Žena

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Detalj Botičelijeve slike Rođenje Venere (oko 1485.)
Slika žene na Pioniru 11 koji je 1973. godine poslat u svemir.

Žena je odraslo ljudsko biće ženskog pola (tj. osoba koja produkuje ženske polne ćelije). Radi produženja vrste, žena upražnjava polne odnose sa muškarcem, odnosno sa mužjakom ljudskog bića.

Termin žena je obično rezervisana za odraslu osobu, dok se termin devojka (ili devojčica, u deminutivu) obično koristi za žensko dete ili adolescenta. U pogledu pola, žena može biti i osoba čiji se pol razlikuje od njenog rodnog identiteta,[1] ili čije polne karakteristike se ne podudaraju sa tipičnim pojmovima muškarca ili žene (interseksualnost).

U srpskom jeziku, pojam žena se takođe koristi u značenju supruga („moja žena”).

Razvoj i etimologija[uredi]

Odrastanje žene period je u životu svake žene iz kojega ona prelazi iz deteta u odraslu osobu, barem na telesni način. Žena taj period započinje menstruacijom. Mnoge kulture,[2] kao npr. u judaizmu, imaju posebnu ceremoniju zvanu bat mizvah.

Izraz žena se koristiti uopšteno u bilo kojem dobu njenog života, ili konkretnije kada se želi naznačiti doba i razlučiti od mlade žene, devojke ili cure. U današnjem vremenu, izraz devojka se takođe koristi i za neudanu ženu. Feminiskinje su se tokom 1970-ih strogo usprotivile tom nazivu te upotreba izraza devojka kod odrasle osobe može značiti uvredu. Zanimljiva je i situacija da latinski izraz femina, otkud je i sam feministički pokret dobio naziv, znači ona koja je sisana (od. latinskoga korena felo = sisati), stoga su se i oko samog naziva pokreta vodile polemike.

U nekim oblicima izraz devojka se može odnositi i na odraslu ženu u svakodnevnim situacijama (kao npr. devojačka večer) i među starijim ženama. U ovom slučaju, izraz devojka može se uporediti s izrazom dečko za muškarca. Ipak, i među liberalnim kulturama, reč devojka često se smatra uvredljivim ako se koristi kod starijih žena.

Osim već navedenih izraza, u širokoj upotrebi je i reč ženstvenost, što označava žensku osobu s karakterističnim ženskim ponašanjem.

Biološki simbol[uredi]

Simbol Venere, ideala ženske lepote.[3]

Simbol za planetu i boginju Veneru ili Afroditu kod Grka je znak koji se isto tako koristi u biologiji za ženski pol.[4] To je stilizovana reprezentacija ručnog ogledala boginje Venere, ili apstraktni simbol za boginju: krug sa malim jednakostraničnim krstom ispod njega. Simbol Venere isto tako predstavlja ženstvenost, a u drevnoj alhemiji je označavao bakar. Alhemičari su konstruisali simbol od kruga (koji predstavlja duh) iznad jednakostraničnog krsta (koji predstavlja materiju).

Terminologija[uredi]

Ženstvenost je razdoblje u životu ljudske žene nakon što je prošla kroz detinjstvo i adolescenciju, uglavnom oko uzrasta od 18 godina.

Reč žena se može generalno koristiti, za označavanje bilo koje ženske osobe ili specifično, može se odnositi na odraslu žensku osobu u kontrastu sa „devojčicom”. U engleskom jeziku je reč girl originalno označavala „mladu osobu bilo kog pola”;[5] tek početkom 16. veka počela je da znači specifično „žensko” dete.[6] Termin devojka se ponekad kolokvijalno koristi za oslovljavanje mlade ili neudate žene. Tokom ranih 1970-ih, feministkinje su dovodile u pitanje takvu upotrebu, jer upotreba ove reči za potpuno odrasle žene može imati uvredljive konotacije. Konkretno, raniji zajednički izrazi kao što je „kancelarijska devojka” više nisu u širokoj upotrebi. Nasuprot tome, u određenim kulturama koje povezuju porodičnu čast sa ženskom nevinošću, reč devojka (ili njen ekvivalent na drugim jezicima) se još uvek koristi za neudatu ženu; u tom smislu ona se koristi na način koji je približno analogan manje ili više zastareloj engleskoj reči maid ili maiden.

