Žerar Filip

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Žerar Filip
Filip 1955. godine
Lični podaci
Puno imeŽerar Alber Filip
Datum rođenja(1922-12-04)4. decembar 1922.
Mjesto rođenjaKan, Francuska
Datum smrti25. novembar 1959.(1959-11-25) (36 god.)
Mjesto smrtiPariz, Francuska
Rad
Aktivni period1944–1959
Veza do IMDb-a

Žerar Filip (franc. Gérard Philipe; Kan, 4. decembar 1922 – 25. novembar 1959) bio je istaknuti francuski glumac koji se u periodu od 1944. do 1959. godine pojavio u 34 filma. Sve do svoje prerane smrti bio je jedna od glavnih zvijezda poslijeratnog perioda.[1] Njegov lik ostao je upamćen kao mladalački i romantičan, zbog čega je postao jedna od ikona francuske kinematografije.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen kao Žerar Alber Filip (Gérard Albert Philip)[2] u Kanu u dobrostojećoj porodici, Žerar je jednom četvrtinom imao češko porijeklo preko bake sa majčine strane.[3] Njegov otac, Marsel Filip (1893–1973), bio je advokat u Kanu; majka mu je bila Marija Elisa „Minou” Filip, rođena Vilet (1894-1970). Po majčinom savjetu, Žerar je 1944. godine promijenio prezime iz Philip u Philipe.

Kao tinejdžer, Filip je išao na časove glume prije nego što je otišao u Pariz da studira na Konzervatorijumu dramske umjetnosti.

Prvi filmovi[uredi | uredi izvor]

Filip je svoj filmski prvenac imao u filmu Les Petites du quai aux fleurs (1943), režisera Marka Alegreta, u ulozi za koju nije kreditovan.

Imao je manju ulogu u filmu Box of Dreams (1945), a poslije toga je bio treći najplaćeniji glumac u filmu Land Without Stars (1946), nakon Žani Olt i Pjera Brasera; film je napisao i režirao Žorž Lakomb.[4]

Kada je imao 19 godina, debitovao je u pozorištu u Nici; a sljedeće godine njegov odličan nastup u predstavi Albera Kamija Kaligula donio mu je dobru reputaciju.[5]

Slava[uredi | uredi izvor]

Filip je imao glavnu ulogu u filmu Idiot (1946), adaptaciji romana Fjodora Dostojevskog, gde je glumila Edviž Fejer a režiser je bio Žorža Lampin. To delo je prikazivano i u drugim zemljama i uspostavilo je Filipa kao vodećeg glumca. On je glumeo u Ouvert pour cause d'inventaire (1946), kratkom filmu koji je bio rani rad za Alena Renea.[6][7]

Žerar je pozvan je da radi sa Javnim nacionalnim teatrom (T.N.P.) u Parizu i Avinjonu, čiji je festival, koji je 1947. osnovao Žan Vilar, najstariji i najpoznatiji u Francuskoj.

Filip je stekao slavu zahvaljujući svom nastupu u filmu Đavo u telu Kloda Otan-Lara (1947), zajedno sa Mišelin Presl.[8] To delo je ostvarilo ogroman uspeh na blagajni.[9] On je nastavio je da glumi u filmu La Chartreuse de Parme (1948) reditelja Kristijana Žaka, koji je bio popularniji čak i od Đavola u telu. Pratio ga je sa Takvom lepom malom plažom (1949) za Ives Alegret; Svi putevi vode u Rim (1949), ponovni susret sa Prelom, za Žana Bojea; i Lepotica i đavo (1950) za Rene Klemana.[9]

Filip je bio u Juliette, or Key of Dreams (1951) sa Suzanom Klotje za Marsela Karna; The Seven Deadly Sins (1952), antologijski film svih zvezda; i Fan Fan the Tulip (1953), luda avantura sa Đinom Lolobriđidom za Hristjana-Žaka koja je bila veoma popularna.[10][11] Bio je u Beauties of the Night (1952), ponovo sa Lolobriđidom, i Martin Karol, u režiji Klera; Ponosni i lepi (1953) sa Mišel Morgan; još dve antologije svih zvezda: Desilo se u parku (1953) i Kraljevske afere u Versaju (1954). Zatim je uradio Crveno i crno (1954) sa Danijelom Darje i imao je veliki uspeh sa Velikim manevrom (1955) za Renea Klera, sa Morganom u glavnoj ulozi.[9]

Filip je uradio Najbolju ulogu (1956) za Iv Alegre i bio je jedna od mnogih zvezda u filmu If Paris Were Told to Us (1956). On je napisao, režirao i glumio u Bold Adventure (1956), komični avanturistički film.[12] Glumio je u Ljubavnicima Pariza (1957) za Žilijena Divivijea i Montparnasse 19 (1958) za Žaka Bekera. Bio je jedna od mnogih zvezda u filmu Life Together (1958) i najbolje naplaćen u The Gambler (1958).

Godine 1958. odlazi u Njujork i nastupa na Brodveju u svefrancuskim Lorenzaccio i Le Cid. Filip je igrao Valmonta u modernoj verziji Rože Vadimovog Les liaisons dangereuses (1959), pojavljujući se zajedno sa Žanom Moro.[13]

Njegov poslednji film je bio Fever Mounts at El Pao (1960) za Luisa Bunjuela.[14]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Žerar Filip je preminuo od hepatocelularnog karcinoma dok je radio na projektu za film u Parizu, nekoliko dana prije njegovog 37. rođendana. Po njegovim posljednjim željama, sahranjen je, obučen u kostim Don Rodriga na seoskom groblju u Ramatolju, u departmanu Var, nedaleko od obale Sredozemnog mora.[15]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Ulica Žerara Filipa u Parizu

Godine 1961, njegov portret se pojavio na francuskoj komemorativnoj poštanskoj marki.

