Železnička stanica Beograd–centar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Železnička stanica Beograd–centar
Prokop station.jpg
Unutar stanice (2016)
Zemlja  Srbija
Mesto Beograd
Adresa Prokupačka bb
Koordinate 44°47′37″N 20°27′14″E / 44.79361° SGŠ; 20.45389° IGD / 44.79361; 20.45389
Koridor 10
Železničke linije Svi polasci u međunarodnom saobraćaju, izuzev voza za Bar
Svi polasci u unutrašnjem saobraćaju, izuzev voza za Zrenjanin.
Druge linije BG voz 1
autobus 34, 36, 38A
trolejbus 40 i 41 (u neposrednoj blizini)
Struktura nadzemna
Perona 6
Koloseka 10
Otvorena Sredina 1990ih (Beovoz)
1. septembar 2010. (BG voz)
26. januar 2016. (delimično osposobljavanje za unutrašnji saobraćaj)
10. decembar 2017. (glavna stanica za unutrašnji saobraćaj)
1. jul 2018. (centralna gradska stanica)
Vlasnik Železnice Srbije

Železnička stanica Beograd–centar (kolokvijalni naziv Prokop) je centralna beogradska železnička stanica. Nalazi se u okviru Beogradskog železničkog čvora, neposredno uz Bulevar Franšea d' Eperea (deo koridora 10), u prokopu između ovog pravca, Bulevara Kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevara Vojvode Putnika podno Topčiderskog brda. Iako još uvek nedovršena, 1. jula 2018. godine je de fakto preuzela ulogu glavne gradske stanice od stare stanice u Savskom amfiteatru, koja je prethodnog dana, posle 133 godine, isključena iz saobraćaja.

Ciljevi i istorijat izgradnje[uredi]

Nastanak projekta[uredi]

Lokalitet je dobio svoj današnji reljef krajem 19. veka: na prostoru tzv. "Bare Venecija" (u blizini trenutne Glavne železničke stanice) postojalo je močvarno zemljište, koje je trebalo sanirati zakopavanjem. Zemlja za potrebe toga je donošena upravo sa područja današnjeg Prokopa, po čemu je ovaj deo grada i dobio naziv.[1] Kada se 1970-ih godina, za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, počelo sa izgradnjom Beogradskog železničkog čvora, predviđeno je izmeštanje Glavne železničke stanice sa današnje pozicije čeone stanice na Savskom trgu u prolaznu stanicu u Prokopu, na glavnom železničkom koridoru. Izmeštanjem koloseka iz Savskog amfiteatra oslobodilo bi se 80 hektara ekskluzivnog građevinskog zemljišta uz reku Savu, procenjene vrednosti preko 5 milijardi evra, a da bi izgradnja u ovom prostoru generisala i do 20 milijardi evra.[2][3]

Planovi za novu glavnu železničku stanicu predvideli su propusnu moć od deset hiljada putnika po času. Projekat nove železničke stanice bio je bez uzora u tadašnjoj arhitekturi i izazvao velike podele u javnosti, koje i danas postoje. Savet za urbanizam Beograda je 1971. doneo konačno projektno rešenje, nakon sedam i po sati većanja.[3]

Na čelu tima koji je uradio projekat stanice bio je profesor Mihailo Maletin.[traži se izvor] Projekat je završen 1974, izgradnja je započela 8. oktobra 1977, sa planiranim rokom izgradnje od 18 meseci, pri čemu bi prvi voz kroz stanicu prošao na Dan rada, 1. maja 1979.

Projekat su finansirali, po jednu trećinu cene, SR Srbija, grad Beograd, i železnice. Izgradnja stanice je, međutim, stagnirala zbog ekonomske krize u zemlji.

Kriza i raspad Jugoslavije[uredi]

Radovi su obustavljeni 1980. godine, a u maju 1984. godine, za vreme gradske vlade Radoja Stefanovića, koja je godinu i po ranije zaustavila projekat beogradskog metroa, počinje se postavljati pitanje da li ceo projekat ima smisla ili je možda bolje odustati. Radovi su tokom 1980-ih nekoliko puta ponovo otpočinjani, pa zaustavljani, uz konzervaciju gradilišta; izgradnja je nastavljena početkom 1990-ih, a zatim ponovo obustavljeni sa raspadom SFRJ i uvođenjem sankcija UN. Tokom ovih radova postavljene su šine i stanica je minimalno osposobljena i delimično uključena u međumesni saobraćaj i sistem prigradske železnice Beovoz, mada bez stanične zgrade i prateće infrastrukture. U sam sistem Beovoza je 7. jula 1995. uključena podzemna stanica „Vukov spomenik“, čime se sistem počeo snažnije eksploatisati. Godinu dana kasnije, 7. jula 1996, predsednik Slobodan Milošević uz pratnju predsednika Vlade Mirka Marjanovića otvara radove na betonskoj ploči—krovu stanice, gde bi se nalazio i poslovni prostor. Betonska ploča je izgrađena, ali radovi bivaju ponovo obustavljeni novim sankcijama i bombardovanjem SRJ 1999.[3]