Postoje različite reči koje se odnose na svojstvo postojanja kao žena. Termin „ženstvenost” označava samo stanje postojanja žene, koja je prošla menarhu (prvi menstrualni ciklus); „feminitet” se odnosi na skup tipičnih ženskih kvaliteta vezanih za određeni stav prema rodnoj ulozi; „ženstvo” je poput „feminiteta”, ali se obično povezuje sa drugačijim pogledom na rodne uloge; „femalnost” je opšti termin, ali se često koristi kao skraćenica za „ljudsku femalnost”; „preslica” (engl. distaff) je arhaični pridev koji proizilazi iz konvencionalne uloge žene kao prelje, koji se sada koristi samo kao namerni arhaizam.

Menarha, početak menstruacija, javlja se u proseku pri uzrastu 12-13. Mnoge kulture imaju obred prolaznosti da simbolizuju devojčino odrastanje, kao što je konfirmacija u nekim granama hrišćanstva,[7] bat micva u judaizamu, ili čak samo običajna specijalna proslava određenog rođendana (generalno između 12. i 21. godine), kao što je kinseanjera u Latinskoj Americi.

Istorija[uredi]

Najranije žene čije su imena poznata kroz arheologiju uključuju:

  • Nejthotep (c. 3200. p. n. e.), žena Narmera i prva kraljica drevnog Egipta.[8][9]
  • Merneit (c. 3000. p. n. e.), supruga i regent drevnog Egipta tokom Prve dinastije. Moguće je da je ona i sama bila vladar Egipta.[10][11]
  • Merit Ptah (c. 2700. p. n. e.), takođe je živela u Egiptu i najraniji je poznati ženski lekar i naučnik.[12]
  • Pesešet (c. 2600. p. n. e.), lekar u starom Egiptu.[13][14]
  • Puabi (c. 2600. p. n. e.), ili Šubad – kraljica Ura čija grobnica je otkrivena sa mnoštvom skupih artefakata. Druge poznate presargonske kraljice Ura (kraljevske supruge) su Ašusikildigir, Ninbanda, i Gansamanu.[15]
  • Kubaba (circa 2500. p. n. e.), gostioničarka iz Kiša koju je izabralo Nipursko sveštenstvo da postane hegemonijski vladar Sumera, i u kasnijim godinama je obožavana kao boginja „Kubaba”.
  • Tašlultum (c. 2400. p. n. e.), Akadska kraljica, žena Sargona Akadskig i majka Enheduana.[16][17]
  • Baranamtara (c. 2384. p. n. e.), prominentna i uticajna kraljica, žena Lugalande iz Lagaša. Druge poznate presargonske kraljice prve Lagoške dinastije su Menbara-abzu, Ašumeren, Ninkilisug, Dimtur, i Šagšag, a i imena nekoliko princeza je isto tako poznato.
  • Enheduana (c. 2285. p. n. e.),[18][19] visoka sveštenica hrama Boga Meseca u sumerskom gradu-državi u Uru i verovatno prvi poznati pesnik i prvi imenovani autor bilo kojeg pola.[20]
  • Šibtu (c. 1775. p. n. e.), supruga kralja Zimri-Lime i kraljica sirijskog grada-države of Mari. Tokom odsustva svog muža, ona je vladala kao regant Marija i imala je široku administrativnu moć kao kraljica.[21]

Sociološki status žena kroz istoriju[uredi]

Tkalja iz Bangladeša

U brojnim praistorijskim kulturama, uloga žena bila je u obradi zemlje i pripitomljavanju životinja, dok bi muškarci lovili divljač.

S nastankom patrijarhalnog društva, primarni zadatak žena bio je odgajanje dece, a muškarac je bio zadužen za izdržavanje porodice. U patrijarhalnom društvu, porodica u kojoj žena nije radila bio je primer dobrostojeće porodice. Žena je radila samo ako je to bilo neophodno za preživljavanje porodice. U samom društvu, žene nisu imale pravo glasa, obrazovanje im je bilo ograničeno na čitanje i pisanje, ručne radove, i gajenje dece, a same one su smatrane nesposobnim da se staraju same o sebi.

U 19. veku, dolazi do nastanka feminizma, čiji je najistaknutiji predstavnik bila Klara Cetkin. Feministinje su zahtevale potpunu jednakost žena i muškaraca. Najveća prepreka tom pokretu bile su (i još uvek su) predrasude koje su stvarane vekovima i koje su stvarale nejednakost. Feministkinje su zahtevale da se odbaci ideal žene domaćice. Međutim, tek će kraj Prvog svetskog rata doneti ozbiljnije promene u statusu žene u društvu. Kako su svi muškarci bili na frontu, žene su morale da preuzmu poslove koje su ti muškarci ostavili otišavši u rat. U fabrikama, naročito fabrikama oružja, radnički redovi su se sastojali od žena. Žene su varile, lile, i pravile topove i municiju. Takođe je ogroman broj žena otišao na front kao medicinsko osoblje, gde su radile kao bolničarke i negovale ranjenike. Nakon završetka rata, mnoge od njih su odbile da se vrate u ulogu domaćice, a i samo društvo u mnogim zemljama je počelo da menja tvrdokorne patrijarhalne stavove.