Po njemu je nazvano „Teatar Žerar Filip“ () u Parizu.[16] Od 1962. do 2000. godine, grad Pariz je skoro svake godine dodeljivao „Gran pri Žerara Filipa de la Vil de Pariz“ za najbolju glumicu ili najboljeg glumca u pariskom pozorištu. Dobitnici nagrada bili su Žerar Depardje, Danijel Otej, Marija de Medejros i Izabel Kare.

Postoji i filmski festival nazvan u njegovu čast, kao i niz pozorišta i škola (kao što je Koledž Žerar Filip – Kogolin) u različitim delovima Francuske. Po njemu je nazvan kulturni centar u Berlinu.[17]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Gluma[uredi | uredi izvor]

Godina Originalan naziv
1944 Les Petites du quai aux fleurs
1945 La boîte aux rêves
1946 Le pays sans étoiles
L'idiot
Ouvert pour cause d'inventaire
1947 Le diable au corps
1948 La Chartreuse de Parme
1949 Une si jolie petite plage
Tous les chemins mènent à Rome
1950 La Beauté du diable
La Ronde
Souvenirs perdus
1951 Juliette ou La clef des songes
Saint-Louis, ange de la paix
1952 Les Sept péchés capitaux
Fanfan la Tulipe
Les Belles de nuit
1953 Les Orgueilleux
Villa Borghese
1954 Versailles m'était conté
Monsieur Ripois
Le Rouge et le Noir
1955 Les Grandes Manœuvres
La Meilleure Part
1956 Si Paris nous était conté
Les Aventures de Till L'Espiègle
Sur les rivages de l'ambre
1957 Pot-Bouille[18][19][20][21][22]
1958 Montparnasse 19[23][24]
La Vie à deux[25]
Le Joueur[26]
1959 Les Liaisons dangereuses[27][28][29][30]
La Fièvre Monte à El Pao[31][32]

Glas[uredi | uredi izvor]

  • Le Petit Prince (1954)
  • La Vie de W.-A. Mozart - racontée aux enfants (1954)
  • Pierre et le Loup ( Peća i vuk Sergeja Prokofjeva) sa Simfonijskim orkestrom SSSR-a (1956)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gérard Philipe | French actor”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  2. ^ Perisset, Maurice (1979). Alain Lefeuvre, ur. Gérard Philipe ou la jeunesse du monde. Nice. str. 22. 
  3. ^ Radio.cz
  4. ^ THE FRENCH CINEMA SINCE THE LIBERATION Hackett, Hazel. Sight and Sound; London Vol. 15, Iss. 58, (Summer 1946): 48.
  5. ^ THE FRENCH THEATRE: Old Vic's Success; Existentialist's Herror Play Watt, Alexander. The Scotsman (1921-1950); Edinburgh, Scotland [Edinburgh, Scotland]09 Dec 1946: 4.
  6. ^ „Of Local Origin”. New York Times. 4. 2. 1948. str. 28. 
  7. ^ „FILMLAND BRIEFS”. Los Angeles Times. 2. 6. 1948. str. 23. 
  8. ^ „FRENCH FILM WINS PRIZE AT BRUSSELS”. New York Times. 1. 7. 1947. str. 30. 
  9. ^ a b v „Box Office Success of Gerard Philipe films”. Box Office Story. 
  10. ^ „Young Men Produce War Film”. Los Angeles Times. 6. 12. 1953. str. E3. 
  11. ^ Jacks, Allen (1. 3. 1953). „No. 1 in Europe, Gina Throws Curves at U.S.”. Los Angeles Times. str. D4. 
  12. ^ HOWARD THOMPSON (6. 7. 1952). „BY WAY OF REPORT: Robert Sylvester's New Novel -- 'Kong' Again”. New York Times. str. X3. 
  13. ^ CYNTHIA GRENIER (11. 10. 1959). „GALLIC CENSORS POUNCE; MLLE. 'B. B.' SUBSIDES”. New York Times. str. X9. 
  14. ^ Lennon, Peter (25. 1. 1960). „GERARD PHILIPE'S LAST FILM”. The Irish Times. str. 8. 
  15. ^ „Gérard Philipe”. Find A Grave. 25. 10. 1999. 
  16. ^ "Official Website of the Gérard Philipe Theatre"
  17. ^ „"Kulturzentrum Gérard-Philipe - Berlin"”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2021. g. Pristupljeno 02. 02. 2023. 
  18. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  19. ^ Crowther, Bosley (2014). „House of Lovers (1957)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Baseline & All Movie Guide. Arhivirano iz originala 29. 1. 2014. g. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  20. ^ „House of Lovers (1957)”. tcm.com. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  21. ^ „Pot-Bouille (1957)”. allmovie.com. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  22. ^ „Julien Duvivier”. mubi.com. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
  23. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  24. ^ Senses of Cinema
  25. ^ „Box Office Figures for Jean Marais films”. Box Office Story. 
  26. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  27. ^ Box office information for Roger Vadim films at Box Office Story
  28. ^ „Brando's errors will help Wayne.”. The Australian Women's Weekly. National Library of Australia. 22. 7. 1959. str. 68. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  29. ^ "GALLIC CENSORS POUNCE; MLLE. 'B. B.' SUBSIDES" by CYNTHIA GRENIER, PARIS. The New York Times 11 October 1959: X9.
  30. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  31. ^ „Box Office Success of Gerard Philippe films”. Box Office Story. 
  32. ^ „Fever Mounts at El Pao”. unifrance.org. Pristupljeno 2014-03-28. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bibliografije[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Žerar Filip na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жерар_Филип&oldid=27676423”