Ponovni pokušaj obnavljanja projekta[uredi]

Železnice Srbije su početkom 2005. raspisale međunarodni konkurs, kojim bi investitor završio izgradnju stanice, a zauzvrat dobio pravo izgradnje u komercijalno-poslovnom delu. Železnice nisu imale sredstava da same završe projekat, za koji je procenjeno da bi koštao oko 80 miliona evra za samu stanicu, i 150 miliona evra za prateći komercijalni deo. Na konkursu je pobedila mađarska firma „Trigranit“, koja je, međutim, naknadno počela postavljati dodatne uslove i zahteve, pozivajući se na sumnje o isplativosti projekta. Ugovor sa „Trigranitom“ je raskinut i, posle dužeg političkog natezanja u Vladi Srbije, 24. marta 2008. je potpisan ugovor sa „Energoprojektom“, drugoplasiranim na izvornom konkursu, o završetku radova na izgradnji stanice Beograd Centar u roku od 30 meseci. Međutim, pola godine kasnije, Vlada je odlučila da ne da saglasnost na potpisani ugovor, navodeći da ne postoji zakonski osnov da se investitor uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi bio građen komercijalno-poslovni centar, jer se ova tretira kao gradsko građevinsko zemljište, koje se može jedino davati u zakup.[3][4][5] Umesto ovoga, Vlada je sa „Energoprojektom“ u oktobru 2008. parafirala Protokol o nastavku izgradnje, koji produžuje ugovor o izgradnji iz 1996, kojim je „Energoprojekt“ angažovan kao izvođač „do završetka radova“. Prema novom Protokolu, gradnju finansiraju Republika Srbija sa 50 miliona evra namenjenih za izgradnju stanice, i Grad Beograd sa 22 miliona evra za prilazne puteve iz Bulevara kneza Aleksandra i Auto-puta Beograd–Niš, dok je izgradnja komercijalno-poslovnog centra potpuno izdvojena i naknadno poverena najboljem ponuđaču.[6]

Prema pisanju „Blica“, u izgradnju stanice Beograd Centar do 2008. je uloženo oko 100 miliona evra. Projekat je predviđao deset koloseka i šest perona na 3.000 kvadrata, sa 10.000 kvadrata pratećeg poslovnog prostora ispod ploče, kao i komercijalno-poslovni centar od 128.000 m² iznad ploče.[traži se izvor] U projekat Beogradskog železničkog čvora je samo do kraja 1990-ih utrošeno oko dve milijarde dolara.[7][8]

U intervjuu u martu 2009, tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas je na pitanje u vezi sa radom na ovoj stanici priznao da se po tom pitanju ništa ne preduzima. On je takođe rekao da Republika nema novca i da su se pojavile ideje da umesto toga izgradnju stanice finansira grad sredstvima koja je trebalo da budu uložena u izgradnju prilaznih saobraćajnica, što on neće prihvatiti.[9] Projekat je ipak nastavljen u naredne dve godine. Radovi na izgradnji petog i šestog koloseka u okviru prve faze revitalizacije gradske železnice su završeni krajem avgusta 2010. godine, no ubrzo su opet prekinuti.

Reaktiviranje i trenutno stanje[uredi]

Prva faza[uredi]

Otpočinjanje projekta Beograd na vodi 2014. godine je podrazumevalo izmeštanje Glavne železničke stanica iz Savamale, zbog dobijanja građevinskog prostora, tako da su radovi na "Prokopu" ponovo postali prioritetni. Izgradnja je nastavljena 4. decembra 2014. godine i obuhvatala je kompletnu izgradnju svih perona. Radovi na prvoj fazi gradnje su završeni 26. januara 2016. godine. Tom prilikom, tadašnji premijer Vlade Srbije, Aleksandar Vučić je najavio da će stanica biti dovršena do 2018. godine.[10] Druga faza gradnje je trebalo da počne u martu 2016. godine, ali tek u julu te godine posao izgradnje pristupnih saobraćajnica dodeljen austrijskoj kompaniji "Štrabag", koja je na sebe preuzela da u roku od 9 meseci završi radove.[11] Pošto je ugovor potpisan, 31. avgusta su radovi na pristupnim saobraćajnicama zvanično otpočeli. Tom prilikom, gradonačelnik Beograda, Siniša Mali je izjavio da je realno da stanica bude dovršena do kraja 2018. ili početka 2019. godine, kako bi se izmestila glavna železnička stanica, te pristupilo drugoj fazi izgradnje Beograda na vodi.[12] Pored BG Voza, koga direktno opslužuje, stanica Beograd Centar je tada povezana sa gradskim prevozom autobuskom linijom broj 36 i niskofrekventnom minibus linijom gradskog saobraćaja broj 34. U avgustu iste godine se pristupilo izgradnji pristupnih saobraćajnica (posao je dobilo austrijsko preduzeće "Štrabag"). One su puštene u rad 19. juna 2017. godine, a iste linije gradskog prevoza su preusmerene na njih 26. juna.[13]

Druga faza[uredi]

Sledeća faza radova obuhvata proširenje postojeće saobraćajnice do ulice Dragana Mancea, kao i izgradnju same stanične zgrade i komercijalnog centra, za šta su izdati lokacijski uslovi. [14] Svi potencijalni projekti beogradskog metroa predviđaju povezivanje Železničke stanice Beograd Centar u mrežu linija.