Danas u mnogim zemljama sveta žene su dosta izjednačene sa muškarcima, a sociološka svest društva se polako menja. Sve je više žena koje aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu jedne zemlje. Neke zemlje imaju žene na mestu predsednika ili drugih bitnih političkih položaja. Međutim, još uvek postoji diskriminacija žena, čak i u najnaprednijim društvima, počev od nasilja u porodici do nejednakih materijalnih prihoda za obavljanje istog posla. S druge strane, u primitivnijim društvima mnoga ljudska prava žena se krše, počev od potpune potčinjenosti muškarcu da odlučuje o njenoj sudbini i životu, bilo da se radi o mužu ili ocu, bratu, preko blagonaklonog gledanja na ubistva žena od strane istih zbog kršenja nekog od patrijarhalnih zakona, do fizičkog sakaćenja (ablacija) koje je još uvek prisutno u nekim afričkim zemljama[22].

Biologija[uredi]

Ženski reproduktivni sistem.[23]

Biološki, žene normalno imaju ženske polne organe. Ženski polni organi deo su reproduktivnog sistema i primarno služe za razvijanje zametka (embriona) u telu žene, a sekundarno za privlačenje mužjaka, konkretno muškarca. U jajnicima sazrevaju jajne ćelije, koje u procesu oplodnje spermatozoidima daju zametak. Grana medicine koja se bavi ženskim polnim sistemom zove se ginekologija. Materica je organ koji štiti i pomaže u razvoju zametka. Nakon prve menstruacije, žene postaju spremne za trudnoću. Žene dosežu menopauzu (prestanak menstruacije) u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama svog života. Tada jajnici prestaju proizvoditi estrogen i žene ne mogu više zatrudneti. Ženske grudi evoluirale su iz mlečne žlijezde, a primarna im je uloga dojenje malog deteta.

Žene boluju većinom od istih bolesti kao i muškarci, iako su neke bolesti specifične isključivo za žene. Kod bolesti koje su svojstvene i muškarcima i ženama, simptomi su isti ili vrlo slični, ali lečenje i odgovor na lekove često je odraz individualne varijabilnosti.

U proseku se rađa više muške dece od ženske (odnos je izračunat na približno 105:100).

Zdravlje[uredi]

Trudna žena

Zdravlje žena se odnosi na zdravstvena pitanja specifična za ljudsku žensku anatomiju. Postoje bolesti koje prvenstveno utiču na žene, kao što je lupus. Isto tako, postoje za pol vezana obolenja koja se češće ili isključivo javljaju kod žena, e.g, rak dojke, rak grlića materice, ili rak jajnika. Žene i muškarci mogu da imaju različite simptome bolesti i mogu da imaju različite response na medicinske tretmane. Ovu oblast medicinskog istraživanja izučava rodna medicina.[24]

Pitanjem zdravlja žena su se bavile mnoge feminiskinje, a posebno oblašću reproduktivnog zdravlja. Zdravlje žena je pozicionirano u okviru šireg tela znanja koje navodi, između ostalog, Svetska zdravstvena organizacija, koja naglašava značaj pola kao socijalne determinante zdravlja.[25]

Materinska smrtnost ili umiranje majki SZO definiše kao „smrt žene tokom trudnoće ili u roku od 42 dana od prestanka trudnoće, bez obzira na dužinu trajanja i mesto trudnoće, iz bilo kojeg uzroka koji se odnosi na ili otežava trudnoća ili njeno upravljanje, ali ne od slučajnih ili incidentnih uzroka.”[26] Oko 99% materinske smrtnosti se javlja u zemljama u razvoju. Više od polovine njih se javlja u Podsaharskoj Africi i skoro jedna trećina u Južnoj Aziji. Glavni uzroci materinskog mortaliteta su teško krvarenje (uglavnom krvarenje nakon porođaja), infekcije (obično nakon porođaja), preeklampsija i eklampsija, nebezbedni abortus i komplikacije trudnoće usled malarije i HIV/AIDS.[27] Većina evropskih zemalja, Australija, kao i Japana i Singapur, veoma su bezbedni u pogledu porođaja, dok su podsaharske zemlje najopasnije.[28]

