa i funkcionisanje[uredi | uredi izvor]
Žarne ćelije se razvijaju od intersticijelnih ćelija. Izgrađene su od:
- čvrste ovalne kapsule koja je ispunjena tečnošću;
- žarnog konca (nematocist) koji je veoma tanak, šupalj i spakovan u čauri u vidu spirale; snabdeven je unazad okrenutim bodljama;
- senzibilna dlačica (knidocil) koja se nalazi na spoljašnjoj, slobodnoj površini žarne ćelije; knidocil je jedna vrsta mehanoreceptora.
Pritisak ili samo dodir knidocila izaziva nadražaj žarne ćelije koja na njega reaguje izvraćanjem kapsule i izbacivanjem žarnog konca poput elastične strele. Žarni konac se obmotava oko nekog izraštaja na telu plena, a njegovi izraštaji se ubadaju u telo pri čemu se izlučuje otrovan sekret koji parališe žrtvu. Pored otrovnog sekreta žarne ćelije mogu izlučivati i lepljivu materiju pomoću koje se pričvršćuju za plen.
Dejstvo otrova na čoveka[uredi | uredi izvor]
Otrov žarnjaka uglavnom nije smronosan za čoveka (izuzetak su neke australijske vrste), ali je zato neprijatan i bolan. (Pri određivanju jačine dejstva ovih otvora treba svakako imati u vidu individualnu osetljivost.) Mesto na koži koje je ožareno pocrveni i peče kao kada se dodirne kopriva. Najefikasniji postupak koji ublažava tegobe je stavljanje parčeta svežeg mesa na ožareno mesto. Enzimi iz mesa koji razlažu proteine (proteolitički) razložiće i one iz otrova i time smanjiti njihovo dejstvo. Ako to ne pomogne, kod osoba koje su osetljive i jače ožarene, treba utrljati neku antihistaminsku ili kortizonsku mast.
Otrovi nekih australijskih vrsta mogu da budu mnogo opasniji pa čak i smrtonosni za čoveka pa je do sada zabeleženo više takvih, fatalnih slučajeva.
Meduza zvana morska kobra ili morska osa (Chironex fleckeri) ima jak otrov koji izaziva:
- jaku urtikariju i druge bolesti zavisno od jačine ožarenosti i individualne osetljivosti na otrove žarnjaka;
- na koži izbijaju mehuri koji pucaju;
- vrtoglavicu, proliv, povraćanje;
- paralizu mišića, kolaps pa čak i smrt.
Ako je ožereni kupač daleko od obale, do smrti može doći davljenjem usled paralize mišića zbog čega ne može da dopliva do obale.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I, Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000.