Po završetku prve faze radova, "Politika" je izvestila o najavama da tržni centar u okviru stanice gradi preduzeće MPC komerc srpskog biznismena Petra Matića, koji je prethodno uputio Vladi pismo namere.[15] Neobavezujući javni poziv za ove potrebe je raspisan 30. avgusta 2016. godine [16]

17. decembra 2017. godine, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović je najavila da će gradnja stanične zgrade otpočeti u aprilu 2018. godine. Ona je istakla da se s tim u vezi pregovara sa kuvajtskim fondom koji je finansirao dovršavanje prve faze, te da se potpisivanje ugovora očekuje uskoro.[17]

Centralna stanica[uredi]

Stupanjem na snagu novog reda vožnje "Srbija voza", dana 10. decembra 2017. godine, "Beograd centar" je postao polazna stanica za unutrašnji saobraćaj u Srbiji. Do 1. jula 2018, polasci i dolasci svih međunarodnih vozova su ostali na staroj Glavnoj železničkoj stanici, kao i po dva voza za i iz Novog Sada. Ova odluka je izazvala izvesne kontroverze, primarno zbog loše saobraćajne povezanosti sa ostatkom grada, nedovršene infrastrukture i manjka informacija o polascima.[18][19]

Osim vozova između Srbije i Crne Gore, koji polaze iz železničke stanice Topčider, od 1. jula 2018. godine svi međunarodni vozovi saobraćaju do i od železničke stanice Beograd–centar. Reč je o dva voza iz Budimpešte, kao i po jednom vozu iz Beča, Ljubljane, Ciriha, Soluna i Sofije do Beograda i iz glavnog grada Srbije za Mađarsku, Austriju, Sloveniju, Švajcarsku, Grčku i Bugarsku.

Takođe, sa izuzetkom voza za Zrenjanin (koji polazi iz Ovče) u unutrašnjem putničkom železničkom saobraćaju, u unutrašnjem saobraćaju je takođe polazna i dolazna stanica Beograd–centar: to uključuje i vozove za Vršac, pošto je prethodno odobrena mogućnost prolaska dizel garnitura kroz vračarski tunel do Pančevačkog mosta.[20][21]

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Prokop zbog "Venecije" | Beograd | Novosti.rs
  2. ^ www.glas-javnosti.co.yu, Pristupljeno 28. 3. 2011.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Još jedan rok za Prokop.„Politika“, 18. 10. 2008., Pristupljeno 18. 10. 2008.
  4. ^ Potpisan ugovor za „Prokop” : Ekonomija : POLITIKA, Pristupljeno 28. 3. 2011.
  5. ^ Prokop opet u procepu. M. Avakumović, „Politika“, 1. 10. 2008., Pristupljeno 18. 10. 2008.
  6. ^ Država i Beograd završavaju Prokop. „Politika“, 18. 10. 2008., Pristupljeno 18. 10. 2008.
  7. ^ I opet metro. Ana Vučković, „Nin“ 2540, 2. 9. 1999., Pristupljeno 18. 10. 2008.
  8. ^ Lightly Made Promises. Uroš Komlenović, „Vreme“ 300, 5. jul 1997, ovde u arhivi Vreme News Digest Agency., Pristupljeno 18. 10. 2008.
  9. ^ „Svedok“ 30. marta 2009, Radio-televizija Srbije., Pristupljeno 31. 3. 2009.
  10. ^ BETA Video Portal - Vučić :Prokop će biti završen 2018. godine
  11. ^ Austrijanci grade oko stanice "Prokop" | Beograd | Novosti.rs
  12. ^ B92 - BG: Čekali 40 god, dobijamo dva velelepna objekta
  13. ^ Beobuild: "Otvoreni gornji pristupi na Prokopu"
  14. ^ eKapija: "Izdati lokacijski uslovi za nastavak gradnje železničke stanice u Prokopu"
  15. ^ Politika Online - Poluvekovni san postaje java – počinje prebacivanje vozova u „Prokop”
  16. ^ eKapija - Nastavljaju se radovi na Prokopu - Raspisan neobavezujući javni poziv za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar
  17. ^ B92: Mihajlović - Nema problema sa EU, obavezali smo se
  18. ^ [1] B92: Građani zbunjeni zbog velikih izmena: Odakle za NS
  19. ^ [2] Novosti: Poslednji pozdrav peronima uspomena (FOTO)
  20. ^ Zatvara se Glavna železnička stanica u Beogradu, uvodi se nova organizacija — RTS 15. jun 2018.
  21. ^ Polazak: PROKOP POSTAJE GLAVNA STANICA BEOGRADA

Spoljašnje veze[uredi]