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Deana F. Morrow; Lori Messinger, ur. (2006). Sexual Orientation and Gender Expression in Social Work Practice. str. 8. ISBN 978-0-231-50186-6. 
  2. ^ „BBC — Religions — Christianity: Confirmation”. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  3. ^ Fadul, Jose A. of Theory & Practice in Psychotherapy & Counseling. Encyclopedia. str. 337. 
  4. ^ Fadul, str. 337.
  5. ^ Used in Middle English from c. 1300, meaning 'a child of either sex, a young person'. Its derivation is uncertain, perhaps from an Old English word which has not survived: another theory is that it developed from Old English 'gyrela', meaning 'dress, apparel': or was a diminutive form of a borrowing from another West Germanic Language. (Middle Low German has Gör, Göre, meaning 'girl or small child'.) "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
  6. ^ By late 14th century a distinction was arising between female children, often called 'gay girls' – and male, or 'knave girls' -: a1375 William of Palerne (1867) l. 816 ' Whan þe gaye gerles were in-to þe gardin come, Faire floures þei founde.' ('When the gay girls came into the garden, Fair flowers they found.') By the 16th century the unsupported word had begun to mean specifically a female: 1546 J. Heywood Dialogue Prouerbes Eng. Tongue i. x. sig. D, 'The boy thy husbande, and thou the gyrle his wyfe.' The usage meaning 'child of either sex' survived much longer in Irish English. "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013
  7. ^ „BBC — Religions — Christianity: Confirmation”. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  8. ^ Aidan Dodson & Dyan Hilton The Complete Royal Families of Ancient Egypt. Thames & Hudson.2004. ISBN 978-0-500-05128-3.
  9. ^ J. Tyldesley, Chronicle of the Queens of Egypt, 2006, Thames & Hudson.
  10. ^ Wilkinson, Toby A.H. (2001). Early dynastic Egypt (1 izd.). Routledge. str. 74. ISBN 978-0-415-26011-4. 
  11. ^ Aidan Dodson & Dyan Hilton The Complete Royal Families of Ancient Egypt. p. 140. Thames & Hudson.2004. ISBN 978-0-500-05128-3.
  12. ^ Merit-Ptah at the University of Alabama.
  13. ^ Plinio Prioreschi (1996). A History of Medicine. Horatius Press. стр. 334. .
  14. ^ Lois N. Magner, A History of Medicine, Marcel Dekker 1992, p. 28.
  15. ^ Tetlow, Elisabeth Meier (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. стр. 221. ISBN 978-0-8264-1628-5. Приступљено 29. 7. 2011. 
  16. ^ Tetlow, Elisabeth Meier (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1628-5. Приступљено 29. 7. 2011. 
  17. ^ Roaf, Michael (1992). Mesopotamia and the ancient Near East. Stonehenge Press. ISBN 978-0-86706-681-4. Приступљено 29. 7. 2011. 
  18. ^ Kurinsky, Samuel. „Jewish Women Through The Ages — The Proto-Jewess En Hedu'Anna, Priestess, Poet, Scientist”. Hebrew History Federation. 
  19. ^ Bergman, Jennifer (19. 7. 2001). „Windows to the Universe”. www.nestanet.org. National Earth Science Teachers Association. 
  20. ^ Adovasio, J. M.; Soffer, Olga; Page, Jake (2007). The Invisible Sex: Uncovering the True Roles of Women in Prehistory (1st Smithsonian Books изд.). Smithsonian Books & Collins (Harper Collins Publishers). стр. 278—279. ISBN 978-0-06-117091-1. 
  21. ^ Tetlow, Elisabeth Meier. Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. стр. 84. ISBN 978-0-8264-1628-5. 
  22. ^ Mujer y derechos humanos, Приступљено 11. 4. 2013.
  23. ^ Mahadevan, Harold Ellis, Vishy (2013). Clinical anatomy applied anatomy for students and junior doctors (13th изд.). Chichester, West Sussex, UK: Wiley-Blackwell. ISBN 9781118373767. 
  24. ^ „Advancing the case for gender-based medicine — Horizon 2020 - European Commission”. Horizon 2020 (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  25. ^ „Social determinants of health”. 
  26. ^ „WHO | Maternal mortality ratio (per 100 000 live births)”. Who.int. Приступљено 19. 4. 2014. 
  27. ^ „WHO | Maternal mortality”. Who.int. Приступљено 19. 4. 2014. 
  28. ^ „The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 19. 4. 2014. 

Литература[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]